Srbija u pregovorima sa EU kako bi izbegla nestašicu nafte

Ako se ništa ne promeni, Srbija od 15. maja neće moći da uvozi naftu. Ovim rečima predsednik Srbije Aleksandar Vučić objasnio je 31. marta probleme pred kojima se Srbija našla zbog novog paketa sankcija.

Poslednji u nizu paket sankcija Evropske unije (EU) prema Rusiji zbog invazije na Ukrajinu podrazumeva zabranu ulaganja u energetski sektor.

Kao posledica, Jadranski naftovod (JANAF) saopštio je da neće moći da realizuje transport nafte do Naftne industrije Srbije (NIS) od 15. maja 2022, otvarajući pitanje kako će se nafta dopremati do Srbije i da li će doći do nestašice ovog energenta.

NIS, sa sedištem u Srbiji, je energetski gigant u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma Njefta (Gazprom Neft), u čijoj je nadležnosti i monopol nad uvozom sirove nafte u Srbiju.

Odakle se i kako doprema nafta u Srbiju?

Podaci Agencije za energetiku Srbije, regulatornog tela za sektor energetike, pokazuju da Srbija većinu sirove nafte uvozi, dok iz domaće proizvodnje podmiruje četvrtinu potreba (26,1 odsto).

Od ukupnih količina nafte koju Srbija uvozi, dve trećine dolazi iz Iraka, a jedna trećina iz Rusije i Kazahstana.

Najveći deo te nafte do Srbije se doprema upravo naftovodom JANAF. Taj cevovod počinje u jadranskoj luci Omišalj, u Hrvatskoj, a u Srbiju ulazi u Bačkom Novom Selu na reci Dunav odakle se preko Novog Sada nafta transportuje do rafinerije u Pančevu, gde se dalje prerađuje.

Iz Jadranskog naftovoda (JANAF) sa sedištem u Zagrebu su 29. marta saopštili da uredba Evropske unije doneta 15. marta utiče na ugovor koji je JANAF zaključio sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), a koji važi do decembra 2022.

Nekadašnji državni naftni gigant NIS od 2008. godine je u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom Njefta.

Nadležni tragaju za alternativom

Nadležno Ministarstvo rudarstva i energetike je 30. marta, dan nakon vesti iz JANAF-a, saopštilo da analizira sve varijante i rešenja za obezbeđivanje sigurnog snabdevanja u slučaju prekida isporuke sirove nafte Naftnoj industriji Srbije (NIS) Jadranskim naftovodom (JANAF).

"Trenutno se analiziraju mogući pravci snabdevanja sirovom naftom i naftnim derivatima iz terminala i rafinerija u okruženju, kao i raspoložive pravne, poslovne, logističke i tehničke mogućnosti za uvoz sirove nafte i derivata uključujući putem cevovoda, železnicom, cisternama i rečnim transportom, odnosno kroz luke", navelo je ministarstvo.

Ministarstvo energetike Srbije razmatra rešenja u slučaju prekida isporuke nafte NIS-u

U saopštenju se navodi i da se razmatraju "mogućnosti korišćenja domaće nafte i povećanja rezervi nafte i derivata u skladištima, kako bi se što adekvatnije odgovorilo na moguće prekide isporuke naftovodom JANAF.

Domaću proizvodnju nafte, međutim, koja podmiruje tek četvrtinu potreba pod znak pitanja stavio je predsednik Vučić u septembru 2021. kada je izjavio da Srbija svoje nafte više nema, jer je, kako je rekao – sve potrošeno i eksploatisano.

Vučić je tokom marta 2022. u svetlu sankcija EU prema ruskim energetskim kompanijama u više navrata izjavio da je NIS u potrazi za uvozom iz trećih zemalja, kao i da država preduzima mere da obezbedi naftu i naftne derivate i da se o tome razgovara sa ruskom stranom.

On je u novoj izjavi 31. marta rekao i da je jedna od opcija otkupljivanje NIS-a, čime bi se ova kompanija iz većinski ruskog vratila u državno vlasništvo.

Zvanični Beograd odbija da se priključi sankcijama EU protiv Rusije, iako podržava teritorijalni integritet Ukrajine i glasao je za Rezoluciju Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu.

