Može li zapadno oružje pomoći Ukrajini da zaustavi rusku ofanzivu na Donbas?

Razgovarao: Reid Standish

Dok ruske snage kreću u sveobuhvatni napad na istočnu Ukrajinu, Zapad se trudi da Kijev snabde naprednijim i težim naoružanjem.

Ukrajina je, suprotno izgledima, odolevala na ratištu i ruske trupe povukle su se sa severa zemlje. Stručnjaci procenjuju da bi obim zapadne vojne pomoći mogao definisati sledeću, i potencijalno odlučujuću, fazu rata, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Sjedinjene Američke Države nedavno su odobrile dodatni paket pomoći Ukrajini od 800 miliona dolara. Druge nacije - od Slovačke, preko baltičkih zemalja, do Kanade - takođe su počele da šalju teže naoružanje, kao i oružje većeg dometa, uključujući haubice, protivvazdušne sisteme, protivbrodske rakete, naoružane dronove, oklopne kamione, transportere i tenkove.

Novi nivo pomoći naglašava koliko je brzo zapadna podrška evoluirala tokom gotovo dvomesečnog rata. Kad su ruske trupe 24. februara otpočele invaziju na Ukrajinu, zapadne vlade očekivale su kratak rat i snabdevale Kijev lakim oružjem i opremom, uključujući puške, šlemove, opremu za komunikaciju i ručne raketne bacače.

Međutim, dosadašnji ratni uspeh Ukrajine promenio je tu računicu. Zapadni zvaničnici sada žele da naoružaju Ukrajinu, ne samo za ključnu borbu u istočnom regionu Donbasa, koja će se više oslanjati na tenkove i artiljeriju, već i za jedan dug i težak rat protiv ruske vojske.

O tome je za Radio Slobodna Evropa (RSE) govorio Garvan Volš (Garvan Walshe), bivši savetnik za bezbednost britanske Konzervativne partije i generalni direktor konsultantske grupe Član 7 (Article 7).

RSE: Kako ulazimo u novu vazu rata na istoku i jugu Ukrajine, u toku je i logistička borba. Vidimo da zapadne zemlje šalju više opreme ukrajinskoj vojsci dok se priprema za bitke koje će se verovatno više oslanjati na tenkove i artiljeriju.

Kako biste ocenili dosadašnji nivo pomoći Zapada Ukrajini i da li Kijev dobija ono što mu je potrebno?

Walshe: Ukrajina ne dobija onoliko koliko bi trebalo.

Možda dobija dovoljno, jer ukrajinska vojska opremu koristi neverovatno efikasno, imaju veoma visok moral, dobro obučene trupe. Takođe, u stanju su da zaplene mnogo ruske opreme i ponovo je upotrebe. Ali zaista, zapadna podrška bila je prespora. Nije bila potrebnog obima.

Kao da su proveli mnogo vremena misleći da Ukrajina neće moći da izdrži, pa nisu ništa ni slali. I konačno, stigli su da pošalju teško naoružanje tek pošto su prevazišli uverenje da Rusi to ne bi smatrali kao provokaciju.

Zapad je pogrešno procenio rusku taktiku i rusku motivaciju. Rusija sasvim jasno cilja na osvajački rat. To vidimo iz masakra u Buči i drugim mestima. Zapad zaista treba da Ukrajini isporuči sve što je dostupno, kako bi se borila protiv ove izuzetno agresivne vojne operacije i mogla da potisne Ruse sa teritorije koju su okupirali.

RSE: Šta je ono što bi, po vašem mišljenju, zapadne zemlje relativno brzo mogle početi da isporučuju Ukrajini?

Walshe: Vrsta oružja koju su Amerikanci najavili pre nekoliko dana je prava, ali nije dovoljna.

Nova artiljerija je veoma korisna. Ljudi se brzo mogu obučiti, mogu takođe da dobiju veoma napredne artiljerijske granate koje Zapad ima. Ukrajina bi mogla koristiti i radar za protivudar, kako bi mogla otkriti odakle dejstvuje ruska artiljerija i bila u stanju da je uništi. Ali treba im više toga.

Biće veoma intenzivne borbe i Ukrajini će trebati užasno mnogo municije. Trebaće im mnogo municije za artiljeriju iz sovjetskog doba, kao i za artiljeriju zapadnog stila, gde su granate malo drugačijeg kalibra.

