Ministarka turizma Albanije za RSE: Turizam doprinosi da bolje razumemo jedni druge

Svaki turista koji dođe iz Srbije u Albaniju je jedan korak napred u procesu emancipacije – rekla je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) ministarka turizma i životne sredine Albanije, Mirela Kumbaro Furđi (Mirela Kumbaro Furxhi).

Ona se nalazi u dvodnevnoj poseti Srbiji gde se sastala sa ministarkom turizma Srbije Tatjanom Matić, a 6. jula sastaje se sa Poslaničkom grupom prijateljstva sa Albanijom Skupštine Srbije.

Kumbaro Furđi je poručila da je za emancipaciju potrebno da ljudi budu otvorenog uma, te da inicijativa Otvoreni Balkan "odgovara toj novoj filozofiji koju želimo da imamo u našim zemljama".

Ovo je prvi sastanak dve ministarke nakon potpisanog Memoranduma o saradnji u oblasti turizma na Samitu inicijative "Otvoreni Balkan" u Ohridu u Severnoj Makedoniji u junu.

"Otvoreni Balkan" je inicijativa Srbije, Albanije i Severne Makedonije, koja je, u cilju unapređenja regionalne saradnje, pokrenuta oktobra 2019. uz poziv drugim zemljama Zapadnog Balkana da se pridruže. Ova inicijativa ima podršku Evropske unije i administracije SAD.

Kumbaro Furđi za RSE govori o tome šta "Otvoreni Balkan" znači za saradnju Srbije i Albanije u oblasti turizma, ali i koliko predrasude i politička neslaganja zvaničnika Srbije i Albanije utiču na odluku turista iz Srbije da posete Albaniju.

Albanija je bila među prvim zemljama koje su 2008. godine priznale Kosovo, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje.

RSE: Šta mislite da su najveće prepreke da više turista iz Srbije poseti Albaniju? Da li mislite da je prepreka političko neslaganje zvaničnika Srbije i Albanije oko statusa Kosova?

Kumbaro Furđi: Mi nemamo političkih neslaganja, makar ne u velikim pitanjima. Čak i kada imamo neslaganja, slažemo se da se ne slažemo i to je opet neka vrsta slaganja.

Mislim da je najveći problem percepcija. I ona nije kreirana potpisivanjem Memoranduma o razumevanju (na Samitu u Ohridu, prim. aut.), niti je taj Memorandum može promeniti.

Percepcija je nešto što dolazi iz prošlosti i zato koristimo sve alate, instrumente, dobru volju, edukaciju i turizam da je promenimo. I to je često najveći izazov koji imamo. Vi lako možete političkim odlukama promeniti čak i granicu, ali teško možete promeniti osećanja u glavama ljudi. Zato podvlačim značaj emancipacije u turizmu.

Turizam ne pomaže samo ekonomiji, već doprinosi i da bolje razumemo jedni druge. Nama je potrebna takva emancipacija i turizam je jedan od raspoloživih alatki.

RSE: Koja je to percepcija Albanije koju treba "srušiti"?

Kumbaro Furđi: To bi možda bilo zanimljivo pitati ljude u Srbiji. Albanija nema lošu percepciju. Albanija je izašla iz perioda duge izolacije pod komunističkim režimom i ona se borila da se otvori jer je bila izolovanija od drugih država bivše Jugoslavije. Zato je dobrodošao svako ko želi da dođe u Albaniju.

Vidim ponekad negativne komentare pojedinaca koji naprave buku kada se objavi neki pozitivan članak u medijima u Srbiji ili na društvenim mrežama o turizmu u Albaniji. Ali jedino komunikacijom možemo da promenimo percepciju. Ekstremnog nacionalizma ima svuda, a jedini način da se borimo protiv njega je da budemo otvorenog uma, prihvatimo prošlost, da prihvatimo drugog.

RSE: Kako mislite da je moguće prevazići predrasude?

Kumbaro Furđi: Samo komunikacijom. Vlade (Srbije i Albanije, prim. aut.) su posvećene tome da jedni druge promovišu. Moramo da komuniciramo više. Mediji moraju više da komuniciraju. Mediji imaju važnu ulogu i društvene mreže su sve veći izazov. Što više sebe predstavljamo u svojoj realnosti tamo, manje će mesta biti za ekstremizam.

Predrasude su deo ljudskog bića, s tim moramo da živimo, ali ne na pasivan način, moramo da budemo aktivniji od predrasuda i percepcije ekstremista.

RSE: Da li kod turista iz Srbije postoji bojazan za bezbednost u Albaniji?

