Uoči samita u Briselu lideri EU pozivaju na ubrzanje procesa pridruživanja

Šefovi država i vlada zemalja članica Evropske unije (EU), prvi put nakon dužeg vremena, potvrdiće "nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU, te će pozvati na ubrzanje procesa pridruživanja".

Ovo se navodi u nacrtu zaključaka u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid.

Lideri EU usvojiće ove zaključke na redovnom samitu u Briselu, koji će biti održan 23. i 24. juna, te će biti posvećen proširenju.

Evropski savet će putem zaključaka podsetiti na važnost reformi, posebno u oblasti vladavine prava, a posebno onih koje se odnose na nezavisnost i funkcionisanje pravosuđa i borbu protiv korupcije. Takođe, biće pozvane zemlje regiona da garantuju prava i jednak tretman pripadnika manjina.

Uputiće se poziv Evropskoj komisiji da, u skladu sa revidiranom metodologijom u pregovorima o članstvu, "unapredi postepenu integraciju između EU i regiona, već tokom samog procesa proširenja na povratan način zasnovan na zaslugama".

Uoči samita, koji će početi 23. juna, lideri EU sastaće se sa kolegama iz Zapadnog Balkana.

Od početka rata u Ukrajini, Brisel je pojačao aktivnosti prema zemljama regiona u nastojanju da pomogne Zapadnom Balkanu da se suoči sa mogućim posledicama ruskih akcija.

Susret sa zapadnobalkanskim predsednicima i premijerima biće neka vrsta radnog doručka na kojem će učesnici raspravljati o izazovima sa kojima se suočava region.

Insistiranje na hitnim rezultatima u dijalogu

Poseban naglasak u zaključcima lideri EU će posvetiti bilateralnim pitanjima u regionu sa akcentom na proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova.

"Evropski savet ponovo potvrđuje hitnost postizanja opipljivog napretka u rešavanju otvorenih bilateralnih i regionalnih sporova, posebno dijaloga Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova", navodi se u nacrtu zaključaka, koji će usvojiti lideri na samitu.

Oni će, takođe, pozdraviti politički dogovor koji su lideri Bosne i Hercegovine (BiH) postigli 12. juna u Briselu, za koji se tvrdi da je neophodan za stabilnost i puno funkcionisanje zemlje.

Šefovi država i vlada EU će putem zaključaka uputiti poziv liderima BiH da brzo sprovedu obaveze navedene u sporazumu i finaliziraju ustavnu i izbornu reformu, što će zemlji omogućiti da odlučno napreduje na svom evropskom putu, u skladu sa prioritetima navedenim u Mišljenje Evropske komisije u cilju dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU.

Šta je sa Severnom Makedonijom i Albanijom?

Za razliku od prethodnih verzija ovog nacrta zaključaka, u kojima je poseban prostor posvećen otvaranju pristupnih pregovora između EU i Severne Makedonije i Albanije, u najnovijoj verziji uklonjen je tekst koji se odnosi na ovo pitanje.

Nacrt zaključaka, od početka izrade pa sve do konačne verzije, uvek doživljava promene, doduše male, u skladu sa stavovima zemalja članica EU, koje se iznose na nivou ambasadora EU kada se usaglašavaju tekstovi.

Budući da Bugarska za sada zauzima tvrd stav po pitanju otvaranja pristupnih pregovora sa zvaničnim Skopljem, poslednja verzija ima samo ostavljen prazan prostor koji će se popuniti kasnije, verovatno na samom samitu, u skladu sa ishodom rasprave.

Francuska, koja predsedava šestomesečnim mandatom na čelo EU, nije prestala sa angažovanjima da se pronađe rešenje za ovaj problem kako bi se omogućilo otvaranje pristupnih pregovora.

Ranije verzije nacrta zaključaka su predviđale mogućnost da se odmah 23. juna održi politička međuvladina konferencija na nivou šefa država li vlada, kako bi se formalno otvorili pristupni pregovori.

Imajući u obzir političku krizu u Bugarskoj, koja se odražava i na stav Sofije o integracijskom procesu Severne Makedonije, ambasadori zemalja članica EU su se složili da iz nacrta uklone bilo kakvu referencu na ovo pitanje i kao takvo je ostavljeno da bude odlučeno na nivou lidera EU.

Ukrajina i Moldavija će dobiti status kandidata

Najnovija verzija nacrta zaključaka obuhvata i odluku Evropskog saveta da dodeli Ukrajini i Moldaviji status zemlje kandidata za punopravno članstvo u EU.

Evropski savet je spreman da dodeli status zemlje kandidata Gruziji nakon što se reše prioriteti navedeni u mišljenju Evropske komisije o zahtevu za članstvo Gruzije, navodi se u nacrtu zaključaka.

"Napredak svake zemlje ka EU zavisiće od njenih zasluga u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena, uključujući kapacitet EU da apsorbuje nove članice", poručiće lideri EU na kraju samita.

Zanimljivo je to da se pitanje "apsorpcije" ne spominje u poglavlju, koji je posvećen proširenju EU ka Zapadnom Balkanu, iako je to bio slučaj u prethodnim dokumentima.

Francuski predlog na agendi susreta lidera

Evropski predsednici i premijeri održaće i takozvanu stratešku diskusiju o odnosima EU sa njenim partnerima u Evropi.

U takvom okviru održaće se i rasprava o francuskom predlogu o formiranju Evropske političke zajednice.

Kako se navodi u nacrtu dokumenta, cilj ove inicijative je da se ponudi platforma za političku koordinaciju za evropske zemlje širom kontinenta.

To bi moglo da se tiče, kako se navodi, "Zapadnog Balkana, pridruženih zemalja našeg Istočnog partnerstva, zemalja EFTA-e i svih drugih evropskih zemalja sa kojima EU ima bliske odnose".

Takođe se navodi da je cilj da se podstakne politički dijalog i saradnja radi rešavanja pitanja od zajedničkog interesa kako bi se ojačala bezbednost, stabilnost i prosperitet Evrope.

"Takav okvir neće zameniti postojeće politike i instrumente EU, posebno proširenje, i u potpunosti će poštovati autonomiju donošenja odluka EU", navodi se u nacrtu zaključaka.

Lideri će se na osnovu prve razmene mišljenja vratiti ovom pitanju u kasnijim okupljanjima.