Beograd pred dijalog u Briselu oštro o EU
Nakon saopštenja iz Evropske unije (EU) u kojem se izražava zabrinutost zbog porasta zapaljive retorike zvaničnika Srbije i Kosova, reakcije zvaničnog Beograda optužuju evropski blok za tenzije u bivšoj srpskoj pokrajini.
Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) saopštila je 14. avgusta da izražava "veliku zabrinutost" zbog rasta zapaljive retorike između zvaničnika Kosova i Srbije, posebno onih izjava koje se odnose na rat i sukobe na Zapadnom Balkanu".
"Gledajući ovu izjavu EEAS, neko bi pomislio da je danas 1. april. Mora biti da je u pitanju neka vrlo neslana šala", izjavila je premijerka Srbije Ana Brnabić istog dana u svojoj reakciji.
Saopštenje iz EU dolazi nekoliko dana pred najavljeni sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija (Albin) u Briselu.
Iako agenda sastanka još nije zvanično saopštena, očekuje se da će jedna od tema biti i nedavne tenzije na severu Kosova.
Optužbe na račun EU
Premijerka Srbije Ana Brnabić je na Tviteru 14. avgusta napisala da EU nije adekvatno reagovala na tenzije na Kosovu.
"Osim te beskorisne pisane izjave, Evropska unija nikako drugačije nije reagovala na provokacije premijera Kosova Aljbina Kurtija na oružani konflikt sa Srbima", napisala je Brnabić.
Istog dana, slična reakcija stigla je i iz Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo iz koje su tražili odlučniji stav EU.
"Ukoliko se situacija otrgne kontroli odgovornost će deliti oni koji su mogli da blagovremeno i preventivno deluju, a nisu", navodi se, između ostalog, u saopštenju Kancelarije.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin rekao je da je saopštenje EU neprimereno.
"Aleksandar Vučić nikada nije pomenuo rat kao sredstvo rešavanja problema sa Prištinom, ali zato Aljbin Kurti jeste. Otuda i čudi da EEAS traži da se - obe strane uzdrže", naveo je Vulin u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova.
Predsednik Srbije dan kasnije, 15. avgusta takođe je govorio o dijalogu Kosova i Srbije, ali nešto blažom retorikom.
"Što se tiče reakcija Evropske unije, nemam nikakav komentar. Tako je najbolje. Idem u Brisel da bismo pokušali da očuvamo mir i stabilnost i to je naš jedini cilj", rekao je Vučić novinarima u Beogradu.
Šta je saopštila EU?
Iz EU su 14. avgusta saopštili da izražavaju "veliku zabrinutost" zbog rasta zapaljive retorike između zvaničnika Kosova i Srbije, posebno onih izjava koje se odnose na rat i sukobe na Zapadnom Balkanu.
Obe strane moraju odmah da prekinu "međusobna neprijateljstva i opasne izjave" i da se ponašaju odgovorno, navodi se u saopštenju koje je potpisao portparol EU.
"Visoki političari dve strane biće smatrani odgovornim za svaku eskalaciju koja dovede do povećanih tenzija i, potencijalno, nasilja u regionu", piše u saopštenju.
Ova reakcija dolazi nakon međusobnih optužbi Vučića i Kurtija za moguće nasilje na Kosovu.
Pitanja stara 11 godina povod za nove tenzije na Kosovu
Čijim kamionima se prave barikade na severu Kosova?
Vučić je 11. avgusta naveo da ima saznanja o planovima na severu Kosova, te da kosovske vlasti "pripremaju likvidacije naših ljudi na severu".
I pored reakcije EU, Vučić je 15. avgusta uputio poruku kosovskim zvaničnicima aludirajući ponovo na navodni plan da se izazove nasilje na severu Kosova.
"Nemojte da računate da možete da izvedete pogrom i proterivanje našeg stanovništva", rekao je on, ne precizirajući svoja saznanja.
Kurti je 12. avgusta rekao da su Vučićeve izjave o likvidacijama na Kosovu plod njegovih misli i mašte.
On je, sa druge strane, optužio Srbiju da je podstakla tenzije na severu Kosova 31. jula i 1. avgusta.
Tada su lokalni Srbi postavili barikade kako bi sprečili kosovske vlasti da sprovedu odluke o preregistraciji vozila sa srpskih tablica na RKS (Republika Kosovo) i uvođenju recipročnih mera oko ličnih dokumenata.
Nakon što su podignute tenzije na severu usled postavljanja barikada, Vlada Kosova je donela odluku da će odluke o preregistraciji i ličnim dokumentima početi da se sprovode od 1. septembra, a ne od 1. avgusta, kako je prvobitno bilo planirano.
Kurti je potom naveo da je takva odluka doneta u koordinaciji sa međunarodnim partnerima, "zbog velike kampanje dezinformisanja koju vodi Beograd".
Inače, recipročna odluka Vlade Kosova o izdavanju ulazno-izlaznog dokumenta prilikom ulaska državljana Srbije na teritoriju Kosova proizilazi iz Briselskog sporazuma o slobodi kretanja, koji je potpisan 2011. godine.
Odluku o preregistraciji automobilskih tablica Kosovo je donelo na osnovu dogovora iz 2016. godine.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je 15. avgusta poručila da Kosovo i Srbija ne mogu da se porede kada je reč upotrebi ratnohuškačke retorike, te navela da je od EU tražila da reaguje na "destabilizujuće tendencije Srbije".
