Bezbednosni vrh Srbije razmatra situaciju na Kosovu

Sednica Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije na kojoj se raspravlja o situaciji na Kosovu održava se 10. septembra u Beogradu, saopštilo je Predsedništvo Srbije.

Kako je najavljeno, ostale teme zasedanja sa početkom u osam sati su održavanje Evroprajda u Beogradu i sajber bezbednost u energetskom sektoru.

Savet, kojim predsedava šef države Aleksandare Vučić, sastaje se nakon jučerašnje posete Prištini i Beogradu tročlanog diplomatskog tima, predstavnika Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova Miroslava Lajčaka, savetnika kancelara Nemačke Jensa Pletnera i izaslanika predsednika Francuske Emanuela Bona.

Lajčak je u kasnim večernjim satima u Beogradu izjavio da su razgovori sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem bili važni i detaljni, u cilju opcija za napredak u dijalogu.

"Proces će se nastaviti u narednim danima", napisao je Lajčak na svom Tviter nalogu.

Vučić ponovio da nema priznanja Kosova

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je tokom sastanka sa evropskim pregovaračima stav Beograda.

“Nikakvog priznanja Kosova neće biti! Uvek spreman na kompromisna rešenja, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija", napisao je, između ostalog, Vučić na svom Instagram nalogu.

Nakon sastanka u Prištini, kosovski premijer Aljbin Kurti ponovio je da bi cilj dijaloga sa Beogradom trebalo da bude postizanje pravno obavezujućeg sporazuma zasnovanog na uzajamnom priznanju.

“Kosovo je pokazalo spremnost da se angažuje u principijelnom dijalogu", rekao je Kurti, a saopštila Vlada Kosova.

Srbija se poziva na pravo

Uoči sastanka sa trojicom evropskih predstavnika Aleksandar Vučić je rekao da Beograd zahteva poštovanje normi međunarodnog prava.

“Kosovske vlasti o tome ne govore, već da će njihove institucije i saveznici osigurati da gospodare teritorijom. Tako nešto neće biti tolerisano i izaslanike sam upozorio da razmisle sa čim dolaze u Beograd”, naveo je Vučić nakon sastanka sa predsednicom Mađarske Katalin Novak u Palati Srbija.

On je dodao da su norme na koje se Srbija poziva u domenu Briselskog sporazuma, Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i Povelje UN, međunarodnog ugovora kojim je osnovana svetska organizacija.

"Stranih gospodara nad našim narodom bilo je mnogo. Malo ih se zadržalo. A koliko će se ovi gospodari zadržati, to ćemo tek da vidimo", rekao je Vučić ponovivši da je ključ međunarodno pravo.

Opozicija za pregovore u UN

Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Odbora za dijasporu Skupštine Srbije i liderka Srpske stranke Zavetnici, pozvala je 9. septembra vlast u Srbiji da zatraži vraćanje pregovora o Kosovu u Ujedinjene nacije.

“Kapitulirala je politika rešavanja tog pitanja pod patronatom Brisela. O tome svedoče i odluke Nemačke i Francuske da imenuju predstavnike za dijalog. Zašto onda ne bi izaslanike poslali i Rusija i Kina", konstatovala je Đurđević Stamenkovski.

Pokret Dveri predstavio je 9. septembra u Skupštini Srbije rezoluciju te opozicione stranke o Kosovu koju će podneti parlamentu.

“Ona predviđa da Srbija, u skladu sa međunarodnim javnim pravom, nikada neće priznati nezavisnost Kosova i da je ono, kao autonomna pokrajina, neotuđivi deo Srbije koji se nalazi pod okupacijom”, saopštio je poslanik Dveri Ivan Kostić.

On je dodao da ta stranka predlaže ukidanje sporazuma iz Brisela i vraćanje pregovora na Savet bezbednosti UN i sprovođenje Rezolucije 1244.

Predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić sazvao je posebnu sednicu državnog parlamenta za utorak, 13. septembar, na kojoj će se razmatrati izveštaj o pregovaračkom procesu sa Prištinom od 15. juna 2021. do 1. septembra 2022. godine.

