Osam manjinskih izbornih lista traže mesta pod krovom Skupštine Srbije
Stranke koje predstavljaju manjinske zajednice u Srbiji na predstojećim izborima nemaju kandidata za predsednika države, ali se nadaju poslaničkim mestima, navode njihovi predstavnici. Neki od njih dodaju da se takođe nadaju saradnji sa vladajućim strankama, što bi im donelo učešće u budućoj Vladi Srbije.
U Srbiji se 3. aprila održavaju vanredni parlamentarni i redovni predsednički i izbori u pojedinim lokalnim sredinama, među kojima je i glavni grad Beograd.
Republička izborna komisija proglasila je 19 izbornih lista za Skupštinu Srbije, od kojih su osam manjinske.
Među njima su i liste "Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor", "Koalicija Albanaca doline", "Alternativa za promene – Albanska demokratska alternativa", "Muftijin amanet – Stranka pravde i pomirenja" i "SDA Sandžaka – Dr Sulejman Ugljanin".
Savez vojvođanskih Mađara (SVM) će, po tradiciji, i na ove izbore izaći samostalno, kao i Stranka demokratske akcije (SDA) i Stranka pravde i pomirenja (SPP). Albanske stranke sa juga Srbije formirale su dve koalicije – "Alternativu za promene – Albanska demokratska alternativa" i "Koaliciju Albanaca doline".
Liste stranaka nacionalnih manjina do sada su osvajale poslanička mesta uz takozvani "prirodni prag", koji je ispod praga nužnog ostalim strankama od tri odsto. Ukoliko ne pređu taj prag broj poslanika manjinskih partija se uvrđuje primenom D'Ontovog sistema, odnosno kroz količnik svih izbornih lista uvećan za 35 odsto.
Prema poslednjem popisu stanovništva, većinski narod u Srbiji čini oko 83 odsto ukupne populacije, dok preostali udeo čine manjinske zajednice, od kojih nekoliko ima i svoj jezik u službenoj upotrebi i veliki uticaj u sredinama u kojima žive.
SVM želi nastavak saradnje sa SNS
Jedna od takvih stranaka je Savez vojvođanskih Mađara (SVM), koja već učestvuje u vlasti u Srbiji kao deo vladajuće koalicije predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS).
Najveći deo birača SVM živi u Vojvodini, na severu države. Prema poslednjem popisu stanovništva, Mađari u Srbiji čine oko 3,5 odsto ukupne populacije.
Elvira Kovač, potpredsednica SVM, navodi za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je ta stranka na izborima 2020. godine osvojila oko 70.000 glasova, te da isti rezultat očekuje i sada. "Mislimo da je to realno", dodala je ona.
Kako je objasnila, to bi bilo dovoljno za formiranje samostalne poslaničke grupe za koju je neophodno pet poslanika.
SVM i ove godine izlazi pred svoje birače sa programom koji se tiče autonomije Vojvodine, za šta se ta stranka tradicionalno zalaže; evropskih integracija Srbije, koja je kandidat za članstvo u EU. Kovač ističe i druge teme važne za zajednicu – poljoprivredu, infrastrukturne projekte, demografska pitanja.
Savez vojvođanskih Mađara je na predsedničkim izborima 2008. i 2012. imao svog predsedničkog kandidata Ištvana Pastora, a 2017. godine je podržao Aleksandra Vučića u prvom krugu. To je učinio i sada.
Podrška koju SVM daje oslikava i blizak odnos aktuelnog predsednika Srbije i mađarskog premijera Viktora Orbana. SVM i Orbanova vladajuća stranka Fidesz su u sestrinskom odnosu.
Davanjem podrške aktuelnom predsedniku Srbije Vučiću, koji se nada osvajanju novog mandata na predsedničkim izborima, izražena je želja da, ako Srpska napredna stranka pobedi na predstojećim izborima, SVM nastavi dosadašnju saradnju sa njom, objasnila je Kovač.
