Ministar poljoprivrede Srbije o izvozu žitarica sa zvaničnikom Irana
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović sastao se 11. maja u Beogradu sa zamenikom ministra poljoprivrede Irana Alirezom Mohajerom, a glavne teme sastanka bile su nabavka iranskog mineralnog đubriva "urea", kao i izvoz žitarica iz Srbije u Iran.
"Srbija nastavlja da otvara nova tržišta i obezbeđuje takozvane resursne baze za svoju poljoprivrednu proizvodnju, imajući u vidu da svetsko tržište danas potpuno drugačije funkcioniše u odnosu na period od pre deset godina", istaklo je Ministarstvo u saopštenju objavljenom na sajtu nakon sastanka.
Ministastvo je navelo da je "obezbeđivanje sigurnosti poljoprivredne proizvodnje kako trenutno, isto tako i za naredne godine prioritet imajući u vidu da su usled trenutnih svetskih dešavanja mnogi lanci snabdevanja prekinuti ili sa značajno otežanim funkcionisanjem".
Ministar Nedimović je protekle sedmce najavio mogućnost da Srbija iz Irana uveze 100.000 tona mineralnog đubriva – uree koji bi kompenzovala izvozom žitarica.
Iran se već godinama suočava sa kritikama međunarodnih nevladinih organizacija zbog kršenja ljudskih prava nad sopstvenim građanima.
Zvaničnici Srbije se, međutim, nikada nisu javno odredili u pogledu ovih i sličnih kritika na račun zvaničnog Teherana.
Kako je RSE već pisao, vlasti u Srbiji u potrazi su za novim tržištima za izvoz žitarica u pokušaju da nadomeste manjak nastao usled rata u Ukrajini.
Vlada Srbije usvojila je na sednici 11. maja izmenjenu Odluku o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i dozvolila slobodan izvoz brašna.
Rusija i Ukrajina, grubo računajući, doprinose 30 posto globalnog izvoza pšenice, a zbog rata su vitalne količine pšenice, ali i kukuruza i ječma u svetu zarobljene u obe zemlje.
Zvaničnici u Srbiji su u celoj situaciji videli šansu, te su sa najvišeg nivoa pojačali svoje diplomatske aktivnosti kako bi pšenicu iz Srbije plasirali na afričko i azijsko tržište.
Sem sa Iranom, Srbija je o tome imala razgovore i sa predstavnicima Egipta i Kenije, sa fokusom prvenstveno na zemlje koje pšenicu mogu da plate naftom i gasom ili sirovinama za mineralno đubrivo.