NATO poručuje Kosovu da je za prijem u Partnerstvo za mir nužan koncenzus

Zvaničnici NATO-a su podsetile zvaničnu Prištinu da sve odluke Alijanse, uključujući i prijem u Partnerstvo za mir, konsenzusom donosi Severnoatlantski savet, telo NATO-a za donošenje odluka.

Ova poruka dolazi nakon što je premijer Kosova Albin (Aljbin) Kurti 4. maja u Berlinu najavio da je namera njegove vlade da preda aplikaciju za prijem u Partnerstvo za mir.

Međutim, od 30 saveznika, koliko broji Severoatlantski savez, četiri države, koje su stalne članice Alijanse, nisu priznale nezavisnost Kosova.

Partnerstvo za mir je program praktične bilateralne saradnje između pojedinih evroatlantskih partnerskih zemalja i NATO-a.

Ovaj program omogućava partnerima da izgrade individualne odnose sa NATO-om, birajući sopstvene prioritete za saradnju.

Bilo koja zemlja koja teži punopravnom članstvu, prvo treba biti primljena u Partnerstvo za mir da bi potom nastavila proces punopravnog članstva.

Partnerstvo za mir ne podrazumeva automatski i članstvo jer ima više zemalja, među kojima je i Srbija, koje su članice a nemaju aspiracije da se dalje integrišu u strukture Severoatlantskog saveza.

"NATO ostaje u potpunosti posvećen bezbednosti Kosova. Naša misija KFOR-a nastavlja da obezbeđuje bezbedno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 iz 1999. godine. Sve promene u stavu naših snaga u KFOR-u ostaju zasnovane na uslovima, a ne na kalendaru", naveo je u pisanom odgovoru jedan zvaničnik Alijanse.

Ovaj zvaničnik je takođe dodao da preko NATO-ovog savetodavnog i tima za vezu, Alijansa nastavlja da sprovodi aktivnosti izgradnje kapaciteta kao podrška bezbednosnim organizacijama Kosova, "u okviru njihovog prvobitnog mandata".

Kosovske bezbednosne snage su u procesu transformacije u punopravnu vojsku od 2018. godine i proces bi trebao da traje ukupno deset godina.

Očekuje se da će snage udvostručiti svoj broj i transformisati ih u profesionalnu vojsku od 5.000 vojnika. Njihovi zadaci su ranije uključivali reagovanje u kriznim situacijama, civilnu zaštitu i slično.

Kada je 2018. usvojeno potrebno zakonodavstvo za transformaciju, Sjedinjene Države su rekle da je taj potez "prirodan" za "suverenu, nezavisnu zemlju", dok je NATO nazvao odluku "nepravovremenom" i rekao da je ona bila protiv preporuka Saveza.

Iz sedišta NATO-a poručuju i da Alijansa u potpunosti podržava normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, uključujući i dijalog uz podršku EU, kao jedino trajno političko rešenje za dve strane i širi region.

"Ovo je ključno za regionalni mir i bezbednost", navodi se u pisanom odgovoru iz pres-službe Alijanse.