Beograd i Varšava na vezi zbog navodne špijunske afere
Konzularno odeljenje Ambasade Republike Poljske u Beogradu je obavešteno o hapšenju dva poljska državljanina u centralnoj Srbiji, navode za Radio Slobodna Evropa (RSE) u toj ambasadi.
"Konzul Republike Poljske je u kontaktu sa lokalnim vlastima i policijom i postupa u okviru standardnih procedura u takvim slučajevima", stoji u pisanom odgovoru Ambasade Poljske u Beogradu na upit RSE od 16. maja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dan ranije rekao da su u blizini fabrike namenske industrije Sloboda u Čačku, uhapšena dvojica državljana Poljske. Vučić je naveo da su oni neovlašćeno snimali fabriku.
Snimanje i fotografisanje vojnih objekata u Srbiji je zabranjeno.
"Da li su oni slikari i fotografi, mada ne znam kakva je to slika unutrašnjost 'Slobode'. Interesantna je to priča. I to baš fabrika 'Sloboda'. Tačno bih pogodio koje dve fabrike mogu biti i jedna je 'Sloboda'. One koje proizvode punjenja, mine i granate, jer se to sad troši u enormnim količinama svuda", rekao je Vučić.
Mediji označeni da sarađuju sa Vladom Srbije naveli su da je reč o špijunima strane službe, iako se zvanične institucije još nisu oglasile povodom ovog slučaja, niti izašle u javnost sa detaljima istrage.
Poljsku i Srbiju u medijskom kontekstu u poslednje vreme povezuju navodi o izvozu oružja iz Srbije u Ukrajinu preko poljske kompanije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je sredinom aprila neimenovanu zemlju Evropske unije (EU) i Ukrajinu da stoje iza plasiranje lažnih dojava o bombama u putničkim avionima aviokompanije Er Srbija (Air Serbia).
Iako sam Vučić nije naveo o kojoj zemlji EU je reč, niti su te informacije dale nadležne institucije, pojedini mediji su pisali da su pozivi o postavljenim eksplozivnim napravama navodno stigli iz Poljske.
Poljska je članica EU i NATO i graniči se sa Rusijom.
Srbija, iako zemlja kandidat za članstvo u EU, odbija da se priključi sankcijama EU protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu i održava redovne letove za Moskvu.
Šta se zna?
Mediji u Srbiji preneli su da su 14. maja u Čačku, gradu u centralnoj Srbiji, privedena dva poljska državljana, koji su neovlašćeno pristupili fabrici oružja "Sloboda".
U toj fabrici u odgovoru na upit RSE od 16. maja navode da su službenici obezbeđenja fabrike "uočili dva lica u vršenju nedozvoljenih aktivnosti".
"U cilju obezbeđenja kruga fabrike, službenici obezbeđenja su upućeni u prostor gde su pomenuta lica uočena. Razgovorom je utvrđeno da su u pitanju strani državljani, nakon čega je obaveštena služba Policijske uprave Čačak", stoji u odgovoru rukovodstva fabrike.
Takođe se navodi da su "lica preuzeta" od strane policije na prijavnici kompanije.
Fabrika "Sloboda" je jedna od glavnih u namenskom sistemu Srbije i, prema rečima nadležnih, za 2021. je imala ugovorene projekte za izvoz u vrednosti od 50 miliona evra.
Šta je nepoznato?
Zvaničnih informacija od nadležnih institucija Srbije o hapšenju poljskih državljana još nema.
Ovim povodom, na upit RSE, nisu se oglasili Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, Više javno tužilaštvo u Čačku, Bezbednosno-informativna agencija, ni Ministarstvo spoljnih poslova.
Gde su se tačno nalazili poljski državljani, da li je na mestu na kom su se nalazili zabranjeno snimanje i fotografisanje, šta im se stavlja na teret i koji su dalji koraci nadležnih institucija – i dalje su pitanja bez odgovora.
'Filmski slučaj špijunaže iz sedamdesetih'
Direktor istraživanja u nevladinom Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Predrag Petrović kaže u razgovoru za RSE da ono što su građani mogli da čuju u javnosti deluje "kao neki filmski slučaj iz sedamdesetih godina".
Organizacija u kojoj radi bavi se i istraživanjima u sektoru odbrane i bezbednosti u Srbiji.
"Deluje neobično, ukoliko se radi o špijunima, da su oni tako napadno snimali objekte koji su od značaja za odbranu zemlje uz svu moguću savremenu tehnologiju koja njima stoji na raspolaganju, naravno uz ogradu ukoliko se to zaista tako i desilo", navodi Petrović.
Ukazuje da Zakon o odbrani zabranjuje snimanje vojnih objekata. To pitanje regulisano je, kaže Petrović i podzakonskim aktom.
"U tom podzakonskom aktu se jasno naglašava da je neophodno da postoji znak na kome je jasno naznačeno da je zabranjeno snimanje objekata, ali se takođe naglašava da je zabranjeno snimanje reona vojnih i drugih objekata od značaja za odbranu", navodi Petrović.
