Ukrajina u riziku od širenja kolere, hepatitisa, šuge ...
Piše: Sam Skove
Milionima ljudi u Ukrajini otežan je pristup pijaćoj vodi zbog ruske invazije, što povećava zdravstvene rizike.
Kada je Rusija 24. februara započela masovnu invaziju na Ukrajinu, stanovnici Mirnograda su znali šta treba da urade: da počnu da kopaju.
Mali grad, koji se nalazi u dometu ruske artiljerije u istočnoj Ukrajini, izdržao je šest meseci bez vode 2014. godine, nakon izbijanja sukoba ukrajinske armije i snaga koje je podržavala Rusija u regionu poznatom kao Donbas.
Stanovnici su zatim proveli nekoliko sedmica usred zime drhteći nakon što je u borbama početkom 2015. oštećen sistem sa toplom vodom, kazao je Denis Tomaž, šef gradskog odeljenja za investicije i inovacije.
Od tada, grad pravi planove za vanredne situacije, uključujući rad na pretvaranju podzemnih voda koje prodiru kroz ugašene rudnike uglja u izvor vode za piće.
"Shvatili smo da bi to moglo da se ponovi", rekao je Tomaž telefonom iz Mirnograda. Vlada buši bunare širom grada i čak pomaže stanovnicima da iskopaju svoje.
Dok je Mirnograd do sada izbegavao značajnu štetu, mnogi drugi gradovi na frontu nisu bili te sreće.
Napadi na vodovodnu infrastrukturu i egzodus stanovništva, koje je primorano da napusti svoje domove, doveli su do toga da je čak 13 miliona njih širom zemlje potrebna pomoć u vodi, sanitarnim čvorovoma i održavanju higijene, navodi se u julskom izveštaju UN.
Koje bolesti prete?
Područjima bez bezbednog pristupa vodi preti kolera, hepatitis, šuga i druge potencijalno smrtonosne bolesti, saopštile su UN.
Deca su posebno ranjiva. Zagađena voda i nehigijenski uslovi života izazivaju njihvou smrt dvadeset puta češće nego dugotrajsno nasilje, ističe se u izveštaju UNICEF-a za 2019.
Problemi sa vodom u Ukrajine najakutniji su u Mariupolju koji kontroliše Rusija, na obali Azovskog mora u Donbasu i u Nikolajevu, koji se nalazi zapadnije i pod kontrolom je ukrajinskih institucija.
Napad Rusije na Mariupolj, u kome je nekada živelo 430.000 stanovnika, počeo je prvog dana invazije.
Do 2. marta u ruskim napadima je uništen glavni kanal za vodu za piće i pomoćni vodovod. Tokom tromesečne opsade uništene su sve 22 gradske pumpe, saopštila je gradska vlada.
Stanovnici Mariupolja pili kišnicu
Stanovnici su bili primorani da piju kišnicu i razbijaju sisteme za grejanje kako bi izvukli vodu i oprali ruke, navodi Human Rights Watch.
Čini se da je Rusija učinila malo da obnovi pristup bezbednoj vodi nakon okupacije grada sredinom maja, zbog čega je preostalih 100.000 stanovnika izloženo riziku od bolesti koje se prenose vodom.
Početkom jula, samo pet odsto kuća je bilo priključeno na izvore vode, navodi se na kanalu na društvenim mrežama koji vodi Petro Andrjuščenko, savetnik gradonačelnika Mariupolja koji je trenutno van grada.
Čak i ova voda može biti prilično opasna za upotrebu. Analiza od 18. jula je pokazala da voda u gradu ima opasne nivoe bakterije povezane sa fekalijama, piše u izveštaju zvaničnika raseljene ukrajinske gradske uprave.
Mariupolj je posebno izložen riziku od izbijanja kolere, koja je pogodila ovaj grad čak i pre sukoba ukrajinskih i snaga koje podržava Rusija 2014. U junu je Svetska zdravstvena organizacija upozorila na potencijalnu epidemiju kolere, saopštavajući da unapred šalje zalihe u cilju pomoći ovom gradu.
Nikolajev, lučki grad na reci koja se uliva u Crno more zapadno od Hersona koga drži Rusija, potpuno je odsečen od vodosnabdevanja kada su ruske snage sredinom aprila oštetile vodovod Dnjepar-Mikolajev.
