Trnovit izborni put preko Velikog Trnovca

Od malog sela na jugu Srbije zavisi sastav buduće Skupštine - ni skoro tri meseca nakon parlamentarnih izbora, konačni rezultati nisu poznati.

Razlog je ponavljanje glasanja zbog nepravilnosti na jednom biračkom mestu u selu Veliki Trnovac kod Bujanovca. Meštani će na birališta iz petog pokušaja, a datum održavanja se još čeka.

Od njihovih glasova zavisi da li će predstavnici albanske manjine osvojiti jedini mandat u Skupštini. Na tom biračkom mestu u Osnovnoj školi "Muharem Kadriu" pravo glasa ima 1.089 birača.

U ukupnoj raspodeli mandata, ako bi lista albanske zajednice dobila jedan mandat, značilo je da bi se taj mandat oduzima Socijalističkoj partiji Srbije.

Zbog toga Šaip (Shaip) Kamberi, koji predvodi Koaliciju Albanaca doline, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) optužuje SPS da pokušava da sabotira glasanje.

S druge strane, Veljko Odalović, član Glavnog odbora SPS-a, za RSE negira da je njegova stranka na bilo koji način pokušavala da minira izborni dan.

Bomba, provokacije i oduzimanje biračkih spiskova

Na četvrtom po redu glasanju 23. juna stigla je lažna dojava o bombi na biračkom mestu. Kamberi kaže da tog dana izbori nisu ni počeli, jer je "Socijalistička partija Srbije uoči otvaranja birališta pokušala da preuzme kontrolu celog izbornog procesa".

Kako kaže, cilj je bio da članovi biračkog odbora iz redova Koalicije Albanaca doline budu prisutni samo kao posmatrači.

"Mi kao učesnici nismo mogli dopustiti da proces uopšte počne", kaže Kamberi.

Birački odbori su organi za sprovođenje izbora koji neposredno sprovode glasanje na biračkom mestu, dok posmatrači izbornog procesa nadgledaju sprovođenje procedura u izbornom danu.

Kamberi navodi da je SPS u Veliki Trnovac poslao člana biračkog odbora iz Subotice, sa krajnjeg severa Srbije, koji je, kako tvrdi ovaj predstavnik albanske liste, provocirao prisutne članove odbora.

"Uobičajeno je da članovi odbora budu ljudi koji poznaju teren i ljude i koji mogu da se sporazumeju. Kada neko dođe sa strane sa tačnim instrukcijama šta da radi, da iznese govor mržnje da je 'ovo kraljevina i da nemate vi šta da tražite tu', onda je jasno da je od početka bila namera da se isprovocira situacija", smatra Kamberi.

S druge strane, Veljko Odalović, član Glavnog odbora SPS-a, optužuje predstavnike albanskih stranaka za miniranje izbora i kaže da je predlog socijalista bio da uvid u birački spisak i kontrolu vrše jedan pripadnik albanske i jedan srpske zajednice.

"Upravo je albanska strana bila ta koja je uzela biračke spiskove i nije htela da dozvoli da niko osim njih kontroliše. Bili smo svedoci pokušaja da se opstruira proces i da se ne dozvoli da proces uopšte počne", kaže Odalović.

On dodaje da nisu tačne optužbe da je član SPS-a provocirao albanske predstavnike.

U posmatračkoj misiji CRTA, koja je imala nezavisne posmatrače u Velikom Trnovcu, navode da osim dojave o bombi, ni članovi biračkog odbora uoči glasanja nisu mogli da se dogovore "oko podele uloga".

"Kad saberemo nekvalitetan rad biračkih odbora i političke tenzije i politički interes aktera u samim izborima, onda dobijemo ono što imamo sada – neuspešne izbore i stalna ponavljanja", rekao je za RSE Pavle Dimitrijević, zamenik programskog direktora nevladine organizacije CRTA.

Šta dalje?

Pavle Dimitrijević iz CRTA-e naglašava da se na primeru Velikog Trnovca može videti da je nekvalitetan rad biračkih odbora jedan od ključnih problema u izbornom procesu Srbije, i da je misija CRTA više puta ukazivala da to mora da se menja.

