Za i protiv Kosova u 'Otvorenom Balkanu'
Zbog odbijanja da se priključi regionalnoj inicijativi "Otvoreni Balkan", Kosovo gubi na većoj slobodi kretanja ljudi i robe, ali i veće tržište za lokalne proizvođače, ocenjuje Visar Imeri, izvršni direktor Instituta za socijalnu politiku “Musine Kokalari” sa sedištem u Prištini.
“Otvoreni Balkan” je inicijativa Srbije, Albanije i Severne Makedonije, koja je, u cilju unapređenja regionalne saradnje, pokrenuta oktobra 2019. godine.
Prvobitno se zvala "Mini-šengen" jer je pokrenuta sa idejom da olakša protok ljudi, robe i kapitala između te tri zemlje.
Uprkos stalnim pozivima, Kosovo, Crna Gora i Bosna i Hercegovina su odbijale da se priključe toj inicijativi.
Stav Kosova je da je “Otvoreni Balkan” opasna inicijativa bez jasne vizije, te da zemlje u regionu treba da ostanu posvećene agendi Evropske unije i negovanju transatlantskih odnosa.
Takođe, Kosovo ne želi da se pridruži toj inicijativi jer Srbija Kosovo ne tretira kao ravnopravnu stranu.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je u nekoliko navrata rekla da inicijativa “Otvoreni Balkan” nije izgrađena na principima regionalne saradnje jer šest zemalja Zapadnog Balkana nemaju ravnopravan tretman.
Međutim, Imeri smatra da bi Kosovo dobilo jednaki tretman unutar inicijative "Otvoreni Balkan”, odnosno da bi bilo tretirano kao suverena država i da bi na jednaki način realizovalo postignute sporazume.
„U poređenju sa zemljama u regionu, Kosovo se suočava sa najviše poteškoća oko slobodnog protoka ljudi i robe. Zato smatram da su za Kosovo regionalne inicijative povoljne”, kaže Imeri za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kosovo je jedina zemlja na Balkanu kojoj još uvek nije odobren bezvizni režim, odnosno građani Kosova ne mogu slobodno da putuju u zemlje Evropske unije.
Takođe, građani Kosova ne mogu potpuno slobodno da idu ni u Srbiju ili Bosnu i Hercegovinu, jer one ne priznaju nezavisnost Kosova, koja je proglašena 2008. godine.
Sa druge strane, Imeri smatra da bi priključivanje inicijativi "Otvoreni Balkan” za Kosovo značilo i veće tržište.
„Što je tržište veće, privlačnije je za investitore“, poručuje on.
Koji sporazumi su do sada postignuti?
Albanija, Srbija i Severna Makedonija su u okviru inicijative “Otvoreni Balkan” postigle niz sporazuma sa ciljem da se unapredi regionalna saradnja.
Ti sporazumi se uglavnom odnose na olakšano kretanje između država, ali i lakšu trgovinu, uvoz i izvoz robe.
Potpisan je i Memorandum o razumevanju i saradnji za slobodan pristup tržištu rada.
Inicijatori “Otvorenog Balkana”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i tadašnji premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, imali su u planu da postepeno stvore zajedničko tržište za 12 miliona ljudi, koliko stanovnika imaju te tri zemlje zajedno.
U međuvremenu je dogovoreno da se od 1. januara 2023. godine ukine i granična kontrola između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.
Predstavnici ove tri zemlje bi trebalo ove nedelje da potpišu i nekoliko novih sporazuma.
Dvodnevni samit inicijative “Otvoreni Balkan” održava se u Ohridu, u Severnoj Makedoniji, 7. i 8. juna.
Sastanku prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijeri Severne Makedonije i Albanije, Dimitar Kovačevski i Edi Rama, dok su predstavnici Crne Gore i Bosne i Hercegovine prisutni kao posmatrači. Kosovo je odbilo da učestvuje na tom samitu.
Zašto je Kosovo protiv Otvorenog Balkana?
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti odbio je poziv premijera Severne Makedonije Dimitra Kovačevskog da učestvuje u regionalnoj inicijativi “Otvoreni Balkan”, uz obrazloženje da je Kosovo posvećeno Berlinskom procesu.
