Dok cene rastu krediti na Kosovu se uzimaju i za lekove

Mihrije (Gashi) Gaši je uzela kredit od 3.000 evra kako bi pokrila svakodnevne troškove. Ova pedesetogodišnjakinja živi sa suprugom, troje dece i svekrom u prištinskom naselju Kaljabrija.

Radi u jednom butiku za platu od 300 eura mesečno. Navodi da i njen suprug, koji radi kao električar u privatnom sektoru, ima slična primanja.

Kredit je od banke uzela početkom ove godine a u naredne dve će otplaćivati dug. Mesečna rata joj je 130 eura uz kamatu od oko 6 odsto.

Mihrija za Radio Slobodna Evropa (RSE) priča da drugačije nije mogla da sastavi kraj sa krajem usled poskupljenja.

"Uzela sam kredit da imam novac u kući, za kućne potrebe, za lekove... Svekar je bolestan i moram da imam novca u kući", kaže Mihrija.

"Od plata preživljavamo. Iako pokušavamo da štedimo, uzimamo (trošimo) pare i od kredita", kaže ona.

Kolika su poskupljenja na Kosovu?

Prema podacima Kosovske agencije za statistiku, cene proizvoda su u aprilu porasle za 11,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Poskupljenje je počelo nakon pandemije korona virusa 2020. godine, a još izraženijii rast cena se može osetiti nakon izbijanja rata u Ukrajini krajem februara.

Ukupna vrednost kredita u deset kosovskih banaka je u decembru prošle godine iznosila 3,75 milijardi evra.

Od toga je 1,4 milijardi evra uzeto za opštu potrošnju.

Takođe prema podacima Centralne banke Kosova, potrošački krediti su povećani za 45 odsto u 2021. godini.

U 2020. vrednost kredita za opštu potrošnju je bila oko 1,2 milijardi evra, dok je u 2019. taj iznos bio 1,1 milijardi evra.

Iz Centralne banke Kosova za RSE navode da su krediti za opštu potrošnju u prvih par meseci ove godine povećani za 19 odsto, ali nisu želeli da komentarišu taj trend.

Međutim, prema njihovom izveštaju iz marta ove godine, vidi se da su banke svojim klijentima davale kredite za opštu potrošnju usled poskupljenja.

Rast zaduženja građana

Profesor ekonomije na Univerzitetu u Prištini Mejdi (Bektashi) Bektaši objašnjava da je došlo do većeg zaduživanja građana zbog pada životnog standarda.

Ocenjuje i da je zabrinjavajuće to što se sve više uzimaju krediti za opštu potrošnju.

"Ti ljudi će morati da smanje kupovinu kako bi plaćali mesečnu ratu za kredit koji su uzeli", navodi Bektaši.

Ove navode profesora Bektašija potvrđuje i Mihrija Gaši iz Prištine.

"Ne kupujemo više neke stvari koje nisu neophodne...manje sokova, manje kolača...Ne izlazimo često. Takođe smo izbacili šetnje vikendom", priča ona.

Edon (Thaci) Tači je zaposlen u privatnom sektoru i nalazi se u sličnoj situaciji kao i Mihrija.

Već dve godine plaća kredit koji je uzeo za renoviranje kuće.

"Otplata kredita je postala problem. Cene su porasle, vrednost kredita i plata su ostali isti", navodi Edon.

Prosečna bruto plata na Kosovu iznosi oko 460 evra.

U privatnom sektoru je prosečna plata oko 380 evra, dok je u javnom oko 620 evra.

U međuvremenu je na Kosovu došlo do poskupljenja gotovo svih proizvoda, od hleba do struje.

Sindikati iz svih sektora već neko vreme traže povećanje plata.

Šta je preduzela Vlada?

Vlada Kosova je u aprilu usvojila Nacrt Zakona o povećanju minimalne plate na 250 evra neto.

Trenutno je minimalna zarada na Kosovu od 130 do 170 eura.

Ovaj Nacrt Zakona je trebao da bude stavljen na glasanje u Skupštini Kosova 6. juna, ali do toga nije došlo zbog nedostatka kvoruma.

Vlada Kosova je u aprilu izdvojila 100 miliona eura za jednokratnu pomoć građanima Kosova iz različitih kategorija društva, kako bi se lakše izborili sa ekonomskom krizom i poskupljenjima.

Međutim, da li pomoć Vlade predstavlja dugoročno rešenje?

Profesor Bektaši upozorava da građani Kosova moraju biti oprezniji kada su u pitanju mesečni rashodi ili uzimanje kredita jer bi na jesen moglo doći do novog talasa poskupljenja.

"Tokom letnjih meseci (ekonomska) kriza može da se ublaži novcem koji ostavlja dijaspora, ali u septembru i oktobru može doći do veće e krize, jer će se smanjiti količina novca u opticaju", navodi Bektaši.

Novac koji stiže iz dijaspore je glavni izvor prihoda za Kosovo.

Agencija za statistiku Kosova procenjuje da je do kraja 2018. godine u inostranstvu živelo više od 850 000 građana.

Na osnovu podataka Centralne banke Kosova, samo tokom prošle godine je priliv novca iz dijaspore bio oko 1,2 milijardi evra, što je rekordna cifra.

Takođe iz Svetske banke su upozorili da i u narednom periodu može biti poskupljenja ukoliko se nastavi rat u Ukrajini.

*(Priredila: Sandra Cvetković)