"Birački odbori mogu da nekvalitetno sprovedu izbore, ili da ih i ne sprovedu kao što smo videli juče, a da nema nikakvih posledica, niti njihove odgovornosti. Jedina posledica je da na sledećim ponavljanjima ti isti ljudi ne mogu biti članovi biračkog odbora", naglasio je Dimitrijević.

Sva glasanja Velikog Trnovca

Za manjinske partije u Srbiji ne važi cenzus od tri odsto, pa ove partije mogu dobiti mandate u Skupštini i sa manje osvojenih glasova.

Prema procenama koje se najčešće citiraju, u Srbiji živi oko 60.000 Albanaca - najviše u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa na jugu Srbije.

Na prošlim parlamentarnim izborima u Srbiji, u junu 2020. godine, albanske partije bile su u jednoj koaliciji i osvojile tri poslanička mandata.

Dve godine kasnije, albanske manjinske stranke odlučile su da na izbore izađu u dve kolone - "Koalicija Albanaca doline" koju predvodi Šaip Kamberi i "Alternativa za promene - Albanska demokratska alternativa" čiji je lider Šćiprim (Shqiprim) Arifi.

U prvim obraćanjima nakon glasanja 3. aprila, obe izborne liste su saopštile da nisu prešle cenzus i da u novom sazivu parlamenta Albanci neće imati svoje predstavnike.

Međutim, Upravni sud u Nišu je 21. aprila naložio ponavljanje izbora u mestu Veliki Trnovac zbog nepravilnosti. I tada počinje serija ponavljanja.

"Ono što izdvaja svakako glasanje u Velikom Trnovcu je činjenica da je cela geneza ponavljanja glasanja počela drugačije", rekao je za RSE Pavle Dimitrijević iz CRTA-e.

On dodaje da je samo u Velikom Trnovcu, od svih biračkih mesta, ustanovljeno da je član proširenog sastava biračkog odbora glasao kao prvi birač. Sud je zaključio da je to razlog za ponavljanje izbora

Izbori su prvi put ponovljeni 28. aprila. Na tom ponovljenom glasanju glasalo je 697 od ukupno 1.089 birača sa pravom glasa – odnosno, izlaznost je bila 64 odsto.

Izborna lista "Koalicija Albanaca doline" osvojila je najviše, 677 glasova. Time bi obezbedila jedan poslanički mandate u Skupštini Srbije, da i ovi rezultati nisu osporeni.

Zahtev za ponavljanje izbora podneo je predstavnik liste Socijalističke partije Srbije Ivice Dačića. Posle žalbe SPS-a da je glasao i birač koji nema važeća lična dokumenta, Republička izborna komisija je naložila je novo glasanje.

Ponovo se na biralište u Velikom Trnovcu izašlo 27. maja.

Glasalo je ukupno 618 od 1.089 birača sa pravom glasa, saopštila je posmatračka misija CRTA. Rezultati su bili drugačiji nego prethodnog puta. "Koalicija Albanaca doline" osvojila je ovog puta 598 glasova. Nedostajalo bi im 12 glasova da pređu cenzus i osvoje poslanički mandat.

CRTA je saopštila da je ponovljeno glasanje obeležila "atmosfera nepoverenja među članovima biračkog odbora koja je rezultirala i povremenim verbalnim sukobima i kraćim prekidom glasanja", kao i da su zabeležene pojedine nepravilnosti, ali "značajno manjeg obima" u odnosu na glasanje 28. aprila.

Onda je Koalicija Albanaca podnela prigovor na glasanje, uz objašnjenje da su ovog puta oni utvrdili da jednoj osobi omogućeno da glasa bez lične karte.

Republička izborna komisija je prigovor odbacila, ali je Upravni sud naložio novo glasanje.

"Sve ove nepravilnosti su otkrivene kroz interes stranaka, bilo da su prigovore pokretali SPS ili Koalicija Albanaca – to je sve sled događaja koji je pokrenut od strane političkih aktera, što na drugim mestima nije bio slučaj", rekao je Dimitrijević.

