Vatra i dalje besni u Lvivu nakon ruskog bombardovanja

Požar je nastavio da besni u skladištu nafte u Lvivu rano 27. marta nakon višestrukih ruskih raketnih udara prethodnog dana koji su označili najznačajniji napad na taj zapadnoukrajinski grad od početka invazije Rusije u punom obimu pre više od mesec dana.

Lokalni zvaničnici su rekli da su četiri projektila pogodila predgrađe Lviva, a drugi je oštetio infrastrukturu, pri čemu je povređeno najmanje pet ljudi, ali nije bilo smrtnih slučajeva u gradu koji je postao utočište za stotine hiljada raseljenih

Ukrajinaca oko 60 kilometara od poljske granice.

U vreme bombardovanja, američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) je bio u poseti Poljskoj u znak podrške ukrajinskim i izbeglicama i da bi naglasio rešenost NATO da brani teritoriju članica Alijanse.

Bajden je ruskog predsednika Vladimira Putina nazvao „kasapinom“ i upozorio na „dugu borbu pred nama“.

On je takođe u naizgled improvizovanim opaskama Putina izjavio da „Zaboga, ovaj čovek ne može da ostane na vlasti“.

Bela kuća je posle Bajdenovog odlaska saopštila da američki lider nije poziv na promenu režima u Rusiji.

Putinov portparol je kasnije rekao da rusko rukovodstvo „nije na Bajdenu da odlučuje“.

„Predsednika Rusije biraju Rusi“, dodao je portparol Dmitrij (Dmitry) Peskov.

Putin je uveo neviđeno postsovjetsko suzbijanje kritika i neslaganja unutar Rusije, pošto je ukrajinska invazija naišla na žestok ukrajinski otpor, a međunarodna zajednica je uvela ogromne finansijske, trgovinske, putne i diplomatske kazne.

Generalštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je rano ujutro 27. marta da se nastavlja „oružana agresija punog razmera“ Rusije.

Zapadne obaveštajne službe su upozorile da su se ruske snage uključene u uglavnom zaustavljenu ofanzivu sve više oslanjale na neselektivno bombardovanje umesto na velike kopnene operacije, što bi moglo da dovede do više smrtnih slučajeva ukrajinskih civila.

Napori da se evakuiše civilno stanovništvo su nastavljeni, a ukrajinske snage su izvestile o kontraofanzivama s ciljem da potisnu ruske trupe, posebno u nekim južnim oblastima.

Pratite BLOG UŽIVO o ruskoj invaziji na Ukrajinu

Skoro četiri miliona Ukrajinaca pobeglo je iz zemlje od početka invazije 24. februara, oko polovine njih u Poljsku, a mnogo više je raseljeno.

Potpredsednica ukrajinske vlade i ministarka za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija Ukrajine Irina Vereščuk (Iryna Vereshchuk) rekla je da je 26. marta više od 5.200 ljudi uspešno evakuisano iz gradova pod ruskom opsadom.

Ona je dodala da je funkcionisalo 10 od 11 "humanitarnih koridora" dogovorenih između borbenih strana.

Međutim, Vereščuk je rekla da su autobusi blokirani na kontrolnom punktu u Vasilovki, sprečavajući civile u sopstvenim automobilima da pobegnu iz razorenog grada Mariupolja, na jugu, ka Zaporožju.

Koridori su takođe namenjeni da omoguće hranu i druge osnovne zalihe u opkoljene gradove.

Jurij Fomičev, gradonačelnik Slavutiča, u blizini zatvorene nuklearne elektrane Černobil na severu Ukrajine, saopštio je 26. marta da su taj grad zauzele ruske trupe nakon što je njegova odbrana bila nadjačana.

U opkoljenom severnom gradu Černigovu, lokalni zvaničnici i stanovnici izrazili su bojazan da ruska blokada i bombardovanje sa velike udaljenosti rizikuju da od njih postanu „sledeći Mariupolj“.