Srbija u trci za strujom do Azerbejdžana
Uoči zime Srbija je u globalnoj trci za električnom energijom, sve do Azerbejdžana.
Globalne posledice ruske invazije na Ukrajinu, havarija elektroenergetskog sistema i suša doveli su je u situaciju da struju traži i od bivše republike Sovjetskog Saveza sa obale Kaspijskog mora.
Na molbu šefa države Aleksandra Vučića ovog leta, na 25. godišnjicu uspostavljanja azerbejdžansko-srpskih diplomatskih odnosa, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev (Aliyev) u avgustu je odobrio isporuku.
"Politika je bila presudna da od Bakua dobijemo jeftiniju struju. Suština ovakvih bilateralnih ugovora je da imate povoljniju cenu nego što je na berzi, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) profesor Branko Kovačević.
Od 2014. do 2021. Kovačević je bio na funkciji predsednika Nadzornog odbora (NO) Elektroprivrede Srbije (EPS). Nadzorni odbor je telo koje utvrđuje i realizuje poslovnu strategiju, vrši unutrašnji nadzor i donosi planove rada i razvoja javnog preduzeća.
Cena nepoznata
Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) saopštilo je za RSE da cena azerbejdžanske električne energije za Srbiju nije do kraja određena.
"Radi se na dogovoru o ceni prenosa te struje kroz granične interkonektore između Turske i Bugarske, kao i između Bugarske i Srbije. Dogovaramo cenu zakupa kapaciteta, od čega će zavisiti i krajnja cena", navela je ministarka energetike Zorana Mihajlović.
Ona je 1. juna u Bakuu sa azerbejdžanskim kolegom Parvizom Šahbazovom potpisala sporazum o saradnji dve države u oblasti energetike.
"Očekujemo da se iz Azerbejdžana može nabaviti između 1.200 i 2.400 megavatsati dnevno, po cenama koje će biti značajno niže od tržišnih. To će omogućiti veću sigurnost u snabdevanju ove zime", dodala je Mihajlović.
Iz MRE nije odgovoreno na pitanje da li se sa još nekim državama trenutno pregovara o uvozu električne energije.
Godine bliskosti Bakua i Beograda
Bogat priprodnim resursima, Azerbejdžan je po raspadu bivšeg Sovjetskog Saveza, izlasku iz komunizma i osamostaljenju postao regionalni faktor u energetici. Bliskost sa Srbijom gaji od uspostavljanja diplomatskih odnosa 1997.
Demokratska vlast Borisa Tadića 2011. je u beogradskom Tašmajdanskom parku podigla spomenik Hajdaru Alijevu, ocu sadašnjeg predsednika Azerbejdžana. Za vreme aktuelne administracije u Srbiji koja je vođenje države preuzela 2012., dve zemlje su 2013. potpisale deklaraciju o strateškom partnerstvu, a deset godina kasnije i sporazum o saradnji u oblasti energetike.
Stručnjaci koje je RSE kontaktirao smatraju da je rano govoriti o eventualnim efektima srpsko-azerbejdžanske saradnje po pitanju uvoza struje. Prvenstveno zbog toga što još nisu poznati detalji, pa ni cena. Jedna od važnih činjenica je i da Azerbejdžan nije deo evropske interkonekcije, mreže preko koje se prenosi električna energija.
Miloš Mladenović, direktor Srpske berze električne energije SEEPEX, rekao je za RSE da, između ostalog, za sada nema informacija kako će dogovor biti operacionalizovan.
"Imajući u vidu da je električna energija specifičan vid robe koja podleže fizičkim i tržišnim zakonitostima neophodno je, pored komercijalnih, sagledati i ostale aspekte tog aranžmana da bi se o njemu dala relevantna ocena", naveo je Mladenović.
SEEPEX je licencirani operator za tržište električne energije koji, na osnovu ponuda za kupovinu ili prodaju, formira veleprodajnu cenu na tržištu struje.
Po podacima te berze, krajem avgusta cena megavatsata električne energije (MWh) na srpskom "spot" tržištu prvi put je dostigla 600 evra, kao i na ostalim evropskim tržištima na koijima se trguje strujom po principu "danas za sutra". Iz SEEPEX-a podsećaju da je prosečna cena na tržištima u regionu prošle godine bila oko 114 evra.
