Zemlje Zapadnog Balkana mogle bi češće učestvovati na EU sastancima

Države Zapadnog Balkana koje su u potpunosti uskladile svoje politike prema Rusiji sa politikama Evropske unije najverovatnije će biti češće pozivane na sastanke na evropskom nivou.

U radnom dokumentu oko kojeg su ministri inostranih poslova država članica EU vodili raspravu 16. maja, navodi se da bi predstavnici Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije mogli biti pozvani kao gosti na odabrane sastanke Saveta EU i pripremnih tela Saveta koja se bave spoljnom politikom.

Takođe se najavljuje pronalazak "raznih opcija za pojačani politički angažman sa ovim zemljama".

U svetlu ruske invazije na Ukrajinu šefovi evropskih diplomatija su na redovnom sastanku raspravljali o prilikama na Zapadnom Balkanu. Na neformalnoj raspravi evropskim ministrima pridružile su se i kolege iz zemalja regiona.

Prema saznanjima izvora sa sastanka, više ministara inostranih poslova država članica EU je upozorilo da je neophodno da i Srbija uvede sankcije Rusiji poput ostalih država regiona.

Nemačka ministrica inostranih poslova Annalena Baerbock ponovila je uoči sastanka važnost toga da je podrška svih partnera sa Zapadnog Balkana sankcijama Unije ključna "ne samo u pogledu zajedničkih vrednosti već je to i pitanje od strateške važnosti“.

U radnom dokumentu koji je bio predmet rasprave među ministrima EU, a u koji je Radio Slobodna Evropa imala uvid, navodi se da se od Srbije očekuje da se izjasni oko svog strateškog izbora.

“Očekuje se da Srbija ne ostavlja nikakvu sumnju u svoj strateški izbor evropskih integracija i privrženosti vrednostima EU kako bi napredovala na putu pristupanja EU. Potrebna je puna posvećenost ubrzanim reformama u vezi sa EU, posebno u oblasti vladavine prava. Srbija je ključna za stabilnost i bezbednost u regionu”, navodi se u dokumentu.

Ministar inostranih poslova Srbije Nikola Selaković je na kraju sastanka rekao da je nekoliko država "na eksplicitan način stavilo do znanja" da se od Beograda očekuje usklađivanje sa politikom EU po pitanju sankcija Rusiji.

Selaković, ali i ostali izvori sa sastanka su potvrdili da je jedino Mađarska podržala Srbiju i njen položaj koji se tiče posledica nakon mogućih sankcija.

Od kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu 24. februara, Evropska unija, ali i Sjedinjene Države, Velika Britanija i brojni drugi uveli su niz sankcija Rusiji.