Sa debate u Beogradu poručeno da se genocid u Srebrenici negira 27 godina dok se počinioci slave

Situacija u Srbiji 27 godina nakon genocida u Srebrenici je takva da se na ulicama Beograda oslikavaju osuđeni za taj zločin, koji bivaju zaštićeni od strane državnih struktura, rekla je 11. jula Sofija Todorović ispred Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR).

Todorović je kao jedna od govornica na debati "Priznanje genocida i zvanično obeležavanje 11. jula kao zalog mira" u beogradskom "Endžio habu" rekla da zbog načina kako se vlasti u Srbiji odnose prema ovom zločinu, njeni stanovnici mogu samo da se stide.

"Gomile neidentifikovanih lica uspevaju da crtaju 500 ili 1.000 natpisa i lica odgovornih za Srebrenicu širom Beograda, bez da iko to vidi ili da na to odreaguje. Tako da 27 godina kasnije imamo značajno propagiranje svih onih koji su osuđeni za genocid zbog kojih nažalost svi ljudi srpske nacionalnosti moraju samo da se stide", rekla je ona.

Ovogodišnja komemoracija za žrtve genocida u Srebrenici započeta je debatom u "Endžio habu", a moderirala ju je Nataša Kandić, koordinatorka mreže Rekom.

Negiranje genocida u Srebrenici: 'Strašni zločin' (1)

Negiranje genocida u Srebrenici: 'Pravna formulacija' (2)

Razgovor o neoborivim sudski utvrđenim činjenicama i dokazima u vezi sa genocidom, kao i o uticaju politike na kulturu sećanja i javni diskurs Srbije, vodili su Sofija Todorović ispred organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, Sead Spahović, Slobodan Ružić, Isidora Stakić iz Fonda za humanitarno pravo i Zoran Vuletić iz Građanskog demokratskog foruma.

Isidora Stakić iz Fonda za humanitarno pravo rekla je da je i posle toliko godina dominantan narativ o Srebrenici poricanje genocida, poricanje pravne kvalifikacije zločina.

"Poriču se i činjenice, poriče se broj ubijenih ljudi, poriče se to da su oni imali status civila i tako dalje. Postoji i to bukvalno poricanje, odnosno poricanje zločina kao takvog, zatim, postoji narativ o tome da država nema nikakve veze sa zločinom, čime se država pere od odgovornosti, što apsolutno nije tačno", rekla je Stakić i navela da se na taj način "cela krivica pripisuje pojedincima, a država se izuzima od te krivice".

Kako je objasnila, pored poricanja, proteklih 27 godina genocid u Srebrenici se u Srbiji i relativizuje.

"Stalno se, kad god neko pomene Srebrenicu, odmah pominju zločini prema Srbiji, što apsolutno nije sporno, ali to nije nikakvo opravdanje i ceo taj narativ jasno implicira da su zločini koji su učinjeni prema Srbiji strašniji i gori od genocida u Srebrenici", rekla je Stakić.

Snage Vojske Republike Srpske (VRS) su tokom genocida u Srebrenici u julu 1995. godine ubile oko 8.000 muškaraca i dečaka u Srebrenici i okolini. Do sada je identifikovana i ukopana 6.671 osoba.

Na kolektivnoj dženazi 11. jula ove godine će u memorijalnom kompleksu u Potočarima ukopani su posmrtni ostaci još 50 žrtava genocida.

Za te je zločine do sada osuđeno 47 osoba na više od 700 godina zatvora.

Zločin u Srebrenici iz jula 1995. godine, jedini je na prostoru bivše Jugoslavije pred međunarodnim i domaćim sudovima okarakterisan kao genocid.

Radovan Karadžić, prvi predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, osuđen je u Hagu pravomoćno na kaznu doživotnog zatvora za genocid u Srebrenici, kao i zločine protiv čovječnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u drugim dijelovima BiH.

Na doživotnu kaznu na istom sudu za genocid je osuđen i glavni komandant VRS-a Ratko Mladić.

Vlada Federacije BiH proglasila je 11. juli Danom žalosti u Federaciji Bosne i Hercegovine, a bivši visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Valentin Incko doneo je odluku o uvođenju zabrane negiranja genocida i ratnih zločina u Krivični zakon BiH.

Sa druge strane, vlasti u Srbiji i bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska i pored međunarodnih upozorenja, negiraju genocid u Srebrenici.