"Ukoliko većinski narod odluči da pobednik izbora bude SNS, mi bismo želeli da nastavimo saradnju sa njima, ali insistirajući na potpisivanju koalicionog sporazuma koji se sastoji od najbitnijih elemenata našeg izbornog programa, jer su za nas najbitniji programski prioriteti", objasnila je Kovač.
Razjedinjene albanske liste
Albanske političke partije sa juga Srbije nisu uspele da pronađu kompromisno rešenje u pogledu liderstva unutar koalicije. Na predstojeće parlamentarne izbore izaći će u dve kolone sa listama "Koalicija Albanaca doline" i "Alternativa za promene – Albanska demokratska alternativa".
U prvoj koaliciji koju predvodi Šaip Kamberi, pored njegove Partije za demokratsko delovanje (PDD), su Demokratska partija (DP) Nagipa Arifija i Pokret za demokratski progres (PDP) čiji je lider Šćiprim Musliu.
Na drugoj listi pod nazivom "Alternativa za promene – Albanska demokratska alternativa" su poslanički kandidati Alternative za promene (AZP) čiji je lider bivši predsednik Opštine Preševo Šćiprim Arifi i Pokret za reforme (PZR) koji predvodi Sami Salihu.
Šaip Kamberi u izjavi za RSE ocenjuje da će zbog razjedinjenosti obe liste albanskih stranaka iz Bujanovca i Preševa pretrpeti štetu, jer će se dve liste boriti za glasove unutar albanskog biračkog tela.
Zvaničan popis koji je država sprovela 2011. godine sadrži podatak da u Srbiji živi oko 6.000 Albanaca, ali on ne odslikava realnost, jer su Albanci na jugu Srbije odlučili tada da bojkotuju popis.
Prema procenama međunarodne zajednice, u Srbiji živi oko 60.000 pripadnika albanske nacionalne manjine, najviše u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa na jugu Srbije.
Predvodnik liste "Koalicije Albanaca doline" za parlamentarne izbore Šaip Kamberi kaže da uprkos podeljenosti koalicija cilja tri poslanička mandata u Skupštini Srbije.
"Očekujemo podršku Albanaca u Bujanovcu i Preševu, glasove koje po tradiciji dobijamo u svim gradovima u Srbiji u kojima žive Albanci, ali ovoga puta očekujem i glasove svih onih ljudi koji su podržavali naše opoziciono delovanje u prethodnom sazivu parlamenta", rekao je Kamberi za RSE.
On je istakao da je za rezultat koji bi im doneo tri mesta u Skupštini Srbije potrebna što veća izlaznost Albanaca na izbore, ali da je problem kako motivisati birače da izađu na birališta, s obzirom da se ne održavaju i lokalni izbori, za koje po pravilu vlada mnogo veće interesovanje.
Kamberi ističe da se koalicija okupljena oko Partije za demokratsko delovanje, zalaže za poboljšanje statusa Albanaca kroz učešće u radu državnih institucija.
Govoreći o šansama opozicije na predstojećim izborima, Kamberi je ocenio da će, u situaciji u kojoj Srpska napredna stranka i predsednik Aleksandar Vučić imaju sve poluge vlasti u svojim rukama, biti veoma teško izvojevati pobedu.
Kamberi kaže i da "Koalicija Albanaca Doline" neće podržati nijednog predsedničkog kandidata i objašnjava zašto.
"Na izborima se obično podržava onaj ko vam dâ neku ponudu, ko ima neki cilj koji je sličan ili približno sličan vašem cilju. Niko od predsedničkih kandidata se nije ponudio da razgovora sa nama, i zbog toga ‘Koalicija Albanaca doline’ neće podržati nijednog kandidata (za predsednika)", poručio je Kamberi.
Na parlamentarnim izborima 3. aprila učestvovaće i lista pod nazivom "Alternativa za promene – Albanska demokratska alternativa" na kojoj su poslanički kandidati Alternative za promene (AZP) čiji je lider bivši predsednik Opštine Preševo Šćiprim Arifi i Pokreta za reforme (PZR) koji predvodi Sami Salihu.