Fali energija iz Ukrajine
Biznismen Zoran Drakulić, vlasnik kompanije za trgovinu električnom energijom, ima rezervu prema tehničkoj mogućnosti da struja iz Azerbejdžana stigne preko Turske i Bugarske. On za RSE ipak navodi da je potreban svaki mogući izvor.
"Trka pred zimu je svuda. Prevashodno zbog situacije u Ukrajini, koja je bila veliki izvoznik struje, pa su mnoge zemlje sada u problemu sa nabavkom", dodao je Drakulić.
Po njegovim rečima, Elektroprivreda Srbije prethodnih godina proizvodila je dovoljno za domaće potrebe i izvozila, ali je do hitnosti uvoza u velikoj meri došlo zbog posledica havarije elektroenergetskog sistema koja se dogodila krajem prošle godine.
"Korišćen je loš ugalj, što je dovelo do pada sistema. Sada nam treba više od godinu dana da pripremimo dovoljne količine za potrebnu proizvodnju struje”, dodao je Drakulić.
Sredinom decembra, nakon što je pao prvi sneg iz pogona je ispalo šest od osam blokova Termoelektrana Nikola Tesla (TENT) kod Beograda. Bez struje je ostalo više od 2.200 trafo-stanica i 136.000 ljudi širom zemlje. Tada je država bila primorana na interventni uvoz trećine električne energije po visokoj ceni.
Posle havarije u Obrenovcu Vlada Srbije u januaru je smenila vršioca dužnosti direktora EPS-a Milorada Grčića, funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), kog je na tu poziciju imenovala 2016.
Polovina manje iz Đerdapa
Srbija 70 odsto električne energije dobija iz termoelektrana, a ostatak dolazi iz centrala na vodu. Okosnica proizvodnje na ugalj je TENT u Obrenovcu, dok je Đerdap na Dunavu na granici sa Rumunijom najveća hidroelektrana.
Zbog suše i pada vodostaja, navode iz EPS-a, otežan je rečni transport uglja za TENT i prepolovljena proizvodnja struje u HE Đerdap u odnosu na prošlo leto.
Skup nabrojanih problema Srbiju je stavio u poziciju da dogovara kupovinu struje uoči zime, kako bi snabdevanje za oko 3,5 miliona domaćinstava i privredu bilo stabilno.
Ministarka Zorana Mihajlović saopštila je 22. avgusta da će za kupovinu električne energije, gasa i naftnih derivata do kraja marta biti potrebno tri milijarde evra. Prošle zime, po podacima tog ministarstva, Srbija je za to izdvojila 1,65 milijardi evra.
EPS struju najviše kupuje bilateralno od zemalja regiona, delom i na srpskom i mađarskom "spot" tržištu. Među susednim zemljama viškove električne energije tradicionalno imaju Rumunija i Bugarska koje imaju i proizvodnju iz nuklearnih elektrana. Bilateralni ugovori su obično najpovoljnija varijanta, jer su dugoročni, sa unapred dogovorenom cenom koja u trenutku isporuke ne zavisi od trenutnih dešavanja na berzi.
Cene rastu
Podatak SEEPEX-a je da je prosečna cena električne energije na srpskom "spot" tržištu ovog leta oko 260 evra po megavatsatu.
Eksperti navode da je poskupljenje eskaliralo sa dešavanjima u Ukrajini ali podsećaju da je sve počelo polovinom prošle godine oporavkom azijske privrede nakon korona krize, što je uzrokovalo i porast cene prirodnog gasa na evropskom tržištu. Dodaju da cena struje uveliko zavisi od cene gasa i da je dodatni problem trenutno vrlo loša hidrološka situacija u Evropi.
"Uz sadašnji trend, procene na fjučers su tržištima da će cena električne energije do kraja godine, kao i u prvom kvartalu naredne, biti znatno viša", kaže Miloš Mladenović, prvi čovek Srpske berze električne energije.
Kupovina na takozvanim fjučers (futures) tržištima, na kojima se trguje i električnom energijom, podrazumeva ugovore do šest godina unapred po određenim uslovima i ceni.