Pismo iz Berlina i Pariza

Predsednik Francuske Emanuel Makron i kancelar Nemačke Olaf Šolc 4. septembra Vučiću su uputili zajedničko pismo u kom navode da je puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine od suštinskog značaja za Zapadni Balkan.

“Apelujemo da pokažete maksimalnu odlučnost i spremnost da donosite teške odluke koje vode ka napretku u dijalogu između Kosova i Srbije. Nedavne tenzije su pokazale da su konstruktivni koraci napred hitno potrebni", pišu, između ostalog, dvojica lidera.

U pismu su Vučića obavestili da su iz tih razloga zadužili svoje savetnike za spoljnu i bezbednosnu politiku Jensa Pletnera i Emanuela Bona da pruže direktnu podršku predstavniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku.

Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. godine. Do sada je postignuto na desetine sporazuma ali većina nije realizovana. Beograd insistira na realizaciji dogovora o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), u kojima većinski žive Srbi, koji su dve strane potpisale u aprilu 2013. godine, a koji do sada nije sproveden. Za kosovske vlasti problem u vezi sa osnivanjem ZSO je pitanje njenih nadležnosti. Ustavni sud Kosova 2015. doneo je odluku da njeni principi nisu u potpunosti usklađeni sa kosovskim Ustavom.

Bezbednosna situacija u vezi sa pitanjem Kosova redovna je tema sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je uspostavljen 2006. godine. U opisu rada tog tela je, između ostalog, da razmatra obaveštajno-bezbednosne procene i donosi zaključke, predlaže mere za unapređenje nacionalne bezbednosti i usmerava rad službi bezbednosti. Članovi Saveta su predsednik Republike, predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, načelnik Generalštaba Vojske Srbije i direktori Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije.

Odluka o Evroprajdu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 27. avgusta da će usled brojnih problema i “krize na Kosovu” biti otkazana ili odložena manifestacija za promociju LGBT prava Evroprajd, koja bi u Beogradu trebalo da se održi od 12. do 18. septembra.

To je saopštio nakon tenzija između Prištine i Beograda krajem jula i podizanja barikada na severu Kosova od strane Srba zbog najave sprovođenja odluka Vlade Kosova o uvođenju recipročnih mera u izdavanju ličnih dokumenata i preregistraciji vozila sa srpskih na Republika Kosovo tablice. Kosovska strana kasnije ih je odložila na mesec dana.

Dva dana uoči sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, organizatori su pozvali da se donese odluka u interesu te manifestacije i učesnicima obezbedi maksimalna sigurnost.

“Održaćemo prajd šetnju 17. septembra i ostale događaje po najavljenom rasporedu. Ukoliko dođe do kompromisa u pregovorima sa vlastima, moguće je da promenimo rutu šetnje“, rekao je 8. septembra Goran Miletić, koordinator Evroprajda Beograd 2022.

Vlada Srbije saopštila je 27. avgusta da je Evroprajd zabranjen i zbog toga što bi pojedine ekstremističke grupe mogle da ga iskoriste kako bi dodatno povećale tenzije i Srbiju uvele u nestabilnost.

Sredinom avgusta hiljade ljudi, među kojima su bili i predstavnici desničarskih grupacija, okupilo se u Beogradu zahtevajući da se Evroprajd zabrani. Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije podržao je otkazivanje tog događaja. U obraćanju 6. septembra poglavar SPC naveo je da je ta tema veštački nametnuta i suprotna ovdašnjem sistemu vrednosti.

“Stoga otkazivanje ove manifestacije smatram ispravnim“, naveo je između ostalog patrijarh Porfirije.

Organizatori su saopštili da niko sa liste od 15 evroparlamentaraca nije otkazao učešće na Prajdu u Beogradu, da će prisustvovati i zvaničnici koji dolaze iz zemalja van Evrope, kao i da dolazak predstavnika vlasti u Srbiji nije najavljen.