Počela pretraga potencijalne masovne grobnice u Srbiji
Nakon što je prištinska delegacija Radne grupe za nestala lica 10. maja dostavila informacije o potencijalnom mestu masovne grobnice, na lokalitetu rudnik Štavalj, u opštini Sjenica na jugozapadu Srbije, a po naredbi Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije otpočeo je proces pretrage terena.
“Pretraga terena je potrebna kako bi se precizno utvrdilo da li postoje na navedenoj lokaciji posmrtni ostaci lica koja se vode kao nestala, čime se šalje jasna poruka njihovim porodicama opredeljenje nadležnih organa Republike Srbije za proveru svake informacije u cilju pronalaska njihovih najmilijih”, navodi se u saopštenju Komisije za nestala lica Vlade Srbije.
Pretraga terena će trajati do utvrđivanja i razjašnjavanja činjenica koje su neophodne u preciziranju tačne lokacije moguće masovne grobnice.
Pored tužioca za ratne zločine i njegova dva zamenika, predsednika Komisije za nestala lica i njegovih saradnika, na lokalititu su bili i predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Beogradske i Prištinske delegacije Radne grupe za nestala lica, Resursnog centra porodica nestalih Srba i Albanaca, kao i rudarsko – geološki veštak.
Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović najavio je 27. aprila pretragu na ovoj lokaciji.
"Više nemamo nijedan konkretan zahtev Prištine na koji nismo odgovorili, a na svaki zahtev ćemo postupiti odgovorno i hitno jer smatramo da ovo nisu stvari koje treba da se odlažu zbog prvenstveno uznemirenosti porodica koje očekuju od nas da se odgovorno ponašamo", rekao je Odalović, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS).
Delegacije Beograda i Prištine usvojile su 26. oktobra 2018. godine procedure o primopredaji posmrtnih ostataka stradalih, što bi prema očekivanjima trebalo da pomogne potragu za licima nestalim tokom ratnih sukoba na Kosovu.
Ekshumacija kod Raške
Kamenolom "Kiževak" u opštini Raška u blizini granice sa Kosovom, gde su 16. novembra 2020. pronađeni posmrtni ostaci, kako se sumnja, albanskih civila ubijenih tokom rata na Kosovu 1999. godine, bila je peta takva lokacija u Srbiji.
Direktor Instituta za sudsku medicinu u Prištini Arsim Grđaliju (Grxhaliu) potvrdio je novembra 2020. za RSE da su na lokaciji u mestu Kiževak u blizini Raške u Srbiji pronađeni posmrtni ostaci, kao i kako je rekao, da se radi o ostacima kosovskih Albanaca.
Potvrdu o pronalasku ostataka za RSE je novembra 2020. dao i predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, Veljko Odalović. Naveo i da je lokacija poznata od 2015. godine i da je u više navrata prethodnih godina rađena pretraga na tom mestu.
Odalović je 18. novembra 2020. za Radio-televiziju Srbije (RTS) rekao da informacije ukazuju da se na lokaciji Kiževak potencijalno nalazi petnaest do sedamnaest tela, a da će njihov identitet biti utvrđen nakon DNK analize.
Iskopavanja na ovoj lokaciji nastavljena su maja 2021. godine, jer su zbog loših vremenskih uslova obustavljeni krajem decembra 2020.
Do tada je na toj lokaciji ekshumirano četiri do pet posmrtnih ostataka za koje se sumnja da su tela kosovskih Albanaca. U međuvremenu su identikfikovani posmrtni ostaci dve osobe i na osnovu DNK analize je utvrđeno da se radi o albanskim civilima sa Kosova.
Posmrtni ostaci sedam osoba albanske nacionalnosti, ekshumiranih na lokaciji Kiževak u Srbiji, predati su delegaciji Kosova na graničnom prelazu Merdare 30. septembra, saopštio je Komesarijat za izbeglice Srbije.
Kako YIHR navodi na svom sajtu ratusrbiji.rs, u policijskoj bazi u naselju 13. maj u Batajnici nadomak Beograda od 2001. otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu na severoistoku Srbije najmanje 61 telo, kod jezera Perućac na zapadu Srbije masovna grobnica sa 84 tela, dok su prvi posmrtni ostaci u masovnoj grobnici Rudnica na jugozapadu Srbije pronađeni 13. decembra 2013. godine.
Prema podacima koje je na osnovu izveštaja UNMIK-ove Kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu objavila nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo, a koji se nalaze i u bazi podataka Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR), od 2001. godine na teritoriji Srbije na četiri lokacije otkrivene su masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine.
Na Kosovu se traga još za oko 1.600 nestalih lica, većinom iz albanske zajednice.
Za ratne zločine na Kosovu, među kojima je i prebacivanje leševa ubijenih kosovskih Albanaca u masovne grobnice, u Haškom Tribunalu 2011. godine osuđen je bivši pomoćnik ministra policije i načelnik Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije Vlastimir Đorđević na ukupno 27 godina zatvora. Ta kazna kasnije mu je smanjena na 18 godina.