'Emocije se vraćaju': Izložba o žrtvama rata na 'Mirëdita' festivalu

Pripremile: Nevena Bogdanović i Iva Gajić

Fotografije koje daju glas žrtvama ratova u bivšoj Jugoslaviji - izložbom "Sve naše suze" 25. maja u Beogradu - počeo je deveti festival "Mirëdita, dobar dan", na kojem se Srbiji predstavlja kulturna i društvena scena Kosova.

Postavka "Sve naše suze" broji 34 fotografije koje prenose priču o ubijenima, otetima, nestalima, raseljenima i njihovim porodicama. Fotografije su nastale u Srbiji, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji.

Autori i organizatori su uputili molbu javnosti - da podrže žrtve i druge pogođene grupe u regionu u njihovoj težnji za pravdom i utvrđivanjem istine.

'Prve smo komšije, a tako se malo poznajemo': Pred Mirëdita festival

"Priče predstavljaju više aspekata ratova u bivšoj Jugoslaviji – porodične fotografije nestalih osoba, mesta zločina, masovnih grobnica, interno raseljenih lica i spomen obeležja, ali i dugotrajne posledice sukoba koje se i danas osećaju, pokazujući svu tragediju i kompleksnost rata", navodi se u njihovom saopštenju.

'Kao da je bilo juče'

"Emocije se vraćaju, kao da je bilo juče", kaže Dušanka Kojić dok stoji ispred svoje fotografije.

Izbegla je iz Zapadne Slavonije u Hrvatskoj. Priča da je muž Kosta, radnik drvno-industrijskog kombinata, nestao 1995. godine u Novoj Gradiški, tokom hrvatske vojno-policijske akcije "Bljesak" i da 27 godina kasnije njegovo telo nije pronađeno.

Kako bi saznala istinu o svom mužu, Dušanka se, kaže, uključila u rad udruženja porodica nestalih i poginulih "Suza".

Izbegli pred 'Olujom': Upornošću do novog doma

"Od 1. maja 1995. godine mužu se gubi svaki trag. Mada imam nekakva saznanja gde je, ta grobnica još nije ekshumirana. Mi to stalno potenciramo, pričamo o tome i pišemo (institucijama) i sve, ali niko nema sluha za nas, izgleda da nas niko ne sluša", naglasila je Dušanka.

Prema podacima udruženja "Suza" koji se citiraju na izložbi, u Hrvatskoj danas postoji 36 registrovanih i neekshumiranih grobnica nakon rata 1991-1995. godine, "a 1.500 nestalih i dalje čekaju da im se vrati ime i prezime".

'Zajednička regionalna borba'

Autor Dušankine fotografije i kustos izložbe "Sve naše suze" Borislav Pešić Blagoja smatra da je postavka uspela da pokaže "regionalnu bol" – bol svih žrtava ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

"Uspeo sam da objedinim te fotografije u jednu zajedničku izložbu, da mi baš namerno budemo izmešani - da dođemo do toga da se to oseti neka zajednička regionalna borba", rekao je fotograf.

Tokom pripreme izložbe imao je jedan uslov:

"Bilo mi je jako važno, i na tome sam insistirao - da do trenutka kad sve fotografije ne budu gotove, ja ne vidim tuđe radove i da oni ne vide moje, jer mi je bio bitan prvi utisak koji će se javiti kada ih ugledamo sve na jednom mestu", objasnio je Borislav Pešić Blagoja.

Autori fotografija su i Atdhe Mulla, Arbnora Memeti i Nake Batev, a njihova dela su nastala u saradnji sa udruženjima porodica nestalih i poginulih iz tri države - Severne Makedonije, Srbije i Kosova.

Fotografija kao 'jasan dokument'

Atdhe Mulla, fotograf iz Prištine, ističe da je njemu bitno da svaka fotografija bude "jasan dokument" – porodice žrtava rata na Kosovu fotografisao je na mestima ratnih zločina, pored masovnih grobnica ili spomen-obeležja.

"Ljudi na fotografijama izgubili su svoje najmilije. Meni je bilo važno da ih vidimo na tačno određenim lokacijama, na mestima gde su se dogodili ratni zločini. Tu se jasno vidi njihova patnja", naglasio je Atdhe Mulla.

Atdhe Mulla je za RSE ispričao i kako je nastala fotografija Kumrije Jahmutaj iz sela Ljubinić:

"Ona je napravila kolaž od jedine tri porodične slike koje su joj ostale, i u jednoj fotografiji objedinila je sećanje na muža, svekra i svekrvu. Za mene je to bilo vrlo dirljivo. Za ljude koji nisu doživeli rat normalno je da imaju uspomene, ali ova žena nema, i mnoge druge porodice žrtava. Kuće su im spaljene", istakao je.