Izlazak na izbore sa dve liste ne mora automatski da znači da je to rešenje loše, smatra Sami Salihu, lider PZR, pogotovo u, kako je rekao, ovako specifičnoj situaciji kada se sa predsedničkim i parlamentarnim izborima ne održavaju i lokalni izbori, koji su jak motivacioni faktor za birače.
Salihu podseća da je na izborima pre dve godine učestvovalo pet stranaka ujedinjenih na jednoj listi, koja je osvojila tri poslanička mandata u Skupštini Srbije i ocenjuje da bi nadmetanje unutar albanskog biračkog tela moglo da rezultira sa po dva poslanička mesta za obe koalicije.
"Kako prolazi vreme, diže se interesovanje za parlamentarne izbore. Ranije je na njima učestvovala samo PDD pa je odziv birača bio manji, jer je samo jedna stranka učestvovala. Sada su se prilike promenile i sve više stranaka želi da učestvuje na parlamentarnim izborima i da kroz institucije utiču na podizanje prava Albanaca koji žive u Srbiji", ističe Salihu.
On smatra da bi bilo nerealno očekivati da na predstojećim izborima obe liste osvoje po tri mandata, ali ne isključuje nešto skromniji rezultat.
"Zbog izostanka dogovora o zajedničkom nastupu i deljenja biračkog tela, ne očekujem isti broj poslanika po izbornoj listi, ali je moguće da taj broj osvoje obe liste ukupno – mi dva oni jednog ili obrnuto. Ili, ako se građani odluče da masovno izađu na birališta, onda se mogu očekivati po dva poslanika na svakoj listi, što nije nerealno", kaže Salihu.
Na parlamentarnim izborima u Srbiji održanim 21. juna 2020. godine, vodeće albanske stranke iz Bujanovca i Preševa nastupile su na zajedničkoj listi pod nazivom "Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina" i osvojile oko 26.500 glasova, odnosno tri poslanička mandata u Skupštini Republike Srbije.
Inspirator ideje o zajedničkom nastupu na parlamentarnim izborima bio je premijer Albanije Edi Rama, a realizator Ministar za Evropu i spoljne poslove Albanije Gent Cakaj.
Dve godine kasnije lideri albanskih stranaka nisu uspeli da se dogovore, a obe strane za to okrivljuju onu drugu.
"Ove godine stranke nisu mogle da se dogovore i zato nema zajedničke liste, ali – šta je tu je. Svako ima pravo da se organizuje kako želi, ali suština je da naša lista, a pretpostavljam i ove druge, žele da podignu životni standard stanovnika Bujanovca, Preševa i medveđe", naglašava Salihu.
Bošnjačke stranke na izborima u tri kolone
Sandžačka demokratska partija (SDP), čiji je osnivač Rasim Ljajić, sa bratskom Socijaldemokratskom partijom Srbije (SDPS) na listi je Srpske napredne stranke (SNS).
Za poslanička mesta i ovoga puta samostalno će se boriti Stranka demokratske akcije (SDA) Sandžaka, čiji lider je Sulejman Ugljanin, kao i Stranka pravde i pomirenja (SPP), na čijem čelu je Usame Zukorlić, sin nedavno preminulog osnivača te partije i bivšeg muftije Muamera Zukorlića.
Ove stranke zastupaju interese Bošnjaka u Srbiji, koji, prema zvaničnim podacima, čine oko dva odsto ukupne populacije.
Zukorlićeva lista, koja će biti osma na glasačkom listiću nosi naziv "Muftijin amanet – stranka pravde i pomirenja", a Ugljaninova lista "Stranka demokratske akcije Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin" biće pod brojem 13.
Generalni sekretar SPP Edin Đerlek ističe da su u ovoj partiji zadovoljni kampanjom koja protiče u mirnom duhu, kao i samom situacijom na terenu, reakcijom građana i zastupljenošću u medijima.
On je dodao da od predstojećih izbora očekuje iskorak u rezultatu, iako su "pogođeni velikim iskušenjem".
"Izgubili smo predsednika stranke, a naša partija je liderski koncipirana. Kada takva stranka izgubi predsednika svi joj prognoziraju pad i silaznu putanju. Međutim, mi baš suprotno očekujemo – iskorak u rezultatima i uveren sam da ćemo dobiti više glasova nego ranije", uveren je u izjavi za RSE Đerlek.