RSE: Pošto ovaj rat ne pokazuje znake usporavanja, čini se neizbežnim da će Ukrajina morati da počne da koristi novu opremu dostavljenu iz zemalja NATO-a pošto su njene zalihe sovjetske i ruske opreme iscrpljene. Koliko je teško obučiti vojsku s novom opremom?

Walshe: To je prilično ostvarivo kada je u pitanju kopnena oprema. Međutim, veoma je teško kad su u pitanju vazduhoplovna sredstva. Piloti aviona-lovaca tebaće mnogo vremena da se pravilno obuče, čak i na avionima F-16 ili F-15.

Ukrajini je takođe potrebna značajna logistička podrška. Oni koriste različite vrste goriva, različite vrste rezervnih delova, tako da sve te stvari moraju da se postave. Ako će to biti postavljeno u narednih nekoliko meseci, moramo već početi da razmišljamo kako to da uradimo.

RSE: Kada je reč o logističkoj strani, ima li Zapad sposobnost i kapacitet da Ukrajina dobije ono što joj je potrebno na vreme? Šta je s dopremanjem opreme, prvo u Ukrajinu, a kasnije i na sam front?

Walshe: Kapacitet postoji, ali ga treba ostvariti na terenu.

Treba obučiti ljude, napraviti nova skladišta goriva, napraviti nove lance snabdevanja, a mi sve to možemo. Potrebno je samo malo vremena i Zapad bi trebalo da promeni način razmišljanja i shvati da će ovo biti dug rat, te da Zapad i Ukrajina mogu da pobede, jer imaju znatno superiornije ekonomske mogućnosti i znatno superiorniju industrijsku moć u poređenju s Rusijom.

Dakle, na duge staze, borba ide u prilog Ukrajini, ali Zapad mora da bude u stanju da ih podrži kako bi do toga došlo.

RSE: Čini se da još uvek vidimo opiranje pojedinih zapadnih zemalja, posebno Nemačke, da Ukrajinu snabdeju teškim naoružanjem za koje analitičari i zvaničnici kažu da joj je potrebno. Vidimo da se u Nemačkoj odvija razgovor o tome. Vidite li bilo kakve promene koje dolaze iz Berlina u tom pogledu?

Walshe: U nemačkoj vladi vodi se žestoka unutrašnja bitka između ministarke spoljnih poslova Analene Berbok i ministra energetike Roberta Habeka, koji su iz Zelene stranke i imaju mnogo tvrđi stav po ovom pitanju, i kancelara Olafa Šolca , koji je iz Socijaldemokratske partije.

Istovremeno, Zeleni se zalažu za mnogo agresivnije delovanje. To je bila njihova politika već duže vreme, kako po pitanju energetskih sankcija, tako i o vojnim zalihama. Dakle, u Nemačkoj ima mesta za nadu, ali oni moraju da nastave da se bore i preokrenu taj supertanker. A to će potrajati.

Drugo, sami Nemci zapravo nemaju baš toliko vojne opreme. Imali su ovaj hitni fond od 100 milijardi evra za popunu svojih oružanih snaga, najavljen nakon ruske invazije, ali zalihe municije su izuzetno niske. Njihovi tenkovi nemaju rezervne delove, a ni nemaju ih mnogo.

Najbolje što Nemci u ovom trenutku mogu da urade jeste da prekinu isporuke nafte iz Rusije. Berbok je najavila da će to početi do kraja godine. A to je zaista presporo. Nemačka ne zavisi značajno od ruske nafte, ali veliki deo novca koji Rusija zarađuje jeste od prodaje nafte, a ne od prodaje gasa - jer nafta je mnogo skuplja. Bilo bi izvodljivo prekinuti isporuke nafte i krenuti ka smanjenju isporuke gasa, ali to je očigledno teže.

Druga stvar koju bi Nemačka mogla da uradi je da finansijski pomogne Ukrajini, kako bi mogla da kupi oružje od zemalja koje ga imaju i mogu da ga snabdeju.

Nemačka takođe može da ubrza svoj proces odobravanja izvoza oružja. Ima veoma dobro opremljenu odbrambenu industriju koja je sposobna da proizvede mnogo opreme.

Proces odobravanja prodaje te opreme, posebno u ratne zone, neverovatno je dug i težak. Trebalo bi da preseku tu birokratiju. U ovom trenutku, ona pomaže Rusiji.