Mihajlović kaže da će Srbija iduće godine 30 do 40 odsto gasa dobijati od drugih snabdevača
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je 14. jula da država radi sve da gasa bude dovoljno ove zime, a da kroz povezivanje sa drugim zemljama Srbija dobije mogućnost da gas kupuje i od drugih snabdevača.
Ona je za TV Hepi kazala da Srbija ubrzano radi kako više ne bi zavisili samo od jednog snabdevača gasom.
"Iduće godine u septembru Srbija završava gasovod Niš-Dimitrovgrad i kroz taj gasovod moći će da stiže i gas od drugih snabdevača, pre svega iz Azerbejdžana i iz LNG terminala u Grčkoj", rekla je Mihajlović.
Istakla je da će Srbija iduće godine moći najmanje 30 do 40 odsto gasa da dobija od drugih snabdevača.
"Već sada razgovaramo sa Ministarstvom energetike Azerbejdžana o zakupu kapaciteta za iduću godinu. Do tada, imamo ugovor i sa Ruskom Federacijom, mogućnost za skladištenje gasa i u Mađarskoj, kao i zalihe u našem skladištu u Banatskom Dvoru i radimo na tome da obezbedimo da svega bude dovoljno", rekla je Mihajlović.
Ona je dodala da je za gasnu bezbednost posebno važno povezivanje sa susedima i da Srbija planira da gradi gasne interkonekcije i sa Rumunijom, Severnom Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom.
Govoreći o tranziciji ka čistijim izvorima energije, ona je rekla da je za Srbiju važno da gradi nove energetske kapacitete, pre svega da počne izgradnju reverzibilnih hidroelektrana, Đerdapa 3 i Bistrice, koje su važne zbog balansiranja i sigurnosti u snabdevanju kad se poveća korišćenje obnovljivih izvora energije.
"Moramo biti svesni da je za dve i po godine u našem regionu skoro 20.000 ljudi umrlo kao posledica emisija iz elektrana koji koriste prljave izvore energije. U našem regionu 18 termoelektrana proizvelo je četiri puta više emisija štetnih gasova nego 220 termoelektrana u zemljama EU", navela je ministarka.
To može da se ostvari kroz nove investicije, ali, kako je navela, najveći kočničari procesa dekarbonizacije su javna preduzeća "koja bi da se ništa ne menja, iako bi upravo zelena energija mogla da im donese ozbiljne profite".
Srbija se polovinom decembra našla u energetskom kolapsu posle prvog obinijeg snega koji je pao tokom zime, a nakon toga je u Elektroprivredi Srbije (EPS) zabeleženo nekoliko velikih kvarova.
Zbog toga je tražena ostavka vršioca dužnosti direktora EPS-a Milorada Grčića, koji je na kraju smenjen i premešten na poziciju pomoćnika opštine Obrenovac nadomak Beograda.
Pored toga, od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija se, zajedno sa celim svetom, suočava sa problemima u nabavci energenata.
Srbija za sada u potpunosti zavisi od ruskog gasa, a preduzela je prve korake ka energetskoj diversifikaciji. To bi značilo da bude u mogućnosti da gas nabavlja iz više izvora, a ne samo od Rusije.
Evropska unija (EU), čijem članstvu Srbija teži, uvela je niz sankcija prema Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, između ostalog i ruskim energetskim kompanijama.
Ruski gas se do Srbije iz Rusije doprema Turskim tokom preko Bugarske, koja je članica EU.
Iako je Srbija preduzela korake ka tome da gas kupuje i od drugih dobavljača i drugim rutama, prvi takav projekat, gasni interkonektor sa Bugarskom, koji će Srbiju povezati sa terminalom tečnog prirodnog gasa (LNG) u Grčkoj, biće gotov u oktorbu naredne godine.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike su za RSE 4. maja izjavili da će završetkom novog gasovoda iduće godine na tržište Srbije moći da se doprema i prirodni gas iz Kaspijskog regiona (Azerbejdžana), kao i gas iz LNG terminala u Aleksandropolisu, iz Azije, Srednjeg Istoka, a u perspektivi i gas iz nekih drugih izvora, kao što je Istočni Mediteran.
U odgovoru Ministarstva na upit RSE stoji da je u planu da se pored Bugarske, gasnim interkonekcijama Srbija poveže i sa drugim susedima, a najpre sa Severnom Makedonijom i Rumunijom.