Lajčak i Kurti razgovarali o procesu dijaloga Kosova i Srbije
Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak razgovarao je 27. juna u Prištini sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem o napretku u procesu dijaloga, koji se vodi u cilju normalizacije odnosa dve strane.
Kako se navodi u saopštenju za medije, premijer Kurti je ponovio stav da će kosovska strana ostati principijelna, te napomenuo da od dijaloga koristi treba da imaju sami građani.
Kurti i Lajčak su razgovarali i o primeni sporazuma o energetici, koje su Kosovo i Srbija postigli u okviru dijaloga.
Ranije iz Kancelarije Evropske unije na Kosovu saopšteno da će Lajčak na Kosovu boraviti do 29. juna i da će se, osim sa premijerom Kosova, sastati i sa liderima glavnih opozicionih partija i predstavnicima međunarodne zajednice na Kosovu.
"Tokom boravka na Kosovu takođe planira da poseti Prizren i sever Kosova", navedeno je u saopštenju.
Ova poseta Lajčaka Kosovu dolazi nakon što su Priština i Beograd 21. juna u Briselu usvojili Mapu puta za implementaciju energetskih sporazuma, koje su dve strane postigle u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa.
To je bio prvi dogovor koje su strane postigle od kada je Miroslav Lajčak na poziciji specijalnog izaslanika EU za dijalog.
Na osnovu tog dogovora, kosovski Regulatorni ured za energetiku (ZRRE) izdao je 24. juna licencu za snabdevanje kompaniji Elektrosever u skladu sa kosovskim pravnim i regulatornim okvirom i sada će moći da pruža usluge distribucije.
Time se otvara put i za naplatu računa za utrošenu električnu energiju građanima na severu Kosova, gde većinu čine pripadnici srpske zajednice. Struja se u opštinama Severna Mitrovica, Leposavić Zvečan i Zubin Potok ne plaća od 1999. godine.
Dugove je od 2017. godine pokrivalo Kosovski operator za prenos i tržište električne energije (KOSTT), odnosno Vlada Kosova.
Do tada su dug za sever paušalno plaćali građani Kosova iz ostalih opština južno od Ibra, tako što su im računi bili veći za 3,5 odsto, međutim, utvrđeno je da je ta praksa bila nezakonita. Prema podacima KOSTT–a, gubici samo za 2021. godinu dostigli su iznos od 40 miliona evra.