I građani zabrinuti

Građani Srbije prate dešavanja u Ukrajini, ali i to kako situacija na globalnom nivou u ekonomskom smislu utiče na svakodnevni život u Srbiji.

Beograđanin Živko Vučenić sa kojim je razgovarala ekipa Radija Slobodna Evropa (RSE) kaže da situaciju prati "i danju i noću".

"Plašim se zbog nafte i gasa, zbog grejanja i zbog naftnih derivata. Grejemo se na gas, ovde je centralno grejanje. Plašim se, da, zbog toga. Vozim i auto, moje je na dizel, šta ćete", kaže Vučenić.

Njegovu zabrinutost deli i Danica Petković.

"Utiče na sve, nije samo na vožnju, nego i na grejanje, i na hranu, i na sve. Počela sam da pratim kad se sve to počelo događati, međutim posle sam prestala – visok pritisak, tako da ne mogu...", kaže Petković za RSE.

Nadežda Stošić, takođe iz Beograda, kaže da joj "nije svejedno" iako ne bi direktno i odmah osetila posledice eventualnog prekida u snabdevanju naftom i gasom.

"Nije mi baš svejedno. Za sada ne (utiče na mene), za sada ne, a kasnije videćemo. Ne grejem se na gas, grejem se na struju. Moj sin koristi gorivo, ali ja ne", kaže Stošić za RSE.

Srbija pod ruskim energetskim monopolom

Srbija u velikoj meri zavisi od Rusije u energetskom sektoru. Osim što je najveća naftna kompanija u zemlji NIS u većinskom ruskom vlasništvu, Rusija drži monopol i na tržištu gasa u Srbiji.

Ruski Gasprom (Gazprom) većinski je vlasnik novog gasovoda Balkanski tok. Reč je o kraku gasovoda Turski tok, kojim se gas doprema iz Rusije, preko Turske i Bugarske do Srbije.

Srbija gas uvozi isključivo iz Rusije, dok iz domaće proizvodnje, prema podacima Agencije za energetiku, podmiruje oko 13 odsto neophodnih količina tog energenta.

Nakon isteka dugoročnog sporazuma o isporukama gasa, predsednik Srbije Aleksandar

Vučić je u novembru prošle godine, u Moskvi sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom dogovorio da cena gasa za Srbiju neće biti promenjena, odnosno da će biti ograničena na 270 dolara za hiljadu kubnih metara do maja 2022.

U međuvremenu, Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu, a Evropska unija uvela niz sankcija prema Rusiji koje pogađaju direktno ruski, a indirektno i srpski energetski sektor.

Nove pregovore sa Rusijom u vezi sa cenom gasa Vučić je najavio posle izbora u Srbiji 3. aprila.

U izjavi 31. marta predsednik Srbije je naveo da Srbija i dalje može da postigne "dobru cenu gasa", ali je priznao i da je potrebno raditi na diversifikaciji izvora gasa.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović rekla je 28. marta na okruglom stolu o energetskoj bezbednosti i diversifikaciji u Evropi u Pragu da je Srbija pokrenula diversifikaciju u gasnom sektoru, gde nije u potpunosti bezbedna.

"Imamo dva pravca dotoka gasa i jako je važno što smo počeli izgradnju interkonekcije sa Bugarskom, jer će nam to dati mogućnost da možemo da razmišljamo ne samo o diversifikaciji ruta, već i o diversifikaciji snabdevača", rekla je tada Mihajlović.

Izgradnja gasnog interkonektora sa Bugarskom počela je 1. februara 2022, a rok za završetak radova je oktobar 2023. godine.

Radove većinski finansira EU, a interkonektor je jedna je od alternativa Srbije za ruski gas.

Iz Energetske zajednice, regulatornog tela Evropske unije za sektor energetike godinama unazad upozoravali su na monopol ruskih kompanija na energetskom tržištu u Srbiji.

Insistirali su i na tome da Srbija poštuje domaće zakonodavstvo i evropsku regulativu koja propisuje omogućavanje konkurencije i diversifikaciju izvora snabdevanja.

*Saradnja na tekstu: Iva Gajić