Borba za jedan mandat

Koaliciji Albanaca doline je za ulazak u parlament potrebno 610 glasova na biračkom mestu broj šest u Velikom Trnovcu, pod uslovom da SPS ne dobije nijedan glas, pošto bi to podiglo izborni prag.

U tom slučaju socijalisti bi izgubili jedan mandat u Narodnoj skupštini i imali 31 poslanika, a to jedno mesto bi pripalo albanskoj koaliciji.

"Ne znam zašto je to toliko važno SPS-u, jer oni imaju 31 mandat. Zašto se baš sad kad nemaju glasove toliko trude da nama onemoguće tog jednog poslanika, nejasno mi je", kaže Kamberi.

Veljko Odalović kaže da SPS insistira da se izborni proces u Velikom Trnovcu okonča na zakonitnačin.

"Nema nijedne opstrukcije sa naše strane, nijednog prolongiranja, čak mi insistiramo da se ovo završi što pre", kaže Odalović.

Prema rečima Šaipa Kamberija, u Velikom Trnovcu Albanci čine apsolutnu etničku većinu, pa je, dodaje, teško zamislivo da tu bilo kakve glasove dobiju socijalisti.

"SPS u prvom krugu glasanja tamo nije imao nijedan glas. Tako da je sumnjivo da socijalisti dobiju šest glasova i da se pojavi 10 poništenih listića, koji idu direktno u prilog njima", kaže Kamberi.

Socijalističku partiju Srbije mnogi pripadnici albanske zajednice i danas povezuju sa Slobodanom Miloševićem, nekadašnjim predsednikom te stranke i prvim čovekom Srbije tokom ratnih devedesetih i sukoba na Kosovu, gde su srpska policija i vojska počinila brojne zločine nad kosovskim Albancima.

Za neke od tih zločina su pred Haškim tribunalom osuđeni najviši predstavnici policije i vojske iz vremena Miloševićevog režima.

Kamberi kaže da u Velikom Trnovcu ni socijalisti niti vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) nisu vodili predizbornu kampanju uoči izbora 3. aprila.

Na izbornoj listi SPS-ovih kandidata za narodne poslanike nema nijedne osobe iz Bujanovca.

Veljko Odalović kaže da njegova stranka nije vodila kampanju u Velikom Trnovcu, ali napominje:

"Mi nismo imali čoveka iz Velikog Tnovca na listi, ali smo imali kampanju u Vranjskom okrugu, tako da mi nemamo tu nijedan problem."

Predsedniku države nije jasno šta se dešava

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 20. juna da mu nije baš sasvim jasno šta se dešava na izborima u Velikom Trnovcu.

"Na kraju mi smo imali i posmatrače, sve je bilo u redu na biračkom mestu, a šta se posle dogodilo – to Bog otac ne zna", rekao je Vučić.

Opozicioni pokret Ne davimo Beograd zatražio je 23. juna da Republička izborna komisija (RIK) po hitnom postupku formira specijalnu komisiju predstavnika RIK-a iz različitih političkih opcija, koja bi sprovela izborni proces u Velikom Trnovcu.

Opozicioni pokret Dveri ocenio je da je ono što se dešava u Velikom Trnovcu "slom srpske izborne demokratije i države".

I zamenica predsednika opozicione Demokratske stranke (DS) i buduća narodna poslanica Dragana Rakić poručila je da je Srbija dobila "izbornu agoniju za koju niko više ne zna kada će biti okončana".

Pavle Dimitrijević iz CRTA-e ocenjuje da to što jedno biračko mesto odlučuje da li će mandat pripasti Koaliciji Albanaca na uštrb SPS-a generiše političku tenziju, "što nije bio slučaj sa drugim biračkim mestima na kojima su se ponavljali izbori iz različitih razloga".

Na svih šest izbornih mesta u Velikom Trnovcu pravo glasa ima 7.300 birača. Na teritoriji celog mesta živi oko 5.000 ljudi, dok je jedan deo meštana u dijaspori.