Varhelyi na sastanku sa Vučićem pozvao na nastavak reformi
Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji (Varhelyi) izjavio je posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 11. maja u Briselu, da Beograd treba da nastavi sa reformama na putu ka EU.
"Čestitao sam predsedniku Vučiću na reizboru. Razgovarali smo o posledicama rata u Ukrajini i sledećim koracima ka napretku Srbije u pristupnim pregovorima sa EU. Reforme treba da budu nastavljene", naveo je Varheji na Tviteru.
Vučić je posle sastanka na Twitteru napisao da je "zahvalan Oliveru Varhejiju na iskrenoj podršci Srbiji na evropskom putu".
Vučić boravi u jednodnevnoj poseti Briselu gde će, uz druge lidere Zapadnog Balkana, prisustvovati neformalnoj večeri koju organizuje visoki predstavnik Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell).
Uz Vučića, na večeri će biti i predsednik Crne Gore Milo Đukanović, premijeri Severne Makedonije i Albanije, Dimitar Kovačevski i Edi Rama, šefica diplomatije Kosova Donika Gervala, kao i član Predsedništva BiH Milorad Dodik.
Uoči početka večere, šef evropske diplomatije Žozep Borelj se odvojeno sastao sa svim učesnicima.
On je u izjavi novinarima naglasio da Evropska unija pozdravlja činjenicu da se većina zemalja regiona u potpunosti od prvog dana uskladila sa odlukama EU koje su bile odgovor na rusku agresiju na Ukraijnu.
"Pozivam druge da to učine. Većina je već to uradila, ali pozivam ostale da urade isto", poručio je Borelj.
Srbija se u Ujedinjenim nacijama priključila osudi ruske agresije na Ukrajinu i glasala za isključivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava, ali se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji.
Predstavnici zapadnih zemalja su više puta pozvali Srbiju da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Unije i da uvede sankcije Rusiji.
Srpski zvaničnici su u više navrata ponavljali da Srbija neće podržati uvođenje sankcija Rusiji zbog, kako su naveli, zaštite vitalnih interesa zemlje.
Srbija računa na podršku Rusije, kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, oko pitanja Kosova, svoje bivše pokrajine, koja je 2008. godine proglasila nezavisnost, a koju zvanični Beograd odbija da prizna.
Od Rusije takođe dominantno zavisi u sferi energetike, pa tako ruska preduzeća drže monopol na tržištu nafte i gasa u Srbiji.
Predsednik Srbije je u obraćanju javnosti 6. maja rekao da je "velika cena" koju Srbija plaća zato što nije uvela sankcije Rusiji.
On je naveo da Srbija "neće gaziti i neće gasiti" svoja prijateljstva na istoku i da ga "ne interesuje" koja je sila pritiska, već da je "jedina sila" kojom se vodi interes Srbije.
Srbija, prema njegovim rečima, ostaje pri zaključku Saveta za nacionalnu bezbednost kojim se poštuje teritorijalni integritet Ukrajine ali se ne uvode sankcije Rusiji, dok "ne bude primorana" na drugačije.
Vučić je u više navrata ponovio da se Srbija nalazi na evropskom putu, kao i da će "snažnije nego ranije" ići tim putem i boriti se za mesto u okviru porodice evropskih naroda.