I u SDA Sandžaka očekuju pobedu i najveći broj glasova u sandžačkim gradovima na jugu Srbije.
Prvi na listi ove partije na predstojećim parlamentarnim izborima, Enis Imamović, kaže za RSE da su svi njihovi kandidati za narodne poslanike iz Sandžaka.
On dodaje da sa biračima komuniciraju uživo, a svoj program predstavljaju obilazeći sva gradska i seoska naselja u Sandžaku.
"Sve naše aktivnosti su usaglašene sa sredstvima kojima raspolažemo, jer mi ne možemo da računamo na neka velika medijska predstavljanja", naglašava Imamović.
Zakonske izmene uvele novine u kampanji
Kampanja za izbore je donela i neke novine kao rezultat međustranačkih pregovora, koji su usledili nakon što je opozicija bojkotovala prethodne izbore žaleći se na uslove.
Jedan od ishoda je i novi Zakon o izborima.
"Dobra stvar je smanjenje potrebnih potpisa za prijavu manjinskih lista, što je omogućilo onim malobrojnijim nacionalnim zajednicama da uđu u izbornu trku ravnopravno sa ostalima. Međutim, stvoreni su i mehanizmi koje nismo imali vremena da implementiramo, a jedan od njih je i zabrana funkcionerske kampanje", kaže Imamović.
"Videli smo pre neki dan da je predsednik obišao Sandžak u poslednjem danu funkcionerske kampanje koji mu zakon dozvoljava, i obećao neke kapitalne investicije, od kojih ni u prethodnim godinama, a uvereni smo i sada, neće biti ništa", smatra Imamović.
Napomenuo je da građani i dalje mogu da vide najviše državne funkcionere – predsednika, premijerku, ministre i državne sekretare kako koriste javne resurse i svoje funkcije za sprovođenje izborne kampanje.
Romi protiv diskriminacije
Na izborima učestvuje i lista "Romska partija – Srđan Šajn". Prema poslednjem popisu Romi čine oko dva odsto populacije.
Ova lista je, između ostalog, pred birače izašla sa porukama protiv diskriminacije.
Crta: Pritisci na ranjive grupe intenzivirani u izbornoj kampanji
U saopštenju 28. marta je upozorila da gotovo da nema presude da je neki zločin počinjen iz mržnje, kao i da namerava da njeni poslanici u novom sazivu Skupštine Srbije insistiraju da se to ispravi.
Takođe, kako je navedeno, planiraju kao poslanici da uvedu praksu da "dva puta godišnje u okviru javnih slušanja, Skupština razgovara o pitanju efikasne borbe protiv diskriminacije kako bi u kontinuitetu povećavali efikasnost društva u ovoj oblasti".
Ruska manjinska lista
Republička izborna komisija (RIK) proglasila je 22. marta izbornu listu "Ruski manjinski savez – Milena Pavlović, Pavle Bihali Gavrin (Srpsko ruski pokret, Srpsko ruska partija Vukovi, Pokret Grka Srbiza)".
Registraciju liste su od početka pratile kontradiktornosti. Republička izborna komisija ovoj stranci nije odobrila manjinski status, ali im je učešće na izborima dozvolio Upravni sud.
Zbog toga, ali i navoda o izbornoj prevari, su reagovali i aktivisti, koji na izborima učestvuju kao posmatrači.
Jedna takva organizacija, CRTA, saopštila je da zahteva hitnu reakciju organa krivičnog gonjenja, u cilju utvrđivanje istine i privođenja pravdi odgovornih za potencijalnu izbornu prevaru.
Pavle Bihali, nosilac liste "Ruski manjinski savez", negirao je navode za lokalne medije i nazvao ih napadima na sebe.
Bihali je inače bivši predsednik Levijatana, desno orijentisanog pokreta, koji je učestvovao u odbrani murala osuđeniku za ratne zločine Ratku Mladiću u Beogradu, koji su aktivisti u nekoliko navrata pokušavali da prekreče.