U opisu fotografije navodi se da je muž Kumrije Jahmutaj ubijen 1. aprila 1999. godine, kada su srpske snage počinile masakr u selu Ljubenić. Više od deset meštana ovog sela se, prema podacima autora fotografije, još uvek vodi kao nestalo.

Na Kosovu se nakon rata 1999. godine kao nestalo vodilo oko 6.500 ljudi.

'Smrt bih lakše podneo': Otac nestalog sa Kosova

Od tada su ekshumirani posmrtni ostaci iz nekoliko masovnih grobnica na Kosovu i u Srbiji, u kojima je pronađeno oko 70 odsto nestalih lica.

Na Kosovu se još traga za oko 1.600 osoba, uglavnom Albanaca.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, tokom rata na Kosovu je ubijeno 13.500 ljudi. Većina njih su bili albanski civili.

Patrik i Ervin prvi put u Beogradu

Izložbu je posetila i grupa mladih sa Kosova, 15 učesnika regionalnih radionica Inicijative mladih koji će se tokom festivala sresti sa vršnjacima iz Srbije.

Za većinu mladih sa Kosova, ovo je bio i prvi susret sa Beogradom.

"Vidimo dva različita ugla, ratne priče iz perspektive Srbije i iz perspektive Kosova. Kada to sklopite zajedno, pronalazi se istina. Zato smo danas ovde i zato učestvujemo u ovom događaju - da naučimo više jedni o drugima", rekao je 19-godišnji Patrik Nikolla iz Ferizaja.

Ervin Behxheti iz Mitrovice bio je iznenađen postavkom u Beogradu:

"Vrlo me je iznenadilo što su albanske žrtve predstavljene na ovoj izložbi, njihove fotografije, priče, što je njihova patnja predstavljena u Beogradu. To mi pokazuje da i druga strana prihvata istinu, šta se dogodilo. Mir izgleda bliže nego ranije", naglasio je Ervin.

I za Mihajla Ivanovića iz Čačka, ovo je bio prvi put da je posetio "Mirëdita" festival. Naglašava da nije bio svestan broja žrtava rata dok nije posetio izložbu, koju je opisao kao vrlo potresnu.

"Na mom primeru mogu da potvrdim da mladi treba da dođu da vide šta se sve desilo, jer moramo da naučimo šta je sve bilo da bismo mogli da krenemo dalje kao region, da bismo mogli da nastavimo da živimo normalno", rekao je Mihajlo.

Lažna dojava o bombi

Izložba je prvi događaj na ovogodišnjem festivalu "Mirëdita, dobar dan", na kojem se Srbiji predstavlja kulturna i društvena scena Kosova.

Ovaj festival su od osnivanja 2014. godine pratili protesti desničarskih organizacija i partija u Srbiji - tražili su da se festival zabrani i pokušavali su da spreče održavanje festivalskog programa.

Zbog toga je policija i ove godine obezbeđivala učesnike festivala.

Iako je otvaranje izložbe "Sve naše suze" proteklo mirno, dva sata kasnije na adresu Endžio Haba u kojem su izložene fotografije stigla je lažna dojava o bombi.

Policija je utvrdila da se radi o lažnoj dojavi nakon što je ispraznila prostor i izvršila kontradiverzioni pregled.

Nekoliko sati pre otvaranja izložbe "Sve naše suze", ispred Endžio Haba protestovali su i aktivisti desno orijentisane Demokratske stranke Srbije.

Predsedsednik te stranke Miloš Jovanović ocenio je da festival promoviše nezavisnost Kosova čime se, kako je naveo, krši ustavni poredak Srbije koja ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu.

Izložba se seli u Prištinu i Skoplje

Izložba "Sve naše suze" u Beogradu će biti otvorena do 1. juna, a tokom 2022. godine fotografije će biti izložene i u Prištini i Skoplju.

Za četiri dana festivala "Mirëdita, dobar dan", od 25. do 28. maja, publika u Beogradu će moći da pogleda i predstavu "Stifler", a za poslednji festivalski dan zakazana je projekcija filma "Košnica", rediteljke Bljerte Bašoli, koji je ove godine ušao u uži izbor za nominaciju za Oskara.

U fokusu debatnog programa festivala ove godine će biti odnos srpskog i kosovskog društva prema ratu u Ukrajini, kao i kultura sećanja na žrtve Golog otoka.

Organizatori festivala "Mirëdita, dobar dan" su nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, Građanske Inicijative i Forum ZFD iz Srbije i organizacija Integra sa Kosova.