Deset netačnih izjava za deset finalnih dana izborne kampanje u Srbiji
Da je Srbija "najbrže rastuća" evropska ekonomija, da u Ukrajini živi "preko 40 odsto Rusa", ili da je genocid u Srebrenici "lažna optužba" – neke su od netačnih izjava kandidata u kampanji pred izbore u Srbiji.
U nedelju, 3. aprila građani Srbije izlaze na redovne predsedničke, vanredne parlamentarne i lokalne izbore za glavni grad Beograd i još 12 gradova i opština.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je u proteklih deset dana, od 21. do 30. marta, pronašao deset netačnih izjava kandidata na izborima.
Neistine o ratu u Ukrajini
"Ukrajince...vidim kao deo Svete Rusije. Intervencija u Ukrajini je bila neizbežna", rekao je predsednički kandidat Srpske desnice Miša Vacić za portal Alo 28. marta.
Ovo je samo jedna od netačnih izjava o ratu u Ukrajini, koje je Vacić dao tokom proteklih sedmica.
Invazija Rusije na Ukrajinu, započeta 24. februara, Srbiju je dočekala u izbornoj kampanji i kandidatima je postala jedna od vodećih tema.
Desničarski kandidati, poput Vacića, svoje izjave su zasnivali na ratnoj propagandi ruskih vlasti. Neistinitim informacijama pokušava se opravdati invazija na Ukrajinu.
Tako je i kandidat koalicije "Suverenisti" na parlamentarnim izborima Saša Radulović, govoreći o ratu u Ukrajini, izjavio da se "preko 40 odsto građana Ukrajine izjašnjavaju kao Rusi, a u istočnoj Ukrajini još više od toga".
A ovo su činjenice: Ukrajinci nisu "deo Svete Rusije", već nacija, a Ukrajina je suverena država sa međunarodno priznatim granicama.
Prema poslednjem zvaničnom popisu iz 2001. godine, 77,8 odsto građana Ukrajine se izjašnjavaju kao Ukrajinci, 17,3 odsto kao Rusi, a oko pet odsto su ostale nacije.
U Ukrajini, prema zvaničnom stavu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, nije u toku "intervencija", već agresija Rusije. Agresiju je osudila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, glasovima 141 od ukupno 193 države članice.
Negiranje genocida
"Nikada neću kao predsednik Srbije prihvatiti lažnu optužbu za genocid u Srebrenici, jer tamo, niti bilo gde drugde, genocid nikada nije počinjen", izjava je predsedničkog kandidata koalicije NADA Miloš Jovanovića, iz predizbornog predstavljanja na javnom servisu RTS2 24. marta.
On je tako negirao presude međunarodnih sudova koje dokazuju da je u Srebrenici počinjen genocid – presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iz 2007. godine i više presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.
Za genocid nad oko osam hiljada bošnjačkih civila u julu 1995. osuđeno je 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske.
Na doživotni zatvor osuđeni su i nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić.
Presude broje na hiljade stranica dokumenata uz iskaze svedoka, kojima se dokazuje odgovornost za počinjeni genocid.
Da je poricanje genocida u Srebrenici bio većinski stav kandidata tokom kampanje pred aprilske izbore navodi se u izveštaju nevladine Inicijative mladih za ljudska prava.
"Nosioci banalnog poricanja genocida u Srebrenici su predstavnici Srpske radikalne stranke, koalicije NADA, Suverenista, Zavetnika i Dveri, kao i predsednički kandidati Miloš Jovanović, Boško Obradović, Miša Vacić i Milica Đurđević Stamenkovski", navodi Inicijativa u izveštaju.
Šešelj i 'velika Srbija'
"Svi štokavci (govornici štokavskog narečja) na Balkanu su Srbi", izjavio je kandidat ultradesničarske Srpske radikalne stranke na parlamentarnim izborima Vojislav Šešelj u predstavljanju na javnom servisu RTS2 23. marta.
Kampanja Šešelja, osuđenika za ratne zločine, zasniva se propagandi koja datira od devedesetih godina prošlog veka i čija je posledica bio rat na prostoru bivše Jugoslavije.
A ovo su činjenice: Štokavsko narečje je osnova maternjih jezika za više nacija koje žive na prostoru bivše Jugoslavije - Srbe, Hrvate, Bošnjake i Crnogorce.
