Sporna blizina škola i kladionica u Srbiji

Ministarstvo finansija Srbije saopštilo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da preduzima mere u vezi sa predstavkama da je jedan broj kladionica u nedozvoljenoj blizini škola u Beogradu.

"Uprava za igre na sreću Ministarstva finansija preduzima odgovarajuće mere u postupku ponovnog utvrđivanja relevantnih činjenica koje su podnete kao dokaz u postupku davanja odobrenja za priređivanje igara na sreću", navelo je, između ostalog, Ministarstvo finansija.

Navodno više od 30 kladionica u prekršaju

Tema objekata za igre na sreću za koje neki građani sumnjaju da su na manje od 200 metara od ustanova za obrazovanje, što je suprotno zakonu, ovog leta aktuelizovana je akcijom opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) i građanskih aktivista. Oni su u julu gradskoj upravi predali spisak na kom je, kako tvrdi SSP, više od 30 kladionica u takvom prekršaju.

Sekretarijat za informisanje Beograda saopštio je za RSE 23. avgusta da je spisak kladionica koje su u mogućem prekršaju, koji su Gradu dostavile osnovne i srednje škole, prosleđen Ministarstvu finansija Srbije kako bi proverilo da li su na propisanoj udaljenosti.

"Briga o mladim naraštajima, njihovo vaspitanje i bezbedno odrastanje treba da budu na prvom mestu. Na tome ću insistirati, jer oni su naša budućnost", saopštio je 25. avgusta gradonačelnik Aleksandar Šapić, koji je i funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

Koliko dece je u riziku?

Neki od Beograđana u anketi RSE kažu da primećuju problem.

"U mojoj porodici toga nema, ali mi se čini da sve više mladih misli da kockom može lako da dođe do novca", kaže Srđan Radaković (48).

Maja Petrović (39), iz Beograda, rekla je u anketi RSE da decu usmerava ka školi, a ne kladionicama.

"Verujem da većina roditelja više voli investiciju u obrazovanje od dobitka na lutriji", dodala je Petrović.

Po istraživanju organizacije SOS Centar za lečenje i odvikavanje od kockanja, oko 30 odsto dece uzrasta od 16 godina u srednjim školama u Srbiji imalo je kontakt sa klađenjem.

Jelena Manojlović, direktorka SOS centra, rekla je za RSE da je u poslednjih osam godina na terapiji najviše osoba od 19 do 22 godine.

"Svako od njih sa kockanjem je počeo krajem osnovne ili početkom srednje škole, sa 15 ili 16 godina", navela je Manojlović.

Šta predviđa Zakon?

U Zakonu o igrama na sreću navodi se da udaljenost kladionice od zgrade obrazovnih ustanova (osnovnih i srednjih škola) ne može biti manja od 200 metara.

Ministarstvo finansija precizira da, u cilju zaštite maloletnika, podnosilac zahteva za otvaranje kladionice ili automat kluba ima obavezu da dostavi i dokaz o lokaciji objekta, odnosno njegovoj udaljenosti od škola.

"Ispunjenost navedenog uslova utvrđuje se na osnovu podataka iz uverenja izdatog od strane Republičkog geodetskog zavoda", navelo je, između ostalog to ministarstvo.

Udaljenost je zakonom definisana kao najkraći bezbedni pešački put od najbliže ivice zgrade osnovnih i srednjih škola do ulaza u objekat u kojem se priređuju igre na sreću.

Zakonom je propisano i da se od 100.000 dinara (oko 850 evra) do dva miliona dinara kazni pravno lice koje priređuje igre na sreću u automat klubu ili kladionici na udaljenosti manjoj od propisane.

U njemu je i odredba u kojoj se između ostalog navodi da se može doneti rešenje o oduzimanju odobrenja priređivaču posebne igre na sreću - klađenja ukoliko prestane da ispunjava zakonom propisane uslove.

U Srbiji je maloletnicima zabranjeno učestvovanje u igrama na sreću. Sve kladionice na objektima imaju vidno istaknut natpis da je zabranjen ulazak licima mlađim od 18 godina.

Zašto je opoziciona stranka pokrenula inicijativu?

Mila Popović, predsednica Gradskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP), kaže da se u njihovoj akciji "Beograđani se pitaju" jedan broj građana žalio da se zakon ne poštuje uvek.

"Neki roditelji su nam se javili i rekli da znaju da njihova deca i drugovi za vreme školskog odmora idu u kladionicu i igraju tikete", rekla je za RSE Mila Popović, iz SSP.

