Zabrana kretanja vozila sa KM tablicama na Kosovu od 1. novembra

Vlasnici automobila sa srpskim registarskim oznakama gradova na Kosovu neće moći da se kreću na teritoriji Kosova, niti da prelaze granicu, nakon 31. oktobra – kada ističe rok Vlade Kosova za preregistraciju tih vozila u RKS (Republika Kosovo).

Ovo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđeno iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Kosova uz navode da će se takvi automobili tretirati kao neregistrovani.

Radi se o tablicama koje za gradove na Kosovu izdaju srpski organi, kao što su: KM (Kosovska Mitrovica), PR (Priština), PZ (Prizren), GL (Gnjilane) i tako dalje.

Kako teče proces preregistracije?

Od ukupno 10.000 vozila sa takvim registarskim tablicama, koliko se procenjuje da ih ima, od 1. septembra, kada je počeo proces preregistracije, samo je pet vozila promenilo tablice u RKS, podaci su MUP-a.

Od toga, dva vozila su preregistrovana u opštinama na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom – Severnoj Mitrovici i Leposaviću i po jedan automobil u Prizrenu, Dragašu i Gnjilanu.

'Zastrašivanja' Srba

Od kada je počeo proces preregistracije 1. septembra, zabeležena su dva slučaja paljenja automobila sa RKS tablicama, potvrdio je za RSE zamenik direktora Policije Kosova za region sever, Besim Hoti.

Napominje ipak da nije utvrđeno da je preregistracija jedini motiv.

"Možda iza ovoga stoji nešto drugo i možda nisu u pitanju samo registarske tablice. Ovo poslednje (vozilo) koje je izgorelo, registrovano je prošle godine (na RKS tablice). Istrage o podmetnutim eksplozijama i materijalnoj šteti su u toku", kaže Hoti.

Hoti je potvrdio da su vlasnici ovih automobila pripadnici srpske zajednice.

S druge strane, ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) je 19. septembra naveo kako predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavlja sa tendencijom zastrašivanja kosovskih Srba, te dodao da on podržava "srpske ilegalne strukture" da pale automobile sa RKS oznakama.

On je na Facebook nalogu objavio i fotografije zapaljenog automobila uz navode da je prethodno "zapaljeno skladište srpskog državljanina u selu Grabovc, opština Zvečan, nakon što je preregistrovao automobil svog sina".

"Oba slučaja su otvoreni poziv za borbu protiv institucija Republike Kosovo. Pozivamo Vučića [Aleksandar, predsednik Srbije] da prestane da podržava ilegalne kriminalne strukture njihovim nasilnim i terorističkim aktima nad lojalnim građanima Republike Kosovo", napisao je šef kosovske policije, uz napomenu da se neće tolerisati krivična dela "Vučićevih ortaka".

Kosovo srpske tablice izdate za kosovske gradove smatra ilegalnim ali su se do sada tolerisale u opštinama na severu, dok su južno od Ibra ukinute pre desetak godina na osnovu sporazuma Prištine i Beograda o slobodi kretanja.

Proces preregistracije vozila na RKS tablice je počeo mesec dana kasnije od planiranog 1. avgusta, nakon što su lokalni Srbi barikadama blokirali puteve na severu, u pravcu dva granična prelaza sa Srbijom, u znak nezadovoljstva.

U tome ih je podržala i Srpska lista, vodeća partija Srba koja jedina ima podršku Beograda za učešće u radu kosovskih centralnih i lokalnih institucija.

Predsednik ove partije, inače ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, Goran Rakić, je u jednom obraćanju rekao da su barikade bile "reakcija a ne akcija".

Takođe, zvanični Beograd očekuje pregovore o ovom pitanju što je Kosovo do sada odbijalo.

Stav Beograda

RSE se obratio predsedništvu Srbije i Kancelariji za Kosovo u Vladi Srbije sa upitom da odgovore na optužbe kosovskih vlasti da Beograd podržava "zastrašivanje" Srba na severu, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 13. septembra, podnoseći izveštaj u Skupštini o procesu dijaloga sa Kosovom, rekao da "ne postoji veštačko stvaranje kriza sa srpske strane", te za tako nešto optužio vlast na Kosovu.

"Opasnost je bliska, objektivna i ozbiljna. Srbija ni na koji način nije učestvovala u generisanju krize. Mi smo bili i ostali dosledno posvećeni dijalogu", rekao je predsednik Srbije.

Vučić je izjavio i da ne veruje "u bilo kakav dogovor" sa aktuelnom vlašću na Kosovu i da se "najteže stvari srpskom narodu dešavaju od dolaska Aljbina Kurtija na vlast".

Šta kažu građani na severu?

Ivan iz Severne Mitrovice smatra da informacije o zapaljenim automobilima mogu da izazovu strah kod građana na severu, odnosno da bi nešto slično moglo da im se dogodi ukoliko i oni odluče da preregistruju vozilo.

"Uzevši u obzir, naravno, da Priština povezuje upravo preregistraciju sa tim…Moje mišljenje je da su građani možda već i uplašeni zbog toga i da su trenutno u procesu razmišljanja da li uopšte da preregistruju kola nakon što su čuli takve navode", ističe Ivan.

