Žrtva porodičnog nasilja o torturi i silovanju koje je preživela

Jelena Miljković iz Gračanice kod Prištine danas ima 34 godine i kako kaže jedva je "uspela je da sačuva živu glavu". Ima tri sina, od kojih najstariji ima 15 godina.

Dok joj se oči pune suzama, priča da su i deca trpela nasilje. Krajem 2017. godine pokrenula sudski spor, a avgusta 2020. godine je konačno uspela da se razvede i sudskim putem dobije starateljstvo nad decom.

"Jednom mi je udario glavu u prozor, tu scenu su i deca videla", navodi dalje Jelena Miljković, koja je odlučila da javno za Radio Slobodna Evropa (RSE) iznese detalje torture kroz koju je prolazila a kako i ostale žene ne bi godinama ćutale na nasilje.

Ona sama nije prijavljivala nasilje, pa ni silovanje u braku kom je bila izložena, zbog straha da će joj suprug oduzeti decu. Na kraju su umesto nje policiju pozvale komšije i od tada i počinje njena borba za "bolji život i slobodu".

Međutim, Jelena Miljković, osim što je bila žrtva porodičnog nasilja, doživela je i uznemiravanje na radnom mestu.

'Dosta smo šutjele': Hiljade ispovijesti o nasilju preplavile mreže

Ocene Stejt Dipartmenta

U izveštaju Stejt dipartmenta o poštovanju ljudskih prava širom sveta, navodi se da je na Kosovu tokom 2021. godine povećan broj žrtava nasilja. U 2020. je bilo 1.145 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici a od januara do avgusta 2021. je prijavljeno 1.374 slučajeva.

Napominje se da su žrtve retko prijavljivale seksualno nasilje i silovanje koje se dešava u porodici ili van nje, često zbog straha od društvene stigme ili nedostatka poverenja u vlasti.

Prema istom izveštaju, seksualno uznemiravanje je bilo uobičajeno na radnim mestima kako u javnom tako i u privatnom sektoru, uključujući javne visokoškolske ustanove.

Nasilje i na radnom mestu

Jelena je u međuvremenu dobila posao zahvaljujući direktorki Nacionalnog ansambla "Venac", Snežani Jovanović, koja je angažovala da im održava prostorije.

"Venac" funkcioniše u sistemu Srbije, odnosno pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Međutim, jedan od čuvara Doma kulture u Gračanici (identitet poznat RSE), gde se nalaze i prostorije "Venca" koje Jelena održava, počeo je da joj upućuje reči uvredljive sadržine.

Ponovo se povlači u sebe jer su je te reči (poznate redakciji RSE) podsetile na silovanje, na period kada je i sama bila žrtva silovanja od strane, sada već bivšeg supruga.

Institucije na strani nasilnika?

Na kraju je Jelena ipak skupila hrabrost i prijavila nadležnima da trpi psihičko nasilje na poslu.

Najpre se obratila direktoru Doma Kulture Živojinu Rakočeviću, koji je bio pretpostavljeni čuvaru.

On je, inače, bio samo radno angažovan u Domu kulture u Gračanici, koji radi u sistemu Srbije, dok je ugovor imao sa opštinom Gračanica koja funkcioniše po kosovskom sistemu i jedna je od deset opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Zbog toga se Jelena obratila i lokalnim zvaničnicima u Gračanici, tadašnjem gradonačelniku Srđanu Popoviću i direktoru odeljenja za zdravstvo Aleksandru Popoviću.

Međutim, prema Jeleninim rečima, niko nije želeo da je zaštiti ili pruži podršku, pa je odlučila da pokrene privatnu tužbu. Sudski proces je trajao oko dve godine i rezultirao je u njenu korist, odnosno Osnovni sud u Prištini je doneo odluku da optuženi mora da isplati novčanu nadoknadu oko 2.000 evra za "duševnu bol, povredu časti i ugleda".

"Pravda je bila na mojoj strani", zaključuje Jelena Miljković.

Pritisci da povuče tužbu

Napominje da nije podlegla pritiscima opštinskih vlasti i ucenama da će "ako povuče tužbu dobiti stan".

Jelena Miljković je neposredno pre podnošenje tužbe predala zahtev opštini Gračanica za stambeno zbrinjavanje.

