Incidenti i sukobi u senci čekanja rezultata obdukcije Muamera Zukorlića

Šest meseci nakon smrti jednog od najpoznatijih političara u Sandžaku, ime Muamera Zukorlića i dalje, dok se čekaju nalazi obdukcije njegovog tela, puni stupce lokalnih medija.

Bivši muftija Islamske zajednice u Srbiji i političar Muamer Zukorlić umro je u novembru 2021. godine, međutim njegova smrt izazvala je kontraverze i teorije zavere, komplikujući i političku situaciju na jugozapadu Srbije.

"Kako je bio neprikosnoveni autoritet…()…, jasno je bilo da će njegov izostanak biti teško nadoknaditi, ali i da će uslediti trvenja i borba za što bolji položaj i kontrolu."

Tako aktuelnu situaciju za Radio Slobodna Evropa (RSE) objašnjava novopazarski novinar Nikola Kočović. On je ocenio i da su se u početku uspešno skrivale nesuglasice među saradnicama Zukorlića, ali da se one sada rasplamsavaju.

U jednoj takvoj situaciji sredinom maja na univerzitetu čiji je Zukorlić osnivač dogodio se sukob između pripadnika obezbeđenja. U pozadini incidenta je neslaganje u porodici Zukorlić.

Promene nisu zaobišle ni stranku, na čijem je čelu Zukorlić bio, a koja je pokrenula smene u sopstvenim redovima.

Situaciju dodatno usložnjava i neizvesnot koja prati iščekivanje rezultata obdukcije Zukorlićevog tela.

Naknadne analize tražio je njegov sin, Usame Zukorlić, koji je i u zvaničnim izjavama izrazio sumnju da je njegov otac, za koga je rečeno da je umro nakon srčanog udara, zapravo otrovan.

Ko je bio Muamer Zukorlić?

Muamer Zukorlić bio je poslanik Stranke pravde i pomirenja, potpredsednik Skupštine Srbije i nekadašnji muftija Mešihata Islamske zajednice (IZ) u Srbiji.

Nekada oštar kritičar vlasti u Beogradu, poslednjih godina života približio je stavove vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS), partiji predsednika države Aleksandra Vučića.

U Novom Pazaru je bio među najvažnijim političarima.

Zukorlić je versku odoru zamenio odelom.

Bio je kandidat na predsedničkim izborima u Srbiji 2012, godine. Svojom kandidaturom je iznenadio javnost, a kako se navodi na sajtu Skupštine Srbije, najviše osvojenih glasova imao je upravo u Sandžaku. Zukorlić je osvojio ukupno 1,39 odsto glasova na tim izborima.

Bio je poslanik u Skupštini Srbije od 2016. godine.

Šta ostaje iza Zukorlića?

Zukorlić je, osim političke partije, iza sebe ostavio i brojne obrazovne i verske organizacije, čiji je bio osnivač, inicijator ili pokretač.

Među njima su i Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru, Fakultet za islamske studije, Gazi Isa-begova medresa (srednja verska škola), obdaništa i druga udruženja i organizacije.

Na čelu tih organizacija su uglavnom ljudi koji su u bliskim rođačkim vezama sa Zukorlićem ili oni u koje je on imao najviše poverenja.

Afere koje su pratile Zukorlića

Upravo se unvierzitet našao u žiži medijske pažnje. Naime, nadležne institucije su godinama odbijale da akredituju većinu studijskih programa Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru.

Nastava se u toj ustanovi visokog obrazovanja, uprkos tome, uredno odvijala.

Sam Zukorlić je navodio da je takva odluka "sprega korupcije, monopola i šovinizma".

Zukorlić je poručivao da je "jasno da grupa profesora oligarhijski drži visoko obrazovanje u svom posedu, ne dopuštajući bilo kome da formira kadrove mimo njihovog interesnog blagoslova".

Univerzitet je tek nedavno dobio akreditaciju za sve studijske programe.

Veze sa Čečenijom

U junu 2021. godine, Muamer Zukorlić je u Novom Pazaru ugostio i delegaciju Evropskog muslimanskog foruma. Delegaciju je predvodio Abdul-Vahed Nijazov, čovek koji se u Ruskoj Federaciji smatra bliskim saradnikom predsednika Vladimira Putina i koji je bio poslanik partije Vladimira Putina u ruskoj skupštini od 1999. do 2003. godine.

Prilikom posete dogovoreno je da će sredstvima Republike Čečenije, dela Ruske Federacije, u Novom Pazaru biti izgrađena škola hafiza u Novom Pazaru, (Islamskog školskog centra za izučavanje Kur'ana), a koja bi trebalo da naziv Ahmada Kadirova, oca kontroverznog lidera Čečenije, Ramzana Kadirova.

