Komitet protiv torture UN naložio Srbiji odlaganje izručenja državljanina Kirgistana

Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija (CAT) od Srbije je zatražio da se suzdrži od izručenja državljanina Kirgistana koji je u Srbiji, a njegov pravni zastupnik je za Radio Slobodna Evropa (RSE) 24. avgusta izjavio da on ne bi smeo da bude izručen.

Tridesetjednogodišnji A.S. iz Kirgistana uhapšen je 2. avgusta 2021. po sletanju na beogradski aerodrom po Interpolovoj poternici zbog sumnji na terorizam i učešće u ratu na stranoj teritoriji.

Njegov pravni zastupnik navodi da postoji osnovana mogućnost da po povratku u Kirgistan bude izložen mučenju i drugim oblicima zlostavljanja, političkom i etničkom progonu i nepravičnom i politički montiranom sudskom postupku.

Kako dalje navodi, pravosudni organi Srbije, prilikom donošenja odluke o izručenju nisu se upuštali u ispitivanje ni jednog od navedenih rizika, što predstavlja nastavak dosadašnje prakse Srbije kada su ovakvi slučajevi u pitanju.

"Političke tenzije koje su uslovile masovni progon, ubistva, arbitrarna hapšenja i politički montirane sudske procese 2010. godine, ali i 2015. godine u Kirgistanu, jedan su od osnovnih razloga zbog čega A.S. ne bi smeo da bude izručen u Kirgistan", rekao je za RSE Nikola Kovačević, jedan od pravnih zastupnika.

U dopisu koji je pravnim zastupnicima uputio Komitet UN-a 10. avgusta, a u koji je RSE imao uvid, stoji da je Komitet odlučio da zatraži od Srbije da se privremeno uzdrži od izručenja Kirgistanu, dok je slučaj na razmatranju u Komitetu.

Kako se navodi u žalbi CAT-u, A.S. je kirgiski državljanin uzbekistanskog porekla koji je napustio Kirgistan 2015. zbog čestih tenzija i lošeg odnosa vlasti prema etničkim Uzbecima.

Uzbeci su najveća manjina u Kirgistanu, koja čini oko 14 odsto populacije, prema podacima međunarodne organizacije Minority Rights Group.

U Kirgistanu pod Sovjetskim Savezom učestvovali su u vlasti, ali su njihova prava smanjivana kako se Kirgistan kretao ka nezavisnosti 1991. godine.

Međuetničke tenzije između Uzbeka i etničkih Kirgiza dostigle su vrhunac u junu 2010. godine, kada je na jugu Kirgistana poginulo najmanje 470 ljudi.

A.S je Kirgistan proglasio teroristom i od 2016. godine je u potrazi za njim, zbog čega izdaje i Interpolovu poternicu.

Prema podacima iznetim u žalbi, A.S. se u Kirgistanu tereti za krivično delo učestvovanja u oružanim sukobima u stranoj zemlji, na osnovu dokaza u vidu izjave jedne osobe koja ga u iskazu pominje samo imenom, ali ne i prezimenom.

Svedok tvrdi da je osumnjičeni otišao u Siriju gde se pridružio grupi ‘Tawhid wal-Jihad’, sirijskoj podružnici Al-Kaide sastavljenoj prvenstveno od Uzbeka i muškaraca iz drugih centralnoazijskih zemalja, ali ne navodi da je učestvovao u bilo kakvim vojnim aktivnostima.

"Izjava jednog svedoka ne predstavlja dokaz koji može ukazati na postojanje osnovane sumnje. To više podseća na praksu kojoj države poput Kirgistana pribegavaju kada žele da se obračunaju sa političkim neistomišljenicima – lupi se etiketa teroriste i onda se pronađu navodni svedoci, koji vrlo često mogu da budu ili izmišljeni ili ljudi koji su pod torturom optužili druge ljude. Smatramo da je to upravo slučaj ovde ", rekao je Kovačević.

