Finansijska dobrodošlica u Srbiji za visoko plaćene poslove

Olakšice domaćim i stranim poslodavcima u Srbiji koji će zaposliti radnike iz inostranstva sa platom od minimum 300.000 dinara (oko 2,5 hiljade evra) – jedna je od najnovijih mera Vlade Srbije.

Nije, međutim, do kraja jasno ko su radnici na koje se mera odnosi.

Uredba, na koju je potpis premijerka Srbije Ana Brnabić stavila 16. juna, opisuje da su to "novonastanjena" lica u Srbiji, za kojima postoji potreba "koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu rada".

To su, kako se navodi, stranci ili državljani Srbije koji žele da se vrate u zemlju. Na primer, oni građani Srbije koji su se školovali ili radili u inostranstvu.

U dokumentu ne piše koja su to "deficitarna" zanimanja sa vrlo visokim zaradama, u poređenju sa standardom Srbije.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić ovaj potez Vlade povezuje sa ratom u Ukrajini.

"Ja sam potpuno ubeđena da je ova uredba namenska, i da je doneta u vezi sa ratom u Ukrajini. To znači da je Vlada na ovaj način urgentno htela da zadrži sve one kompanije i pojedince koji dolaze iz Rusije i Ukrajine, da ostanu u Srbiji", rekla je ona za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Koliko je ruskih firmi u Srbiji?

Ruska invazija na Ukrajinu, zbog koje je Zapad Moskvi uveo niz sankcija, dovela je do iseljenja desetina hiljada IT stručnjaka iz Rusije. U potrazi su za boljim poslovnim mogućnostima – između ostalog, stabilnom internet vezom, jer se u Rusiji suočavaju sa blokadama sajtova.

Mnoge ruske firme i građani utočište su našli u Srbiji, smatrajući je pogodnim okruženjem. Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, sa kojom nesmetano trguje, ali odbija da uvede sankcije Rusiji.

"To nije naš proizvoljni zaključak, nego smo kao povratnu informaciju dobili da su u Srbiju u proteklom periodu došle kompanije koje se uglavnom bave IT-jem i da se uredba na njih uglavnom i odnosi. Nije bio zvanični odgovor Vlade, interno smo dobili pojašnjenje da se radi o digitalnim radnicima", rekla je Ranka Savić.

Prema podacima koje je RSE dobio iz Agencije za privredne registre, od 24. februara, kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, do 21. juna u Srbiji su registrovane 364 firme i 894 preduzetnika iz Ruske Federacije.

Njihove najčešće delatnosti su programiranje, trgovina i konsultantski poslovi.

Vlada Srbije nije odgovorila na upit Radija Slobodna Evropa – da li se uredba prvenstveno odnosi na ruske digitalne radnike i koja je njena ekonomska opravdanost.

Šta su olakšice za poslodavce?

Poslodavcu se vraća 70 odsto uplaćenog poreza na zaradu za svakog od "novonastanjenih" radnika i ceo iznos poreza na penzijsko i invalidsko osiguranje.

Porez na plate u Srbiji je 10 odsto od zarade. Tako, primera radi, za neto platu od 300.000 dinara, porez iznosi oko 30.000 dinara (oko 250 evra).

Otprilike, za istu platu od 300.000 dinara, doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje koje plaća poslodavac su oko 48.000 dinara (oko 400 evra).

Uredba Vlade Srbije propisuje i niz uslova koje poslodavci treba da ispune kako bi dobili povrat poreza.

Na primer, ne smeju da smanjuju broj radnika u firmi.

Oni koji već primaju državnu pomoć, zbog koje imaju obavezu zapošljavanja radnika, ne mogu dobijati ove podsticaje.

Uslov je i da "novonastanjeni" radnici dve godine pre sklapanja ugovora o radu, u Srbiji nisu boravili duže od šest meseci. Moraju biti zaposleni za stalno, a ugovorena plata mora da bude najmanje 300.000 dinara.

Pravo na dodelu podsticaja poslodavac ima samo za strane radnike i povratnike koji su zaposleni zaključno sa 31. decembrom 2023. godine.

Podsticaje poslodavac može da prima najduže pet godina, počev od 1. jula 2022. godine, a najkasnije do 31. decembra 2028. godine.

Propis se ne odnosi na domaće radnike.

Kako Vlada 'pravda' podsticaje?