Izgradnja te škole još uvek nije započeta.

Zukorlić je preminuo iznenada u 51. godini 6. novembra 2021. godine. Imao je dve supruge, koje žive odvojeno sa svojom decom. Za sobom je ostavio sedmoro dece.

Ekshuminacija

Posmrtni ostaci Muamera Zukorlića ekshumirani su šest meseci nakon njegove srmti (6. maja 2022.) sa groblja u selu Orlje, u opštini Tutin pored Novog Pazara.

Obdukciju su u lokalnoj bolnici radili obducenti sudskih medicina iz Beograda, Sarajeva i Hamburga.

Proces je nadgledalo i Tužilaštvo Bosne i Hercegovine.

Njegov sin Usame Zukorlić tražio je sudskim putem da se utvrdi tačan uzrok smrti njegovog oca.

Usame je ranije predao tužilaštvu laboratorijske nalaze koji, kako je pre toga saopštio javnosti, pokazuju da njegov otac nije umro prirodnom smrću, već da je otrovan. Na rezultate analiza se još uvek čeka.

Muamer Zukorlić je, nakon obavljene obdukcije, 6. maja sahranjen u haremu Altun alem džamije u Novom Pazaru.

Zašto se govori o 'ispravljanju nepravde'?

Predsednik Mešihata Islamske zajednice Mevlud Dudić rekao je za RSE da je na ovaj način ispravljena nepravda prema Zukorliću, koji je odmah nakon smrti bio sahranjen na malom groblju u rodnom selu Orlju.

On je istakao da je nakon Zukorlićeve smrti ostala velika praznina.

"U Islamskoj zajednici se nije ništa promenilo, osim što smo nastavili još čvršće utabanim stazama da koračamo i nikada nismo bili stabilniji nego sada", rekao je Dudić, koji je na čelu te zajednice devet godine.

On je podsetio i da je Zukorlić vodio Islamsku zajednicu 23 godine.

"On je bio velika podrška za sve nas, zato nije nimalo lako kada ostanete bez takvog autoriteta, bez takvog čoveka", rekao je Dudić.

Dudić je ocenio i da se Zukorlićeva smrt najviše oseća na Internacionalnom univerzitetu, koji ima status zadužbine, a čiji je osnivač Islamska zajednica.

"Naš stav je da se mi ne želimo mešati u unutrašnje stvari rada univerziteta, podržaćemo njegov rad i organe, ako budu delovali isključivo na osnovu Statuta univerziteta, Zakona o visokom obrazovanju i organima koji deluju na univerzitetu. Sve drugo je u suprotnosti sa pomenutim zakonima i organima i to nikada nećemo podržati i prihvatiti", rekao je Dudić.

Incidenti i neslaganja

Na univerzitetu se 10. maja, kako su preneli lokalni mediji, dogodio incident kada su se sukobili pripadnici dva obezbeđenja, starog i novog.

Naime, ova obrazovna ustanova, čije trenutno obezbeđenje vodi brat Muamera Zukorlića, odlučila je da angažuje novo obezbeđenje.

Predsednica Univerziteta je Elma Elfić Zukorlić, druga žena Muamera Zukorlića, branila je takvu odluku te ustanove, kojoj se usprotivio Zukorlićev brat, Muhamed Zukorlić.

Sa druge strane, on je u izjavi za medije naveo da ona nema autoritet da donosi takve odluke.

Odnosi u porodici

Nakon smrti Muamera Zukorlića šira javnost sa pažnjom prati sve ono što se dešava u organizacijama koje su bile pod njegovom kontrolom.

Centralne figure u sporovima koji su isplivali su njegov najstariji sin Usama, koji ga je nasledio na čelu Stranke pravde i pomirenja (SPP), i druga supruga Elma Elfić Zukorlić, koja je od septembra 2021. godine pomoćnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Elfić Zukorlić je predsednica Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru i profesorica ekonomskih predmeta na Departmanu za ekonomske nauke, a nedelju dana nakon smrti supruga podnela je ostavke na svim funkcijama u SPP, gde je pre toga bila aktivna.

Pokret Dosta je bilo traži ocenu ustavnosti rada Zukorlićevog univerziteta

Elma i Usame su veoma aktivni na društvenim mrežama gde često, indirektno, sebe i svoje saborce predstavljaju kao prave naslednike Zukorlićeve politike i čuvare njegovog amaneta, prozivajući i optužujući one druge da mu, dok je bio živ, nisu bili bliski saradnici.

