Dobrovoljac iz Srbije osuđen na godinu dana zatvora zbog ratovanja u Ukrajini
Državljanin Srbije Vlado Stanić (31) osuđen je nepravosnažnom presudom na kaznu od godinu dana zatvora zbog učestvovanja u ratu na prostoru Ukrajine tokom 2015. godine.
Stanić je 15. jula 2022. uhapšen na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla", nakon čega je na saslušanju pred dežurnim zamenikom javnog tužioca priznao izvršenje krivičnog dela.
Kako je sutkinja objasnila tokom javnog objavljivanja presude u petak, 9. septembra, Vlado Stanić dobio je minimalnu kaznu zatvora koja je propisana za izvršenje krivičnog dela učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, ako je delo učinjeno u sastavu grupe.
Ona je navela da se u kaznu uračunava i vreme koje je on proveo u pritvoru.
Pored kazne zatvora, njemu su oduzete i putne isprave.
Stanić je pušten iz pritvora, a na služenje zatvorske kazne će biti naknadno pozvan.
Nakon izlaska iz pritvora, Vlado Stanić je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da se nadao uslovnoj kazni, ali da poštuje državu i sudstvo.
Ipak, kako je istakao, ne kaje se zbog počinjenog dela.
"Ja sam srpski dobrovoljac. Za mene je velika čast i ponos što sam branio braću Ruse. I da su mi dali sto godina zatvora ne bih se kajao", rekao je Stanić.
Srbija i Rusija: I političko zajedništvo i folklor
Advokatica Katarina Nikić, koja zastupa Stanića, nakon objavljivanja presude rekla je za RSE da će uložiti žalbu.
"Smatramo da ovde nema zapravo dela, jer u vreme kada je delo učinjeno moj klijent nije ni znao da je to propisano kao krivično delo. Odnosno, ovo delo učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu je propisano u našem zakonodavstvu 2014. godine. Delo je izvršio 2015, šest meseci nakon što smo ga uopšte uveli", istakla je Nikić.
Ona je istakla da presuda nije pravosnažna, a da drugostepeni sud može da potvrdi ovu presudu ili čak i da je ukine.
"Kada vas jednom osude, ne mogu vas nijedan sledeći put osuditi na više, mogu samo na manje. Tako da on ne može dobiti preko ove jedne godine zatvora", objasnila je Nikić.
Rat u Ukrajini
U kojoj formaciji je bio?
Kako stoji u optužnom predlogu, Stanić se tokom marta 2015. godine kao dobrovoljac priključio proruskim snagama na prostoru istoka Ukrajine u sastavu paravojne formacije "Husarski puk".
On je, kako se navodi, u mestu Snežno u blizini Donbasa, koji je pod kontrolom proruskih snaga, radio kontrolu putnika i vozila na ulasku i izlasku iz Snežnog, proveravao lični prtljag i prtljag u vozilima.
On je, dodaje se, obavljao poslove stražara na punktu pri ulasku, odnosno izlasku iz Snežnog, noseći tom prilikom zvaničnu uniformu Luganske i Donjecke Narodne Republike, stoji u optužnom predlogu.
Šta stoji u Krivičnom zakonu?
Izmenama Krivičnog zakonika Srbije iz 2014. za učešće državljana Srbije na stranim ratištima zaprećena je kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina.
Međutim, ukoliko pojedinac učestvuje u oružanom sukobu u inostranstvu u sastavu grupe, zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina.
Za organizovanje učešća u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi zaprećena je kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina.
Srpski dobrovoljci u Ukrajini na proruskoj strani
Iz Srbije je, prema procenama ambasade Ukrajine u Srbiji iz decembra 2018, više od 300 građana otišlo da se bori na proruskoj strani u sukobu koji je do sada odneo oko 14.000 života.
Za učešće u ratu u Ukrajini na strani proruskih strana u periodu od 2015. do 2018. godine u Srbiji je doneto 32 osuđujuće presude. Kazne su uglavnom bile blage. Jedna osoba je 2021. osuđena i zbog organizovanja odlaska na ratište u Ukrajinu, a kazna je šestomesečni zatvor u kućnim uslovima.
Sve presude su donete po osnovu sporazuma o priznanju krivice. U 28 slučajeva, sud je okrivljenima presudio uslovnu kaznu zatvora, dok je na kućni pritvor u trajanju od šest meseci osuđeno četiri osobe.
Određeni broj srpskih državljana koji su osuđeni u Srbiji zbog ratovanja u Ukrajini prekršio je uslovnu kaznu i vratio se na front u Ukrajini da se bori na proruskoj strani.
Presuda u Srbiji zbog ratovanja u Ukrajini, pa ponovo na front
Kakav je stav države Srbije?
Vlasti u Srbiji usvojile su 25. februara zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost o ratu u Ukrajini. U njima se, između ostalog, navodi da će država sprečiti učešće građana Srbije u sukobima u Ukrajini, kao i da će svi "dobrovoljci" koji se uključe u taj konflikt, biti sankcionisani.
Pitanje boraca koji su iz Srbije otišli da se bore na proruskoj strani u Ukrajini godinama opterećuje odnose Beograda i Kijeva.
Ruski predsednik Vladimir Putin je 21. februara priznao samostalnost separatističkih regija Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine i odobrio slanje trupa u tu oblast.
Obe regije graniče se sa Rusijom i od 2014. godine su pod kontrolom boraca koje podržava Rusija. Ovo rusko priznanje izazvalo je oštre reakcije i sankcije zapadnih zemalja.
Srbija, koja održava bliske bilateralne veze sa Rusijom, odbija da usvoji sankcije protiv Rusije, nakon što je ta zemlja izvršila invaziju na Ukrajinu.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, većina građana Srbije Rusiju vidi kao prijateljsku državu i protivi se sankcijama toj državi zbog invazije na Ukrajinu.