Krhka odbrana Kosova od sajber napada
Kosovske institucije su izložene potencijalnim sajber napadima, koji bi mogli da naštete funkcionisanju zemlje, ocenjuju stručnjaci za sajber bezbednost.
Podvlače i da nadležni organi moraju da podignu kapacitete za zaštitu od ovakvih napada.
Vlada Kosova je 6. septembra saopštila da je nekoliko sajtova državnih institucija bilo na meti sajber napada, ali nije precizirano o kojim se tačno radi.
Napad, međutim, nije uspeo da prodre u državnu računarsku mrežu, jer je "blokiran odgovarajućom bezbednosnom opremom".
Portparol Vlade Kosova Prparim Krueziu (Perparim Kryeziu) je naveo kako je napad došao van teritorije Kosova, ali nije precizirao iz koje zemlje.
Sajber napad je pokušaj hakera da na ilegalan način pristupe računaru ili računarskom sistemu, sa ciljem nanošenja štete.
Takve vrste napada mogu da onemoguće rad računarskih mreža i na taj način blokiraju rad institucija, korporacija ili preduzeća.
Uprkos naporima, Radio Slobodna Evropa (RSE) nije uspeo od Vlade Kosova da dobije preciznije podatke o poslednjem sajber napadu, na koji način je zaustavljen i da li Kosovo ima kapaciteta da se bori protiv takvih napada.
Butrint Komoni, direktor privatne kompanije VOID-International, koja se bavi pitanjima sajber bezbednosti na Kosovu i šire, potvrđuje da su ih kosovske vlasti angažovale da pomognu u istrazi ovog napada.
Napominje da ne može da iznosi detalje o procesu istrage, ali konstatuje da napad nije uspeo da prodre u računarski sistem.
Komoni u izjavi za RSE ukazuje da posledice sajber napada mogu biti ogromne.
"Mogu da utiču na disfunkciju države, primanje informacija, presretanje informacija. Oni takođe mogu da potpuno da unište infrastrukturu", kaže on.
Ovaj stručnjak za sajber bezbednost dodaje i da je saradnja državnih institucija i privatnih kompanija neophodna za upravljanje i sprečavanje sajber napada.
"...zato što državne institucije ne mogu da idu u korak sa najnovijim trendovima, birokratija im ne dozvoljava, ne dozvoljava im da budu inovativne, kao privatne kompanije", objašnjava on.
Mentor Hodžaj (Hoxhaj), šef Organizacije za sajber bezbednost i privatnost na Kosovu, ocenjuje da u zemlji nema dovoljno kapaciteta za borbu protiv sajber napada.
"Vlada treba da ojača ljudske i tehničke kapacitete i testira te kapacitete. Do sada nismo testirali naše sisteme. Nikada nije organizovana simulacija napada, niti kako se braniti od tog napada", kaže Hodžaj za RSE.
Još jedan stručnjak za sajber bezbednost, Driart Eljšani (Elshani), kao pozitivan korak u suočavanju sa sajber napadima navodi "identifikovanje osetljive infrastrukture" od strane kosovskih institucija.
"Osetljiva infrastruktura" je od vitalnog značaja za funkcionisanje države. Uključuje institucije kao što su Centralna banka ili vladine agencije.
Koji su motivi sajber napada?
Hodžaj smatra da postoje dva motiva za sajber napade a to su finansijski – u više od 90 odsto slučajeva – i oni koja sponzorišu države. Ovi drugi, prema njegovim rečima, imaju za cilj dobijanje osetljivih informacija.
Kosovo je i ranije bilo meta sajber napada. Krajem 2018. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo spoljnih poslova su saopštili da su se suočili sa takvim napadima. Prema pisanju pojedinih kosovskih medija, Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova je bilo meta sajber napada i u februaru ove godine.
U julu je Albanija takođe bila meta sajber napada, kada je došlo do potpune blokade vladinih web stranica.
Premijer Albanije Edi Rama je 7. septembra rekao kako je Islamska Republika Iran odgovorna za taj napad.
Kao rezultat toga, Albanija je prekinula diplomatske odnose sa Teheranom.
I Vlada Crne Gore je krajem avgusta saopštila da je bila meta sajber napada. Izražena je sumnja da su za taj napad bile odgovorne Rusija i Kuba. Kako bi se istražio taj napad, tim Federalnog istražnog biroa (FBI) je poslao svoj tim u Crnu Goru.
Stručnjaci poručuju da nisu samo vlade u riziku od sajber napada, te napominju da bi o tom pitanju trebala da se poveća svest kompanija, posebno zdravstveni sektor.
Diskusija o sajber napadima se intenzivirala u međunarodnim krugovima od početka invazije Rusije na Ukrajinu, koja je takođe sadržala elemente sofisticiranih sajber napada.
Priredila: Sandra Cvetković