Tokom tri godine pre početka svetske krize uzrokovane korona virusom prosečna cena megavatsata električne energije bila je 50 evra.
Elektroprivreda Srbije, čija delatnost su proizvodnja, snabdevanje i trgovina električnom energijom, u prvih šest meseci 2022. ima gubitak od oko 420 miliona evra, podaci su iz Izveštaja o realizaciji trogodišnjeg plana poslovanja EPS-a.
U tom dokumentu konstatuje se da su razlozi za loše ovogodišnje poslovanje manjak u proizvodnji struje, njena cena, kupovina na tržištu i poskupljenje korišćenja sistema za prenos i distribuciju.
Državna politika u EPS-u
Branko Kovačević, nekadašnji predsednik NO EPS-a i profesor na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu, smatra da je naveći problem te kompanije to što je javno preduzeće. Dodaje da zbog toga što u EPS-u, koji nominalno ima kapacitete da proizvede koliko treba, nema remonta i planiranja.
"Državi je dozvoljeno da mu uzme od 50 do 75 odsto profita. Naravno da EPS onda nema para za investicije u tehnologiju i proizvodnju. Drugi deo problema je mešanje politike u menadžment preduzeća", zaključuje profesor Kovačević.
U poslednjem izveštaju o poslovanju EPS-a navodi se da to javno preduzeće ima više od 20.000 zaposlenih. Po tom dokumentu, u prvom polugodištu EPS je proizveo 16 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, zbog čega je uvozio do sada najskuplju struju – za šest meseci 2.356 gigavatsati po prosečnoj ceni od 222,08 evra.
Dodaje se da je u junu kupovao po 236,79 evra po megavatsatu i da je privredi na komercijalnom tržištu prodavao za 67,52 evra usled preporuke Vlade Srbije da se ograniči cena električne energije.
Nema kvalitetnog uglja
Poslednje tri godine, od 2019. do 2021, prosečan godišnji izvoz EPS-a bio je oko 4.300 gigavatsati. Prošle godine u Srbiju je uvezeno 5.400 gigavatsati, a izvezeno 4.800.
Proizvodnja struje u termoelektranama ove godine bila je manja za 10 odsto, pa se u dokumentu konstatuje da je plan EPS-a da kupi što više kvalitetnijeg uglja, najpre iz Crne Gore, i da se mešanjem sa ugljem iz kopa Kolubara kod Lazarevca nadomak Beograda smanji potencijalni uvoz u zimskim mesecima.
Po izveštaju EPS, u ovoj godini blokovi Ogranka Termoelektrana (TE) Nikola Tesla (TENT A i B, TE Kolubara i TE Morava) jedno vreme bili su na "hladnoj rezervi" zbog nedostatka uglja. Remontna sezona na termoelektranama počela je 2. aprila. U toku su remonti u TENT A1 i TE Kostolac A1.
Elektroprivreda Srbije ponovo je 25. avgusta saopštila da u planovima poslovanja nisu predviđene restrikcije električne energije.
"Ne prave se planovi isključenja. O tome se u delu javnosti opet plasiraju netačne vesti i time uznemiravaju građani", naveo je EPS.
Ministarka Zorana Mihajlović izjavila je 26. avgusta da ne postoje planovi za restrikcije električne energije.
“Nije ih bilo ni u decembru kada je EPS bio na korak od kolapsa, pa ih neće biti ni sada”, rekla je Mihajlović.
Ništa od kupovine nuklearke
Srbija je, izjavom predsednika Aleksandra Vučića u oktobru 2021., najavila mogućnost delimičnog okretanja nuklearnim izvorima. Šef države izneo je ideju da Srbija kupi do deset odsto nuklearne elektrane u Bugarskoj kako bi imala dovoljno struje u vreme globalne krize. Više o tome do danas nije saopšteno.
Ove godine iz obnovljivih izvora energije (OIE) u Srbiji proizvedeno je 0,1 odsto ukupno produkovane struje. Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u prvih šest meseci 2022. bila je 56 odsto manja od planirane.
Srpske termoelektrane-toplane, koje rade na prirodni gas, u ukupnoj proizvodnji učestvovale su sa 1,7 odsto, termoelektrane na ugalj sa 64 odsto i hidroelektrane sa 34,2 odsto.