"Berlinski proces" je inicijativa nekoliko država članica EU na čelu sa Nemačkom, koja ima za cilj da poveća saradnju sa zemljama Zapadnog Balkana, promoviše regionalnu saradnju i evropsku perspektivu regiona.
Kurti je ranije rekao i da inicijativa "Otvoreni Balkan" više liči na "Otvoreni Balkan za utcaj istoka" nego na inicijativu za zajedničko regionalno tržište.
U pismu, upućenom Kovačevskom, Kurti je ocenio da Kosovo i Severna Makedonija treba da sarađuju kako bi sprečili Srbiju da promoviše ruske i kineske interese u zemljama regiona.
Međutim, stručnjak za politička pitanja iz Severne Makedonije Dželjalj (Xhelal) Neziri ukazuje da su zemlje učesnice u “Otvorenom Balkanu” – Albanija i Severna Makedonija- članice NATO-a, te da Rusija kroz tu inicijativu ne može da proširi svoj uticaj na zemlje regiona.
‘Regionalna saradnja nema alternativu’
Profesor ekonomije Safet (Gerxhaliu) Grdžaljiu podvlači da saradnja među zemljama na Zapadnom Balkanu nema alternativu. Ali, prema njegovoj oceni, da bi bio funkcinalan, “Otvoreni Balkan” mora da obuhvata svih šest zemalja u regionu.
On smatra da bi ova inicijativa bila dobra za ekonomski razvoj regiona, zajedničko regionalno tržište, strane investicije, veću trgovinsku razmenu, turizam, obrazovanje i mnoge druge oblasti.
Međutim, profesor Grdžaljiu napominje i da Kosovo i Srbija moraju da postignu dogovor o normalizaciji odnosa uz međusobno priznanje, kako bi ove regionalne inicijative funkcionisale.
“Otvoreni Balkan” podržava i izvršni direktor Američke privredne komore na Kosovu, Arian Zeka.
U izjavi za RSE kao primer navodi sporazum o slobodnom pristupu tržištu rada, koji je postignut u okviru inicijative “Otvoreni Balkan”.
"Lideri zemalja, koji su deo te inicijative, govorili su o prednostima kretanja ljudi iz jedne države u drugu tokom neke sezone... Možda neka zemlja bude imala višak radne snage, koja može da ode u neku drugu balkansku zemlju“, navodi Zeka.
Da li će Crna Gora promeniti stav?
U Crnoj Gori trenutno vladaju oprečni stavovi predsednika države, parlamentarne većine i Vlade oko inicijative “Otvoreni Balkan”.
Premijer Dritan Abazović, izabran krajem aprila ove godine, podržava priključenje Crne Gore, uprkos tome što se većina u parlamentu tome protivi, kao i značajan broj ministara njegove Vlade. Na sastanku je u ulozi posmatrača.
Abazović je na Samitu demokratije Jugoistočne Evrope, koji je krajem maja održan u crnogorskom gradu Budvi, ušao u polemiku sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani oko inicijative “Otvoreni Balkan”.
On je tada rekao da se deo crnogorskog društva protivi “Otvorenom Balkanu” samo zbog uloge Srbije u toj inicijativi.
“Nemaju problem sa inicijativom, već lični problem", rekao je Abazović i dodao da po njegovom mišljenju "lični problemi u politici često ne daju mogućnost za neku vrstu vizije".
Na Abazovićev komentar je reagovala predsednica Kosova Vjosa Osmani, insistirajući na stavu da Kosovo treba da bude zastupljeno kao jednako, odnosno kao nezavisna država unutar bilo kog procesa, pa i inicijative “Otvoreni Balkan”.
Ranije je i premijer Albanije Edi Rama kritikovao Kosovo što dobija da se priključi inicijativi “Otvoreni Balkan”.
Izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je ocenio da “Otvoreni Balkan” neće uspeti ukoliko tu inicijativu ne prihvati svih šest zemalja na Zapadnom Balkanu.
Novembra prošle godine u Beogradu je konstatovao i da regionalne inicijative treba da budu podjednako otvorene za sve zemlje regiona.
*** Priredila Sandra Cvetković