Grad je od tada obnovio pristup vodi, ali ona koja teče kroz cevovode nije pogodna za ljudsku upotrebu jer sadrži so, kaže Aleksij Burak, menadžer nevladine organizacije Water Mission, sa sedištem u SAD.
U gradu su iskopani bunari, ali je i dalje problem pronaći vodu za piće. Burakova grupa se fokusirala na bolnice, gde je čista voda pitanje života ili smrti. “Ljudi su na dijalizi“, rekao je Burak. Voda "mora biti skoro destilovana" za upotrebu.
Situacija u Donbasu, mestu veoma teških borbi od februarske invazije, a posebno u poslednjih nekoliko meseci, možda je najneizvesnija.
Veliki deo vode u regionima Donjecka i Luganska dolazi iz kanala Siverski Donjec-Donbas, koji se proteže 133 km kroz teritoriju koju drže Ukrajina i Rusija.
Pojedina sela bez vode od 2014.
Zbog nesanirane štete od granatiranja neka sela su bez tekuće vode od 2014, navodi se u izbeštaju UNICEF-a.
Donbas se takođe suočava sa nizom ekoloških problema, uključujući kontaminaciju podzemnih voda zbog vode iz rudnika, pa čak i radioaktivnom kontaminacijom zbog sovjetskog podzemnog nuklearnog testa 1979. godine, navodi se u izveštaju Eurasia Daili Monitor.
Gde naći novac za obvnovu vodosnabdevanja?
Nejasno je odakle će doći novac za popravku ukrajinske vodovodne infrastrukture — ako uopšte bude obezbeđen.
Obnavljanje pristupa vodi je skupo, u vreme kada se zemlja već suočava sa teškim ekonomskim problemima.
U jednom izveštaju UN-a se navodi da su ukupni troškovi popravke vodovodne infrastrukture iznosili skoro 75 miliona dolara pre ruske invazije, pri čemu je više od polovine štete u regionu Donjeck, koji je pogođen žestokim oružanim sukobima.
Kratkoročne hitne mere takođe mogu biti skupe. Jedan sistem za filtriranje vode mogao bi da košta čak 7.000 evra plus instalacija i drugi troškovi, kaže Mihajlo Amosov iz Ecoaction-a, ekološke nevladine organizacije koja pomaže zajednicama da obnove pristup vodi.
Neophodna struja za sisteme za filtriranje vode
Gradovi takođe moraju da troše novac na generatore, jer štete izazvane ratom mogu da dovedu prekida struje potrebne za pokretanje sistema za filtriranje vode, kaže zvaničnik iz Mirnograda Tomaz.
Lokalne organizacije u hodu tragaju za rešenjima. Ekoakcija, na primer, ima veze sa drugim aktivistima za zaštitu životne sredine u Evropi, ali nema podršku organizacija sa velikim budžetom kao što su UN.
Ove grupacije nemaju ni veliko iskustvo u pružanju materijalne podrške koja je sada potrebna gradovima i selima. Većina njihovog prethodnog rada bila je fokusirana na analize i druge projekte koji nisu uključivali isporuku materijalnih dobara.
"Intelektualni rad je i dalje izuzetno važan", rekla je Ana Daniljak, ekspertkinja Ekoakcije, ali fizičke zalihe su ono što je sada potrebno.
"To je nalik modelu preživljavanja," dodala je.
Zajednice koje su bile pogođene i pre februarske invazije mogu na neki način biti najbolje pripremljene.
Mirnograd, grad na prvoj liniji koji je doživeo šestomesečno isključenje vode 2014. godine, dugo je radio na rekonstrukciji uz podršku Agencije američke vlade za pomoć USAID i nemačke razvojne agencije GIZ. Gradska vlada sada traži sredstva od USAID-a za kupovinu sistema za filtriranje za svoje bunare.
U stvari, grad nastavlja sa složenim procesom pretvaranja otpadne vode iz rudnika za piće čak i dok ruska vojska nastavlja napade na oko sat vremena vožnje ka severoistoku.
"Ne možemo tek tako da napustimo grad", rekao je Tomaž.
"Šta će biti biće. Kako da odustanemo i da se plašimo ruskih vojnika", dodao je zvaničnik iz Mirnograda.