Bez odgovora Ministarstva pravde Srbije o izručenju turskog državljanina

Vlasti u Srbiji ne odgovaraju na upite o zahtevima da se uzdrže od izručenja državljanina Turske, koji se trenutno nalazi u pritvoru.

Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija tražio je od Srbije da se uzdrži od izručenja državljanina Turske, dok traje razmatranje njegovog slučaja pred tim telom, objavio je nevladin Beogradski centar za ljudska prava 27. maja.

Ministarstvo pravde Srbije nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) kakva će dalja procedura biti, odnosno da li će Srbija u ispuniti ovu privremenu meru Komiteta, i uzdržati se od izručenja u Tursku.

Advokat koji zastupa državljanina Turske Marko Štambuk rekao je za RSE da je odluka upućena Srbiji od strane Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija, ali i da je Beogradski centar za ljudska prava tu odluku i privremenu meru preveo, overio od strane sudskog tumača i dostavio 27. maja Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu, Ministarstvu pravde, Kancelariji za azil i Komisiji za azil.

Odgovora još uvek nema, a Marko Štambuk naglašava da je Komitet postavio određene rokove državi da odgovori na pritužbu kojom je pokrenut postupak i kojom je zatraženo izricanje privremene mere.

"Država ne mora da se oglasi pre toga. Da li će poštovati privremenu meru, videćemo na osnovu postupanja nadležnih organa u postupku ekstradicije, jer ukoliko ga izruče pre okončanja postupka pred Komitetom koji može da potraje, znači da privremena mera nije ispoštovana", objašnjava Štambuk.

Sledeće ročište za postupak ekstradicije pred Apelacionom sudom zakazano je za 20. jun.

Pored postupka ekstradicije, u toku je i postupak azila, koji je državljanin Turske, čiji se identitet krije iz bezbednosnih razloga, zatražio kada je stigao u Srbiju, 1. juna 2021. godine, tvrdeći da mu u državi porekla preti opasnost od mučenja i političkog progona.

Kako je za RSE naglasio Štambuk, iako je reč o jednom od pripadnika pokreta Hizmet, njega Turska potražuje zbog krivičnog dela koji nema veze sa njegovim aktivnostima u okviru ovog neformalnog pokreta.

"U pitanju je pokret koji je osnovao Fetulah Gulen. Nakon neuspelog puča 2016. godine, Redžep Tajip Erdogan i turske vlasti označili su Gulena i njegov neformalni pokret kao glavne organizatore tog neuspelog puča. Od 2016. godine, a i nešto malo ranije, svi oni koji se dovode u vezu sa Fetulahom Gulenom, da li kao njegovi simpatizeri ili bliski saradnici, masovno se progone od strane turskih vlasti, i to ne samo u Turskoj, već i po celom svetu", podseća Štambuk.

On dodaje da je upravo ovo razlog zbog kojeg je privremena mera Komiteta zatražena.

"Ono od čega je moj klijent strahovao je da će u slučaju izručenja on biti, baš zbog te svoje povezanosti, odnosno svog članstva u tom neformalnom pokretu, da će biti izložen nečovečnom mučenju i ponižavajućem postupanju", istakao je Štambuk za RSE.

Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni organ u postupku za izručenje u ovom slučaju, je 17. maja 2022. godine doneo rešenje da su ispunjene pretpostavke za izručenje. Ova odluka je doneta pre pravnosnažnog okončanja postupka azila, odnosno pre nego što je odluka Komisije za azil ispitana od strane Upravnog suda.

"Na ovaj način su organi u postupku azila sprečeni da u potpunosti ispitaju da li navedenoj osobi preti opasnost da će biti podvrgnuta mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, a imajući u vidu da rok za podnošenje tužbe Upravnom sudu (pravnog leka koji ima suspenzivno dejstvo), još uvek nije istekao", stoji u saopštenju Beogradskog centra za ljudska prava.

Oni podsećaju i da Ustav i zakoni Srbije, kao i brojni međunarodni ugovori, proklamuju da nijedna osoba ne sme biti proterana ili protiv svoje volje vraćena na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuta mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.

Mediji u Srbiji izvestili su o još dva aktuelna slučaja, koja zastupaju aktivisti za ljudska prava. U pitanju je kurdski političar i aktivista Ecevit Piroglu i novinarka kurdskog porekla Nadin Čapan. Ministarstvo pravde nije odgovorilo RSE ni na upite o ta dva slučaja.

Srbija je 23. decembra 2017. godine sprovela ekstradiciju uprkos zahtevu Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija da to u slučaju Kurda Dževdeta Ajaza ne čini, s obzirom da je Sud u Strazburu za ljudska prava utvrdio da je Ajaz prilikom ranijeg pritvora u svojoj domovini bio izložen torturi.