Usame Zukorlić nije bio voljan da komentariše političku situaciju u Novom Pazaru za RSE, dok je Elma Zukorlić na mrežama navela da, zbog zdravstvenog stanja, neće davati izjave medijima.

Šta je uzrok neslaganja?

Novopazarski novinar Nikola Kočović za RSE je naveo da se u početku o nesuglasicama samo nagađalo, te da su se one uspešno skrivale.

"Ali se taj sukob, koji je tinjao, sada rasplamsava, tako da ga ni odličan rezultat SPP na parlamentarnim izborima nije mogao stišati", rekao je Kočović.

On ističe da razmena optužbi između aktuelnih i bivših članova ove partije preko društvenih mreža onima koji posmatraju sa strane izgledaju kao "zauzimanje što boljih pozicija i razmeštanje trupa pred neku odlučujuću bitku".

"Uz pokušaje, da tako kažem, vojskovođa sa obe strane da obezbede podršku neutralnih ili možda i nekog iz suprotnog tabora", dodaje Kočović.

Stranka krenula u reorganizaciju

SPP je početkom maja donela odluku o raspisivanju unutrašnjih izbora za najviše nivoe stranke.

Takođe, vrh stranke je doneo odluku o raspuštanju lokalnog odbora u Prijepolju i Novom Pazaru.

Međutim, visoki funkcioner i narodni poslanik Stranke pravde i pomirenja (SPP) Jahja Fehratović tvrdi da nije smenjen niko od funkcionera stranke.

On je za RSE objasnio da je odluka o raspuštanju odbora u Novom Pazaru i Prijepolju korak kakav preduzimaju sve političke partije nakon analize rada sa ciljem njegovog unapređenja.

"Tako da to nije ništa novo, mi nismo uradili ništa naprečac, jednostavno se dogodilo da se uvedu povereništva i da krenemo u izborni proces u dve opštine", rekao je on.

On je naveo i da je data mogućnost svima koji su članovi stranke da budu ponovo birani, ali takođe i da neki novi ljudi budu izabrani.

Fehratović podsetio da je stranka, koja zastupa interese Bošnjaka, na nedavnim parlamentarnim izborima ostvarila dobre rezultate i osvojila tri poslanička mandata.

"Dakle, mi smo na parlamentarnim izborima ovoga puta imali najznačajniji broj glasova u smislu podrške listi 'Muftijin amanet', a samo smo 2012. godine imali veći broj glasova, kada je rahmetli akademik muftija Zukorlić bio kandidat za predsednika Republike Srbije", rekao je Fehratović.

Opozicija posmatra sa strane

U Sandžaku, gde živi najveća populacija Bošnjaka, politički život, sem SPP, živi i opoziciona Stranka demokratske akcije (SDA) Sandžaka.

U toj stranci za RSE ističu da se ne bave unutrašnjim pitanjima SPP, kao i privatnim razmiricama unutar porodice Zukorlić, jer smatraju da to nije pristojno, ali i da ne žele na taj način da stiču poene.

"Nas isključivo zanima politika, projekti od značaja za Bošnjake i sve građane Sandžaka, regionalna sigurnost i saradnja, te rešavanje svih otvorenih pitanja između država i naroda na Balkanu", rekao je za RSE narodni poslanik ove partije Enis Imamović.

On je poručio da njegova stranka želi da privuče birače svojim projektima, politikom i programom, a ne, kako je rekao, "koristeći se situacijama koje su za sve Bošnjake i sve nas uznemirujuće".

On za RSE kaže da od nadležnih organa očekuje profesionalan pristup vezan za istragu o tačnom uzroku smrti Muamera Zukorlića i da će informisanjem javnosti ovo pitanje izmestiti iz tabloida u institucije.

"Apelujem i pozivam sve aktere bošnjačke političke scene, sandžačke političke scene, verskih i obrazovnih institucija, da u ovoj situaciji odgovornim pristupom, a u interesu Bošnjaka i svih građana Sandžaka, poštuju dostojanstvo institucija, porodičnih i verskih vrednosti, jer dalja tabloidizacija svega ovoga zaista nikome ne ide u prilog", rekao je Imamović.

Šta nakon što rezultati obdukcije stignu?

Nikola Kočović kaže da je teško prognozirati u kom će se smeru dalje situacija odvijati, ali da veruje da će na to uticati rezultati obdukcije, koji se očekuju u narednim danima.

On je ocenio i da bi, ukoliko rezultati potvrde trovanje, to potencijalno moglo ujediniti Zukorlićeve saradnike u zajedničkoj misiji da se otkrije istina.

Kočović veruje da bi u tom scenariju međusobne razmirice i nesuglasice mogle biti potisnute u drugi plan.