S druge strane, Goran Ostojić iz Severne Mitrovice smatra da incidenti o zapaljenim automobilima na severu Kosova ne mogu da utiču na odluku građana da li će preregistrovati auto ili ne.

Ocenjuje i da je to pitanje ispolitizovano, a da najveću štetu trpe sami građani. 

"Građani bi trebalo normalno da žive, a političari su plaćeni za to, da to reše", kaže Goran Ostojić.

Kakav je stav o preregistraciji?

A da li treba ili ne preregistrovati auto, građani su podeljenog mišljenja.

Goran iz Severne Mitrovice kaže da "iz principa" neće voziti auto sa kosovskim tablicama ali veruje da će na kraju Priština i Beograd ipak postići neko rešenje, a da se sada samo "kupuje vreme".

"Mislim da će ljudi verovatno registrovati vozila pod pritiskom Beograda i Prištine zajedno, ovo je samo kupovanje nekog vremena i to je to", kaže Goran i dodaje da uspeh procesa preregistracije vozila zapravo zavisi od "stava i politike Beograda".

S druge strane, Zoran navodi da će najverovatnije preregistrovati auto jer je jednom već platio kaznu od 550 eura što je upravljao vozilom sa KM tablicama.

"Pa moram da registrujem, a jednog dana ako se desi da ne možeš da registruješ na RKS, a ne možeš ni ovde da voziš, pa moramo da platimo carinu, ko će da nam plati to. Srbija je l'?", pita se Zoran.

Dragan samo kratko odgovara da mu "ne pada na pamet" da preregistruje auto na RKS tablice, dok njegov sugrađanin Branko ocenjuje da će na kraju ipak narod popustiti.

"Ko zna, neko će brže, neko kasnije, neko ranije, ima ih dosta RKS", kaže Branko.

Marković: Narod je zbunjen, ne zna šta da radi

Igor Marković iz nevladine organizacije u Severnoj Mitrovici, Aktiv, ocenjuje da je proces preregistracije već "osuđen na neuspeh", imajući u vidu da je ostalo nešto više od mesec dana da se oko 10. 000 vozila prebaci na RKS tablice.

Napominje da su obični građani zbunjeni jer "pritisci dolaze sa obe strane", te da ne znaju šta da rade, niti koga da slušaju.

"Očigledno je da ova situacija sa tablicama ide u korist i trenutnom političkom vrhu u Prištini kao i u Beogradu… Ta mala brojka (preregistrovanih automobila) nije samo posledica pritisaka iz Beograda, koji postoje, očigledno je da postoje, ali velikim delom odraz činjenice da su zbunjeni a na kraju krajeva i ne žele da preregistruju, bar ne na ovaj način", navodi Marković.

On ukazuje da pripadnici srpske zajednice na severu Kosova nemaju neku veliku potrebu da se odazovu procesu preregistracije jer ne prelaze često južno od Ibra, gde nije moguće upravljati vozilom sa srpskim oznakama.

Zaključuje da su kosovske vlasti trebale, pre početka preregistracije, da održe neke vrste sastanaka sa lokalnim stanovništvom, da se pronađe neka vrsta rešenja.

"Kao posledicu svega toga imamo činjenicu da ćemo nakon 31.oktobra da strepimo od nacionalističke retorike iz Beograda i Prištine i da li će se opet ratovati. Sve je to na teret građana", kaže on.

NATO spreman da reaguje

U međuvremenu, zamenik komandanta KFOR-a na Kosovu, Luca Piperni, je naveo da je NATO spreman da poveća broj vojnika ukoliko dođe do povećanja tenzija usled sprovođenja odluke Vlade Kosova o preregistraciji automobila sa srpskih na RKS tablice.

"Mi smo na oprezu i spremni da delujemo... ako imamo porast tenzija, možemo i da povećamo broj rezervnog sastava... možemo doneti ovu odluku za kratko vreme", rekao je Piperni u Prištini 20. septembra.

Ocenio je da je situacija trenutno mirna, ali krhka, pa NATO ne isključuje mogućnost novih tenzija ili nasilja kada istekne rok za registraciju automobila 31. oktobra.

Evropski i američki posrednici su nakon poslednjih tenzija intenzivirali razgovore sa kosovskim i srpskim zvaničnicima sa ciljem "sprečavanja eskalacije situacije".

Nakon posete specijalnog izaslanika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za Zapadni Balkan Gabrijela (Escobar) Eskobara i izaslanika Evropske unije (EU) za dijalog Kosova i Srbije Miroslava Lajčaka, Kosovo i Srbija su postigli dogovor o ličnim kartama, odnosno obe strane su ukinule izdavanje ulazno/izlaznih dokumenata na svojim graničnim prelazima.

Lajčak je potom u septembru još dva puta boravio na Kosovu, jednom u pratnji savetnika za spoljnu politiku i bezbednost nemačkog kancelara Olafa (Scholz) Šolca i predsednika Francuske Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) - Jensom Plotnerom i Emanuelom Boneom (Emmanuel Bonne).

Kako je tada rečeno, cilj poseta je bio "unošenje nove dinamike u proces dijaloga".