'Kontinuitet optužbi na račun EU'
Dragan Đukanović, predsednik nevladinog Centra za spoljnu politiku i vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kaže da ovo nije prvi put da vlasti u Srbiji optužuju EU za neadekvatno reagovanje.
"Čini mi se da je to neka vrsta kontinuiteta kritika od strane Beograda prema Evropskoj uniji generalno kada je u pitanju nastavak dijaloga i kada je u pitanju porast tenzija na Kosovu", kaže on.
Vučić je više puta prethodnih meseci optuživao Zapad i EU da neprincipijelno podržavaju Kosovo.
Povodom najava odluke o preregistraciji automobilskih tablica, Vučić je u julu rekao i da je Srbija spremna na dijalog, ali da, kako tvrdi, kosovska strana nije.
"Druga strana neće kompromisno rešenje, nego samo da mi pristanemo na ono što su oni već odlučili", rekao je Vučić dodajući da Kosovo ima podršku Zapada za svoje akcije.
Vučić je o u junu reagovao na izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji, u kojem se prvi put decidno navodi očekivanje "međusobnog priznanja" Srbije i Kosova.
"Međusobno priznanje je njihova želja, lepo je da to žele, mi to ne želimo. I kao što rekoh – svako svoj posao, oni svoj, mi svoj", rekao je tada Vučić.
Iako je kandidat za članstvo u EU, Srbija računa na podršku svetskih sila van EU koje ne priznaju nezavisnost nekadašnje južne srpske pokrajine.
U tom smislu, Srbija nema interes da se u sadašnjim geopolitičkim okolnostima dijalog okonča, smatra Đukanović.
"Očekuje se i percipira neka nova geopolitička realnost da će neki ne-EU akteri biti jaki u ovom regionu, pre svega Rusija i Kina", navodi on.
Srbija računa na podršku Rusije u blokiranju članstva Kosova u međunarodnim institucijama i organizacijama.
Dan nakon smirivanja tenzija na severu Kosova u avgustu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Beogradu sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom. Prema saopštenju iz Predsedništva, obojica su za te tenzije okrivila Prištinu.
Kina takođe nije priznala nezavisnost Kosova.
(Bez) očekivanja uoči sastanka Vučića i Kurtija
Đukanović iz Centra za spoljnu politiku kaže da nema velikih očekivanja uoči predstojećeg sastanka Vučića i Kurtija u Briselu 18. avgusta.
"Prateći kontinuitet dijaloga Beograda i Prištine, od ovog sastanka se suštinski ništa ne može očekivati, osim mogućeg potpisivanja dokumenta o nestalim osobama", kaže on.
Đukanović smatra da je saopštenje EU kojim se upozorava na zapaljivu retoriku neka vrsta "stvaranja atmosfere" za predstojeći sastanak.
"To je neka vrsta najave za to što će se dešavati (o čemu će se govoriti, prim. aut.) na sastanku, ali to saopštenje nema neki dugoročni efekat", kaže on.
Vučić je povodom sastanka izjavio da je skeptičan.
"Idem u Brisel da razgovaram, ne nadam se nikakvom rezultatu, ali idem da razgovaram", rekao je Vučić novinarima u Beogradu 11. avgusta.
Sa druge strane, Kurti je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) 8. avgusta rekao da je zainteresovan da 18. avgusta "otvoreno razgovaramo o sastavnim elementima opšteg okvira sporazuma koji želimo da postignemo dijalogom".
"Treba da težimo dijalogu za sporazum, ne dijalogu za dijalog, već dijalogu za sporazum, da ovaj sporazum treba da bude pravno-obavezujući. I pored toga, sporazum koji normalizaciju čini potpunom, sa uzajamnim priznanjem u središtu", rekao je on.
Susret Vučića i Kurtija će biti prvi u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa nakon više od godinu dana. Poslednji put su se sastali u Briselu u julu 2021. godine.
Kakva je perspektiva dijaloga Kosova i Srbije?
Dragan Đukanović, iz nevladinog Centra za spoljnu politiku, smatra da se teško može očekivati značajan napredak u dijalogu Kosova i Srbije.
"Ako pogledamo hronologiju procesa koji traje od 2011. godine, videli smo da faktički nikakvog napretka poslednjih pet ili šest godina nije bilo. Ništa se krucijalno ne dešava kada govorimo o postizanju pravno obavezujućeg sporazuma", kaže on.
Kosovo i Srbija, uz posredovanje Evropske unije, vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. godine. Kosovo insistira da konačni sporazum podrazumeva međusobno priznanje, a Srbija traži kompromisno rešenje.
Do sada je potpisano preko 30 sporazuma od kojih većina nije realizovana na terenu.
Jedan od velikih kamena spoticanja dijaloga je sporazum iz 2015. o stvaranju Zajednice srpskih opština, na kom insistira Srbija.
Evropski primeri za rešavanje pitanja Zajednice opština sa srpskom većinom
Kosovski ustavni sud u decembru te godine procenio je da bi njeno uspostavljanje bilo protivustavno, te do danas ona nije formirana.
Evropska unija je u avgustu konstatovala da se kasni i sa realizacijom implementacije energetskih sporazuma koje su Kosovo i Srbija postigli u okviru Briselskog dijaloga.
Kosovo i Srbija usaglasili su se 21. juna da usvoje Mapu puta za implementaciju energetskih sporazuma, koje su u okviru dijaloga postigli 2013. godine.
Međutim, još nije regulisano pitanje snabdevanja i naplate električne energije za četiri opštine na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.