Dodaje da vojne komande i ovlašćena lica u tim drugim objektima od značaja za odbranu zemlje imaju diskreciono pravo da konkretnije definišu šta su ti reoni zapravo.
Ističe i da ovaj slučaj prati tajnost u smislu da se nadležne institucije ne oglašavaju.
"Liči na još jedan u nizu nekih tih velikih špijunskih slučajeva, koji su zapravo uvijeni u veliku tajnost i zapravo samo pothranjuju različite teorije zavere, kako strane službe, na primer, rade o glavi bilo predsednika, bilo da ugrožavaju interes same Srbije", smatra Petrović.
U zapadnim zemljama, ukazuje, u takvim situacijama državne institucije izlaze sa dosta konkretnijim informacijama "a ne samo da postoje osnovi sumnje da se radi o licima koja su ugrožavala bilo bezbednost ili da se radi o špijunima neke strane službe".
Nedovršene istrage eksplozija u 'Slobodi'
U prethodnih desetak godina u fabrici "Sloboda Čačak" zabeleženo je više eksplozija.
Tokom 2021. došlo je do dve eksplozije u rasponu od 15 dana, u kojima su povređena tri radnika, a čiji uzroci su i dalje javnosti nepoznati.
Ministarstvo odbrane je u odgovoru za RSE u septembru 2021. navelo da, dok se u potpunosti ne završi rad nezavisnih komisija, nije moguće davati bilo kakve zaključke o uzrocima požara i eksplozija koje su se 4. i 19. juna dogodile u toj fabrici.
Kako su zvaničnici tada naveli, eksplozije su se dogodile u skladištima oružja, a sama fabrika danima posle toga je bila zatvorena, dok su demineri čistili teren.
Navodi o izvozu oružja iz Srbije za Ukrajinu preko Poljske
Poljska i Srbija u javnosti su jedna pored druge pominjale i u kontekstu navoda o izvozu oružja u Ukrajinu.
Pitanje je u novembru 2019. pokrenula potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić.
Ona je tada na nalozima na društvenim mrežama objavila da je državno preduzeće "Krušik" iz Valjeva pregovaralo o prodaji oružja inostranom partneru iz Ukrajine.
Takođe, navela je da su mine srpske proizvodnje u Ukrajini završile preko kompanije iz Poljske.
Na to je reagovao predsednik države Aleksandar Vučić. Na konferenciji za medije 23. novembra 2019. Vučić je izneo optužbe na račun preduzeća iz Srbije Tehnoremont koje je izvezlo oružje poljskoj kompaniji Natan, da bi ono završilo u Ukrajini.
Sama kompanija se nije javno oglašavala povodom ovih navoda.
"Srbija je uradila sve po zakonu na najbolji način, ništa nismo tamo izvezli", naveo je tada Vučić i dodao da su bezbednosne službe Srbije obavestile nadležne u Rusiji o mogućem reeksportu za Ukrajinu.
Sukob u Ukrajini traje od 2014. godine kada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, zbog čega je pod sankcijama Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
Prema podacima Ministarstva trgovine Srbije, nadležnog za izdavanje dozvola za izvoz oružja, Srbija u periodu od 2014. do 2021. Nije izvozila naoružanje i vojnu opremu u Ukrajinu.
Potencijalni izvoz naoružanja iz Srbije u Ukrajinu dodatno je opterećeno tradicionalno bliskim odnosima Srbije i Rusije, zbog čega zvaničan Beograd i dalje odbija da uvede sankcije Moskvi nakon invazije.
Špijunska afere bez javno poznatog epiloga
U poslednju špijunsku aferu u Srbiji, međutim, bio je umešan ruski državljanin.
Novembra 2019. godine na internetu se pojavio snimak na kojem se navodno vidi kako ruski obaveštajac daje novac jednom penzionisanom pripadniku Vojske Srbije.
Autentičnost snimka je potvrdila Bezbednosno-informativna agencija (BIA). Afera, međutim, nije uzdrmala bliske odnose Beograda sa Kremljom.
Snimak je u javnost nekoliko sedmica uoči zvanične posete predsednika Srbije Sočiju u Rusiji. Na pitanje novinara da li je na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom otvorio temu špijunske afere, Vučić nije odgovorio direktno:
"Mi smo razgovarali o svim temama. Imamo dobre odnose i trudićemo se da dalje čuvamo ne samo prijateljske, već da nadograđujemo te prijateljske odnose", rekao je Vučić novinarima 4. decembra 2019. u Sočiju.
Dan ranije je, uoči odlaska u Rusiju, kazao da je što se njega tiče, ta tema zatvorena nakon njegovog razgovora s ruskim ambasadorom u Srbiji Aleksandrom Bocan-Harčenkom.
Javnosti u Srbiji nije poznato da postoji sudski ishod ove afere.