"Važna mera prilagođavanja poslodavaca novim uslovima poslovanja na međunarodnom konkurentnom tržištu u periodu značajne inflacije" – tako je Vlada, u saopštenju 16. juna, opisala uredbu.

Dodaje se da će podsticaji poslodavcima uvode "kako bi zarade koje isplaćuju stranim državljanima ili domaćim povratnicima…bile konkurentne zaradama inostranih poslodavaca".

Ističe se da će mera obezbediti "razvoj Srbije kao relevantnog učesnika na međunarodnom tržištu" i uticati na "poboljšanje demografske slike".

Da li se diskriminišu domaći radnici?

Uz ocenu da je strane radnike potrebno zadržati u Srbiji, i da, tako gledano, "nije loše" što je uredba doneta, Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata ukazuje i na problem.

"Radi se o diskriminaciji između naših radnika i stranih radnika iz iste vrste delatnosti", istakla je Savić.

Zbog toga je, ukazuje ona, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata uputila zahtev Vladi Srbije da se uredba preinači i dopuni i domaćim radnicima.

Podsticaji za plate stranim radnicima i "povratnicima" uplaćivaće se iz budžeta, odnosno pašće na teret ostalih građana.

Mario Reljanović sa Insitituta za uporedno pravo, zato, ne vidi ekonomsku opravdanost takve mere.

"To se svodi, sa stanovišta običnog radnika, da neko ko ima minimalnu zaradu (od 300 evra) ili vrlo blizu minimalne zarade, zapravo finansira poreze i doprinose onih koji imaju najveće zarade u Srbiji. Mislim da to neće rešiti probleme sa deficitom radne snage, da neće imati velikog efekta na tržište rada i još manje nekog demografskog efekta" dodao je Reljanović.

Šta kažu poslodavci?

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, istakao je za RSE da mera Vlade može da donese korist poslodavcima i da se Unija njoj ne protivi.

"Mislim da ovo ide u korist zapošljavanju onih koji ovde ne bi došli za neke male zarade, a velike zarade bi im bile značajno oporezovane, tako da se možda poslodavcu ne bi isplatilo. Kad bi poslodavac tražio nekog iz inostranstva, stranca ili povratnika, mogao bi da mu ponudi 2,5 ili 3,5 hiljade evra jer ne plaća doprinose", rekao je Atanacković za RSE.

Problem vidi u jednoj od stavki uredbe:

"To je obaveza vraćanja isplaćenog podsticaja od države, ukoliko dođe do smanjenja broja zaposlenih u firmi. To je jedna vrlo nezgodna stvar. Ja ne znam koji privrednik može da tvrdi da će za godinu dve dana imati isti ili veći broj radnika u odnosu na početno stanje", ističe predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Odgovarajući na pitanje o diskriminaciji domaćih radnika, Atanacković ističe predloge Unije poslodavaca koji su nadležnima upućivani proteklih godina.

"Mi godinama tražimo da se smanje porezi i doprinosi za plate - da se kod velikih plata smanje, ublaže a da se kod minimalnih zarada potpuno ukinu", rekao je Atanacković.

Ko u Srbiji prima preko 300 hiljada dinara?

Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo ukazuje da se zbog visine plate u uredbi nijedna profesija ne uklapa potpuno u kriterijume.

"Jedino što sam ja uspeo da shvatim je da bi se na ovaj način dale povlastice direktorima i menadžmentu novoosnovanih stranih firmi. Dakle, ti takozvani investitori koji dolaze u Srbiju i koji već imaju niz olakšica, sada bi dobili još jednu olakšicu, ovog puta personalnu - poslodavac za menadžment ne bi morao da plaća visoke poreze i doprinose", rekao je on za RSE.

Uredbi je, krajem 2021. godine, prethodila izmena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

"U zakonu je novim članom uveden pojam 'novonastanjenih lica', taj član zakona je vrlo kratak, a sve ostalo je razrađeno uredbom - ja bih rekao nedovoljno jasno šta se zapravo time htelo uraditi", rekao je Reljanović.

Kolika je prosečna plata u Srbiji?

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZS), prosečna zarada za mart 2022. godine iznosila je 74.664 dinara (oko 640 evra).

Prema anketi o radnoj snazi koju je sproveo RZS, u Srbiji je u prvom tromesečju 2022. godine bilo 2.869.700 zaposlenih građana.

Broj nezaposlenih u Srbiji u prva tri meseca 2022. godine bio je preko 340 hiljada, a stopa nezaposlenosti bila je 10,6 odsto.