"Tražili su da spustim loptu, ja sam rekla Srđanu (tadašnjem predsedniku opštine Gračanica) neću da povučem tužbu, znaju kroz šta sam sve prošla", kaže Jelena i navodi da je uverena da je cilj bio da od tužbe odustane zarad dobijanja stana.

Direktor Doma Kulture u Gračanici, Živojin Rakočević, nije želeo da komentariše Jelenine optužbe već je naveo da "ne mogu da odgovaram na nešto što se nije dogodilo".

Srđan Popović i Aleksandar Popović, do objavljivanja ovog teksta nisu bili dostupni za izjavu.

Snežana Jovanović, koja je Jeleni pomaže, je na neki način uključena u rad lokalne samouprave Gračanica, odnosno već u dva mandata je odbornica u Skupštini opštine ispred "Srpske liste", vodeće partije Srba u kosovskim opštinama, a takođe je i direktorka ansabla "Venac".

Ona u izjavi za RSE kaže da je u nekoliko navrata pokušavala da ukaže da je Jelena žrtva i institucionalnog nasilja i dodaje da se i ona obraćala nadležnima ali da niko nije želeo da reaguje.

"Ja sam tu postupila pre svega kao čovek. Meni je to dato kao iskušenje, niko meni nije tražio da se ja toliko bavim njome, ali ljudi smo, da čovek bude čovek a ne da se samo posmatra", kaže Snežana Jovanović i dodaje da Jeleni više i nije potrebna njena pomoć.

'Štitim je jer nema ko'

Jelena trenutno sa svojom decom živi u jednoj kući u Gračanici, koju joj je na određeno vreme ustupila Eparhija raško prizrenska, Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu. Pomoć dobija i od humanitarne organizacije "Majka devet Jugovića".

Snežana Jovanović kaže da Jelena trenutno prolazi kroz obuku za posao garderobera, što bi značilo da uskoro može biti unapređena.

"Mene su ljudi pitali zašto ti toliko štitiš Jelenu, moj odgovor je zato što nema ko", zaključuje Jovanović.

Preporuke EU i OEBS-a

Ekonomsko osnaživanje i stambeno zbrinjavanje žena žrtava nasilja je osnovni uslov da im se pomogne, zaključeno je na konferenciji koju je početkom februara u Prištini organizovao OEBS i Kancelarija EU na Kosovu.

Konferenciji su prisustvovali i zvaničnici iz vladinih i lokalnih institucija.

"Čak i kada to urade, biće prinuđene da se vrate počiniocu, zbog čega je neophodno naći dugoročna rešenja", jedan je od glavnih zaključaka konferencije.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani je navela da će kosovsko društvo biti bezbedno samo onda kada se žene budu osećale bezbedno, na ulici, na poslu i u svojim domovima.

"Mi, institucije, treba da im ponudimo i garantujemo tu sigurnost. Ne postoji bolja zaštita za žrtve nasilja u porodici od njihove finansijske nezavisnosti", rekla je predsednica Vjosa Osmani.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je naveo je da Vlada Kosova ima program za rodnu ravnopravnost 2020-2024, te da je strateški cilj stvaranje jednakih mogućnosti za žene i muškarce, kako bi žene mogle da doprinesu ali i da imaju koristi od ekonomskog razvoja.

Skoro dve i po hiljade prijava u godinu dana

Policija Kosova podvlači da je jedan od njihovog prioriteta tretiranje slučajeve nasilja u porodici i dodaju da se godinama unazad sprovodi kampanja podizanja svesti o posledicama nasilja u porodici.

"Stalno se naglašava da nasilje ne prestaje bez prijave (policiji), bez tretiranja (slučaja) od strane nadležnih organa. Slučajevi nasilja u porodici su osetljivi slučajevi pristup Policije takvim slučajevima, prevencija nasilja sa jedne strane i tretiranje teških slučajeva (nasilja), doprineo je tome da se takvi slučajevi češće prijavljuju", navode iz Policije Kosova za RSE.

Tokom 2021. godine Policiji Kosova je prijavljeno 2.486 slučajeva porodičnog nasilja.

Iz Policije Kosova navode da se slučajevima porodičnog nasilja bave specijalne jedinice, koje su prošle kroz obuku, te da postoji bliska saradnja sa centrima za socijalni rad, advokatima žrtava i pravosuđem.