Vučić zakazao Savet za nacionalnu bezbednost nakon posete predstavnika Pariza i Berlina

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zakazao je sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost za subotu, 10. septembra, objavila je Radio televizija Srbije (RTS).

Kako je RTS-u potvrdjeno u Predsedništvu očekuje se da će glavna tema biti situacija na Kosovu i bezbednosni izazovi.

Savet će se sastati neposredno nakon posete savetnika za spoljnu i bezbednosnu politiku predsednika Nemačke i Francuske, Jensa Pletnera (Jenns Plettner) i Emanunela Bonea (Emmanuel Beaune). Oni će tokom posete pružiti direktnu podršku specijalnom predstavniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku.

Očekuje se da Lajčak, u pratnji savetnika iz Nemačke i Francuske, boravi na Kosovu i u Srbiji 9. septembra.

Predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i nemački kancelar Olaf Šolc (Olaf Scholz) su 4. septembra pozvali kosvoskog premijrea Aljbina (Albin) Kurtija i Vučića da pokažu maksimalnu odlučnost i spremnost za donošenje teških odluka, koje vode ka napretku u dijalogu između Kosova i Srbije, pod okriljem Evropske unije (EU). Nije precizirano o kojim "teškim odlukama" se radi.

Šta poručuju iz Brisela?

Portparol EU Peter Stano najavio je da će se Lajčak i novoimenovani savetnici Nemačke i Francuske, sastati u Prištini sa Aljbinom Kurtijem i sa Aleksandrom Vučićem u Beogradu.

"Zaista želimo da učinimo onoliko koliko možemo da pomognemo obema stranama da pronađu neophodne kompromise i pomirenje, kako bi dijalog krenuo napred, da se zatvore sva otvorena pitanja i da se na kraju postigne sveobuhvatni sporazum za normalizaciju odnosa, prihvatljiv za obe strane i pravno obavezujući", navodi Stano za RSE.

Kakvi su komentari iz Beograda?

Vlasti u Srbiji se nisu javno izjasnile niti komentarisale dodatno angažovanje Nemačke i Francuske oko dijaloga. Međutim, premijerka Srbije Ana Brnabić je 5. septembra, tokom posete opština na severu Kosova, rekla kako je Beograd "uvek spreman za dijalog i razgovore".

"To je ono što je nama potrebno, ne zbog evropskih integracija, već je potrebno zbog nas samih, zbog onoga što mi svim srcem želimo, a to je dugoročni mir i stabilnost", rekla je Brnabić.

Kako se stiglo dovde?

Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. godine, do sada je postignuto na desetine sporazuma ali većina nije realizovana na terenu.

Strane se često optužuju za "blokadu u dijalogu".

Proveravamo: 'Obmane' javnosti kosovskih i srpskih političaraProveravamo: 'Obmane' javnosti kosovskih i srpskih političara

Poslednje tenzije su narasle 31. jula, uoči početka sprovođenja dve odluke Vlade Kosova – o uvođenju recipročnih mera Srbiji oko ličnih dokumenata i početku procesa preregistracije vozila sa srpskih na RKS (Republika Kosovo) tablice.

Kako bi se izbegla eskalacija situacije nakon što su Srbi na severu podigli barikade, Kosovo je sprovođenje ovih odluka odložilo na 30 dana, a u međuvremenu je postignut dogovor oko ličnih karata, odnosno ukinuto je izdavanje ulazno – izlaznih dokumenata za sve građane.

Međutim, Kosovo nije odustalo od druge odluke, koja se odnosi na proces preregistracije automobila sa srpskim oznakama na RKS (Republika Kosovo) tablice, koji je započeo 1. septembra i trajaće dva meseca.

Beograd očekuje pregovore i oko tog pitanja, odnosno predlaže da se ponovo uvedu statusno neutralne KS tablice, što Priština odbija.

Sa druge strane, Beograd insistira i na realizaciji dogovora o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom a premijerka Srbije Ana Bernabić je 5. septembra rekla kako je "došao trenutak" za tako nešto.