"Nakon raspada Jugoslavije nove države počele su da postavljaju sopstvene standarde upotrebe jezika", objašnjenje je enciklopedije Britannica, sveobuhvatne enciklopedije na engleskom jeziku.
Urednik portala Fakenews Tragač Stefan Janjić Šešeljevu izjavu svrstava u domen "antinauke".
FakeNews Tragač je specijalizovani sajt koji se bavi otkrivanjem lažnih vesti.
"Da vi nekome ne priznajete pravo da se nacionalno definiše, da nemate nikakvu svest o tome kako su se nacije razvijale, ko su naši susedi - mislim da je to vrsta ekstrema desničarskih partija kojima nije dovoljno da preispituju gde bi trebalo da budu granice 'velike Srbije', već i negiraju postojanje drugih nacija", rekao je on.
Šešelj je 2018. godine pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju osuđen na deset godina zatvora zbog podsticanja ratnih zločina nad Hrvatima u vojvođanskom selu Hrtkovci 1992. godine.
Zbog godina koje je prethodno proveo u pritvoru, nije služio zatvorsku kaznu.
Uprkos odredbi zakona koja ne dozvoljava da osuđenici za ratne zločine budu poslanici, Šešelju u ranijem sazivu parlamenta nije bio uskraćen poslanički mandat, a u ovoj izbornoj kampanji mu je odobrena kandidatura.
'Ulepšavanje' ekonomskih rezultata
"Srbija je u prethodne dve godine bila najbrže rastuća evropska ekonomija", izjavio je predsednički kandidat Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić na mitingu u Raški 20. marta.
Vučić se kao aktuelni predsednik države bori za drugi mandat, a njegova stranka je na vlasti u Srbiji proteklih deset godina.
Ekonomski rezultat koji je Vučić predstavio, međutim, nije tačan.
Na kraju 2021. godine, Srbija je imala rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 7,4 odsto i bila na 9. mestu u Evropi po stopi rasta, podaci su evropske agencije za statistiku Eurostat.
Na kraju 2020. godine, sa stopom rasta BDP-a od -0,9 odsto Srbija je bila na 5. mestu u Evropi.
Ako se podaci za dve godine saberu, najbrže rastuća evropska zemlja je Irska - sa rastom od 19,4 odsto. Iza nje je Turska sa 12,8 odsto, a rast Srbije je 6,5 odsto.
Šta je sa izbornim uslovima?
"Prostor za manipulacije (na izborima) je veoma mali, gotovo da ne postoji" , izjavio je kandidat Socijalističke partije Srbije na parlamentarnim izborima Ivica Dačić na televiziji K1 28. marta.
Dačićeva stranka je proteklih deset godina u koaliciji sa SNS-om, a Dačić je u prošlom sazivu bio predsednik Skupštine.
Sa te funkcije rukovodio je dijalogom vlasti i opozicije o izbornim uslovima. Deo opozicije je prethodne izbore 2020. bojkotovao, optužujući vlast za nefer uslove, a u dijalog su se uključili i predstavnici Evropskog parlamenta.
Dijalog je doveo do izmena u izbornim zakonima neposredno pred početak kampanje, ali nije tačno da "gotovo da ne postoji" prostor za manipulaciju na izborima.
Evropska mreža za posmatranje izbora ENEMO, u prvom izveštaju tokom kampanje u Srbiji, ocenila je da su navodi o pritiscima na birače i zloupotreba državnih resursa "razlog za zabrinutost".
Posmatračka misija nevladine organizacije iz Srbije CRTA saopštila je 31. marta da je praksa "protivzakonitog uticaja na volju birača intenzivirana tokom kampanje".
Bez 'ružnih reči' u kampanji?
"U ovoj kampanji nismo rekli nijednu ružnu reč o našim protivnicima", izjavio je Aleksandar Vučić na mitingu u Subotici 29. marta.
Ipak, nije tačno da kandidati Srpske napredne stranke nisu u kampanji izgovorili "nijednu ružnu reč".
Samo u danu kada je Vučić to poručio sa skupa u Subotici, kandidat sa liste Srpske napredne stranke za poslanike Vladimir Orlić više puta je opomenut u emisiji javnom servisu – zbog rečnika u debati sa političkim protivnicima.
To se Orliću ponovilo i nedelju dana ranije u istoj debatnoj emisiji. Ministar policije Aleksandar Vulin je političkog protivnika, primera radi, nazivao "lopovom", a sličan rečnik su pojedini kandidati imali i na društvenim mrežama.