Kumbaro Furđi: Mnogo ste bezbedniji u Tirani nego u Rimu, Parizu ili Londonu. Turisti iz Srbije se ne žale na bezbednost, oni vole da dođu i otkrivaju nove vrste hrane, ali i različitosti jer je Albanija deo regiona, ali i mediteranske oblasti.

RSE: Šta pokazuju podaci o broju turista iz Srbije koji posećuju Albaniju?

Kumbaro Furđi: U 2021. godini u poređenju sa 2019. godinom imamo porast broja turista iz Srbije za 110 odsto. Ovaj trend je nastavljen i 2022. kada za prva četiri meseca imamo 20 odsto više turista nego prošle godine. Mi smo pokrenuli taj duh 'Otvorenog Balkana' i inicijative prošle godine. Česte posete važnih ljudi iz sve tri države (članice 'Otvorenog Balkana', prim. aut.) kreiralo je tu novu atmosferu.

Ministarstva Srbije i Albanije razmenjuju posete, naše agencije koje se bave turizmom sarađuju. U ovom trenutku blogeri iz Srbije su u poseti Albaniji, svakoga dana postavljaju fotografije iz Albanije i povećavaju broj pratilaca.

Vidimo da jedan broj turista iz Srbije koji jednom dođu u Albaniju postaju na neki način ambasadori (Albanije, prim. aut.), a da toga nisu ni svesni možda. Oni dovode nove turiste jer je poznato da 70 odsto turista u svetu informacije o putovanjima dobija na društvenim mrežama, pre nego preko zvaničnih kanala.

Sa druge strane, Albanija, Srbija i Severna Makedonija su potpisale Memorandum o razumevanju kojim smo izrazili privrženost da ojačamo ovaj trend, da udružimo snage. Mislim da ne treba da stvaramo novo tržište, nego da podržimo postojeće jer je privatni sektor u turizmu razvijeniji od političkog. Mislim da treba da budemo pametni i da ih pratimo u tom trendu.

U političkom smislu, Albanija, Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora, Kosovo su male države, pa ne možemo praviti odvojena tržišta kada je reč o turizmu, moramo da otvorimo granice i otvorimo mogućnost da turisti cirkulišu. Ipak, najvažnije od svega je da stvorimo novi način razmišljanja i emancipacije. To je najveći rezultat za naš region.

RSE: Šta Albanija nudi turistima iz Srbije?

Kumbaro Furđi: Prvo, kulturno nasleđe. Albanija je zemlja u kojoj žive ljudi tri veroispovesti i svi žive složno. Ja sam, na primer, muslimanskog porekla, moj muž je pravoslavni hrišćanin. Mi nismo usamljeni slučaj, nego je to čest slučaj. To je jedna od specifičnosti Albanije gde muslimani, katolici i pravoslavci žive zajedno i to tokom cele istorije.

Dalje, u Albaniji možete pronaći arheološka nalazišta koja su deo svetske baštine i na UNESCO listi. Albanija ima i religijsku rutu, Put vere, na kom se nalaze stare vizantijske i postvizantijske crkve, stare džamije.

Postoji i novi trend, to je gastronomija, ljudi posećuju Albaniju samo zbog hrane, bilo da je reč o ribi, mesu, vegetarijanskoj kuhinji.

Albanija takođe ima zaštićena područja, koja su veliki potencijal. Mi smo, prema poslednjoj odluci Vlade, povećali oko 17 odsto zaštićenog područja na 21 odsto, a do 2030. planiramo da zaštitimo oko 30 odsto. To znači da turizam može biti razvijen i van letnje sezone i mora.

Mi već imamo dosta ljudi iz turističkog menadžmenta iz Srbije koji rade u Albaniji, oni rade kao glavni menadžeri u hotelima sa pet zvezdica, tako da je privatni sektor iz Srbije već u Albaniji.

RSE: Na koji način "Otvoreni Balkan" utiče na turizam i saradnju Srbije i Albanije u toj oblasti?

Kumbaro Furđi: Svi rezultati proizilaze iz te nove filozofije i političkih inicijativa "Otvorenog Balkana". To je počelo kao inicijativa tri lidera Zapadnog Balkana, a sada je postala ekonomska strategija i novi trend u turizmu i, podvlačim, novi instrument emancipacije. Što se tiče turizma, posvećeni smo od Samita u Ohridu da uvedemo nove instrumente, kao što je digitalizacija turističke ponude koja počinje u Beogradu i proširiće se na ostale.

Drugo je predstojeći sajam vina i hrane koji će biti u Beogradu sledećeg septembra, pa ćemo nastaviti da ga održavamo u drugim glavnim gradovima (članica 'Otvorenog Balkana', prim. aut.). Ideja je da kreiramo novi brend i slogan Balkana.