Ona je dodala da su članovi SSP-a i društveni aktivisti proveravali udaljenost kladionica od škola, da su to činili metrom, brojeći koracima i telefonskom aplikacijom, te da očekuju da zvanično merenje i eventualne sankcije za prekršioce zakona preduzme Ministarstvo finansija.

Zabranjeno za maloletnike

Udruženje priređivača igara na sreću (UPIS) demantovalo je da se propisi ne poštuju.

"Tvrdi se da se merenje rastojanja obavlja 'slobodnim stilom', dok se namerno prećutkuje istina da se ono već 12 godina utvrđuje na zakonom jasno propisan način", između ostalog je saopštio UPIS 16. avgusta.

To udruženje dodaje da je svaki objekat u kom se obavljaju igre na sreću legalano prijavljen, za razliku od vremena između 2004. i 2012. godine "kada je broj nelegalnih objekata u Srbiji premašivao broj legalnih".

UPIS napominje da industrija igara na sreću u Srbiji daje maksimalan doprinos borbi protiv nelegalnog tržišta, zabrani ulaska maloletnika u objekte te vrste i prevenciji bolesti od igara na sreću.

Kada je u pitanju udaljenost kladionica od obrazovnih ustanova, kako se može videti na internetu, geometri u Srbiji su u ponudu uvrstili i profesionalno merenje tog rastojanja po prosečnoj ceni od 25.000 dinara (oko 210 evra). Ističu se da je to osnovni dokument za početak rada sportske kladionice ili bilo kog drugog objekta za igre na sreću.

SOS centar podseća da deca koja se "kockaju" zakon najčešće izigravaju tako što ispred kladionice sačekaju nekog starijeg i daju mu novac i papirić sa instrukcijama za uplatu tiketa.

Porodica najvažnija

Psihološkinja Jelena Manojlović kaže da je u svojoj petnaestogodišnjoj karijeri imala slučajeve dva dečaka, 12-godišnjaka i 15-godišnjaka zavisnih od kocke, koji oslikavaju trend.

"Kod dece, koja još nemaju definisan odnos ka novcu, najlakše se razvija kockarska patologija. Ne shvataju da to može da ih dovede do stanja u kom ne mogu da se kontrolišu", navodi Manojlović.

Ona smatra da su u prevenciji zavisnosti dece važni svi vidovi kampanja protiv kockanja i zakonska regulativa koja se sprovodi u praksi. Navodi da je ipak najvažnije ono što se dešava u porodici jer, kako ističe, nisu retki slučajevi da otac i sin zajedno igraju tikete.

"Roditelji bi trebalo da se obrate za pomoć kada kod deteta primete promene u ponašanju. Kockarski problemi uglavnom počinju krađom para iz kuće, a završavaju se propašću porodice", zaključila je Jelena Manojlović.

Procene SOS centra i drugih organizacija koje se bave prevencijom, edukacijom i lečenjem od kockanja su da je u Srbiji više od 300.000 zavisnika. U zemlji sa nešto manje od sedam miliona stanovnika, zvanične procene su da je ta brojka tri puta manja.

Institut za javno zdravlje Batut pre sedam godina sproveo je nacionalno istraživanje u kom se navodi da trećina od ukupno zavisnih spada u grupu patoloških kockara, te da su u najvećem riziku igrači u kazinima, na ruletu, slot aparatima i oni koji se kockaju na internetu. Procena Batuta je da je trećina populacije od 18 do 24 godine bar jednom probala "sportsko klađenje", igranje tiketa na fudbalske, košarkaške, hokejaške i druge događaje u domenu sporta.

Najčešće pomoć u lečenju od zavisnosti od kockanja traže mlađi od 40 godina. Terapija u proseku traje 10 nedelja i uključuje zavisnika i članove njegove porodice.

Maloletnici bez klađenja i u susedstvu

Maloletnim osobama u zemljama regiona takođe je zabranjeno klađenje.

Bosna i Hercegovina ima odredbu da uplatno mesto za igre na sreću ne sme da se nalazi na udaljenosti manjoj od 100 metara od verskih objekata, osnovnih i srednjih škola.

U zakonu Crne Gore navodi se da je utvrđivanje najmanje udaljenosti kockarnice i kladionice od škole (200 metara) u nadležnosti katastra, a ne priređivača.

Skupština Kosova u martu 2019. usvojila je zakon o zabrani igara na sreću u narednih 10 godina, nakon što su se uoči te odluke u kosovskim kazinima dogodila dva ubistva. Kosovska vlada tada je saopštila da je cilj zabrane rada kazina, kladionica, igara na automatima i tombola u zatvorenim lokalima smanjenje kriminala i jačanje javne bezbednosti.