'Šminkanje' opozicije
Usled uvođenja obaveznog izbornog programa, porasla je zastupljenost opozicije na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, navodi se u izveštaju organizacije CRTA.
"Opozicione stranke zabeležile su rast medijskog prisustva od 21 procentnog poena - sa 15 na 36 odsto", podaci su iz izveštaja.
Uz kritiku vlasti, obraćanja su služila i za obećanja.
Zašto se najave ne mogu ocenjivati, objašnjava urednik Fakenews tragača Stefan Janjić. Predizborna obećanja naziva "sigurnom zonom".
"Čak i kad bi došli u priliku da sprovode te politike, oni kasnije mogu da se žale na promenu okolnosti. Postoji opcija u budućnosti da 'našteluju' obećanja, odnosno da ih retorički podese tako da zvuče drugačije", smatra Janjić.
U tri slučaja gde je RSE dokazao netačnost izjava, predstavnici opozicije pokušali su da se "istaknu" u odnosu na druge kandidate.
Tako je Milan Stamatović, predsednik Zdrave Srbije koja je deo desničarske koalicije "Suverenisti", izjavio da su oni "jedina politička partija koja je registrovana u unutrašnjosti i koja politiku posmatra iz unutrašnjosti".
Međutim, činjenica je da u zvaničnom registru, osim "Zdrave Srbije" sedište van Beograda imaju još 72 političke partije.
Da li su opozicionari stvarno 'nova lica'?
Milica Đurđević Stamenkovski, kandidatkinja desničarske "Srpske stranke zavetnici" izjavila je da su oni "jedina stranka koja nije bila nikada na vlasti i koja nije bila u parlamentu".
Uvidom u izborne liste, RSE je utvrdio da Inicijativa "Ne da(vi)mo Beograd" i pokret "Ekološki ustanak", koji su deo koalicije "Moramo", nisu bili učesnici vlasti i nisu imali predstavnike u parlamentu.
Na izbore prvi put izlazi grupa građana "Otete bebe – Ana Pejić".
Kandidat desničarskog pokreta Dveri Boško Obradović je birače pozvao da "konačno daju šansu nekim novim ljudima koji do sada nisu bili na vlasti".
Boško Obradović je u trci za predsednika države i prvi na listi kandidata za poslanike u koaliciji "Patriotski blok za obnovu kraljevine Srbije".
Međutim, drugoplasirani kandidat na listi Žika Gojković, nije "novo lice". Bio je poslanik vladajućih koalicija u tri saziva parlamenta Srbije (2008-2012, 2014-2016. i 2016-2020).
Zašto je teško proveravati izjave političara?
"Političari i javne ličnosti se služe različitim trikovima - kako da svoju izjavu uklope tako da bude teško proveriva, a da opet zvuči 'impresivno' u retoričkom smislu", ističe za RSE urednik portala FakeNews Tragač Stefan Janjić.
Nabraja retoričke trikove, među kojima je 'iluzija pouzdanosti':
"Kada se publici ponude neki brojevi, podaci ili imena, ali je njihov broj nedovoljan da biste vi iz toga izveli zaključak ili proverili dokumentaciju. Dakle, ponudili su vam samo deo podataka, a drugi su namerno ostavili nedorečen", objašnjava Janjić.
Poređenje parametara je, kako objašnjava, trik kojim se najčešće porede uspesi prethodne i aktuelne vlasti.
"Kada poredimo periode koji su toliko vremenski udaljeni, jako je teško, na primer, porediti sve ekonomske parametre jer se promenio način, metodologija, njihovog obračunavanja", nabraja Janjić.
Ne mogu se ocenjivati ni anonimni izvori – na primer, neimenovana istraživanja javnog mnjenja ili anegdotski prikazi susreta političara sa neimenovanim građanima.
"Tu ste nemoćni ako se bavite proverom podataka, jer su pristup sagovornicima, stvarnim ili izmišljenim, imali samo akteri koji o njima pričaju", pojašnjava urednik FakeNews Tragača.
U izbornoj trci za predsednika Srbije 3. aprila je osam kandidata – pet muškaraca i tri žene.
Za ulazak u parlament bori se 19 izbornih lista. Njih osam na izborima učestvuju kao liste nacionalnih manjina.