"A.S. optužbe negira i tvrdi da nikada nije učestvovao ni u kakvim borbenim dejstvima i da je postupak protiv njega vođen na političkoj i nacionalnoj osnovi", stoji u dokumentu pravnih zastupnika poslatom CAT-u.

Kako se dalje navodi, pravosudni organi Srbije ovu činjenicu nisu uzeli u obzir prilikom odluke o izručenju, a i njegov zahtev za azil je obustavljen jer tada nije imao adekvatnu pravnu pomoć.

Propusti Srbije prilikom ranijih izručenja

Kako navode advokati državljanina Kirgistana u žalbi, iako su vlasti Srbije imale zvanična uveravanja Kirgistana da neće biti podvrgnut mučenju i nefer suđenju, dosadašnja negativna iskustva prilikom izručivanja stranih državljana ukazuju na sistemske propuste Srbije kada su ovakvi slučajevi u pitanju.

"U prethodnim sličnim slučajevima Komitet UN protiv torture je upozoravao Srbiju da su pravosudni organi zanemarili preuzete obaveze, potpisali rešenja o izručenju određenih osoba, te da je došlo do kršenja obaveza Srbije prema Konvenciji UN protiv torture", navodi se u žalbi.

Jedan od takvih je i slučaj Kurda Dževdeta Ajaza koga je Srbija decembra 2017. izručila Turskoj, uprkos zahtevu Komiteta protiv torture UN-a, i uprkos tome što je Sud u Strazburu za ljudska prava utvrdio da je Ajaz prilikom ranijeg pritvora u svojoj domovini bio izložen arbitrarnom lišenju slobode.

Tadašnja srpska ministarka pravde Nela Kuborović potpisala je odluku o ekstradiciji uz objašnjenje da je zahtev za privremenom merom iz Ujedinjenih nacija stigao kasno, dok su iz UN-a to demantovali.

Komitet protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka Ujedinjenih nacija 2019. godine doneo je odluku kojom je Srbiju oglasio odgovornom zbog ekstradicije kurdskog političkog aktiviste Dževdet Ajaza.

Kako se navodi u saopštenju, odlukom UN-ovog komiteta je precizirano da je "izručenjem gospodina Ajaza Srbija povredila čl. 3 i čl. 22 Konvencije protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka".

Ajaz u Turskoj odslužuje petnaestogodišnju kaznu zatvora.

Nikola Kovačević za RSE kaže da se ne zna tačan broj spornih ekstradicija u Srbiji, "ali je važno da se istakne da CAT u ovom trenutku razmatra tri slučaja – slučaj dva državljana Turske i slučaj A.S.".

Pravni zastupnici A.S. navode da se "Komitetu UN obraćaju zbog dosadašnje prakse srpskog pravosuđa, gde postoji razuman rizik da podnosilac žalbe neće imati vremena da se obrati CAT-u i da će biti izručen u roku od 24 do 72 sata nakon konačne odluke Apelacionog suda koja je bila zakazana za 10. avgust (kao što je bio slučaj sa gospodinom Ajazom)".

Radio Slobodna Evropa uputila je pitanja Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, da li su zaprimili privremenu meru Komiteta UN i da li planiraju da postupe po njoj i ne izruče državljanina Kirgistana, ali odgovor do objavljivanja teksta nije stigao.

Konvencija UN protiv torture u članu 3. navodi da nijedna potpisnica neće izbaciti, vratiti ili isporučiti osobu drugoj državi za koju se osnovano sumnja da će biti izložena torturi.

Srbija je po međunarodnom pravu obavezna da ispoštuje zabranu proterivanja ili izručivanja osobe drugoj državi ukoliko postoje ozbiljni razlozi za sumnju da bi ta osoba bila podvrgnuta torturi ili drugim oblicima ozbiljnih kršenja prava nakon izručenja.

Taj princip je sastavni deo Evropske konvencije o ljudskim pravima, Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, ali i Ustava Republike Srbije.