Tadžikistan i Kirgistan u UN razmenjuju optužbe zbog nedavnih graničnih sukoba

Tadžikistan i Kirgistan i dalje se okrivlju međusobno za nedavne smrtonosne sukobe duž njihove granice. Govoreći na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 24. septembra, ministar inostranih poslova Tadžikistana Sirojidin Muhridin odgovorio je na govor koji je ranije u skupštini održao predsednik Kirgistana Sadir Džaparov.

Muhridin je ponovio tvrdnju Tadžikistana da je Kirgistan odgovoran za odstupanje od primirja koje je dogovoreno 19. septembra kako bi se zaustavili sukobi koji su izbili nedelju dana ranije. Kirgistan je rekao da se u potpunosti pridržava sporazuma.

Muhridin je optužio Kirgistan da stvara lažnu privid da povlači svoje trupe i vojnu opremu iz zone sukoba i da ih krije u naseljenim područjima u blizini granice sa Tadžikistanom. Rekao je i da će "odgovornost za bilo koju narednu rundu napetosti na granici Tadžikistana i Kirgistana biti isključivo na Kirgistanu", dok je takođe poručio da je njegova zemlja voljna da "nastavi pregovore u pravcu zajedničke izgradnje atmosfere mira".

Komentari su usledili nakon što je Džaparov rekao Generalnoj skupštini 20. septembra da je Tadžikistan prekršio sporazume koje su izradile bivše sovjetske republike u kojima se pozivaju da međusobno poštuju teritorijalni integritet. On je rekao da je Tadžikistan pokrenuo ničim izazvan napad na njegovu zemlju u aprilu 2021. i ponovo 14. septembra ove godine. Džaparov je rekao da je spreman da "potroši što više vremena na rešavanje" graničnog spora.

Poslednje borbe oko nerešene tadžikistansko-kirgistanske granice dovele su do smrti najmanje 100 ljudi. Kirgiski zvaničnici kažu da je 59 građana poginulo u nedavnim sukobima, a 183 osobe su povređene.

U Tadžikistanu je broj poginulih porastao na 41, ali su dopisnici Tadžikistanskog servisa Radija Slobodna Evropa prijavili veći broj žrtava nakon razgovora sa rođacima i prijateljima ubijenih tokom sukoba. Oni su zaključili da je život izgubilo 59 ljudi, među kojima 31 civil i sastavili spisak ubijenih.

Mnoge pogranične oblasti u Centralnoj Aziji su bile sporne od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Situacija je posebno komplikovana u blizini brojnih eksklava u nestabilnoj Ferganskoj dolini, gde se susreću granice Kirgistana, Tadžikistana i Uzbekistana. Skoro polovina kirgisko-tadžikistanske granice od 970 kilometara tek treba da bude demarkirana, što dovodi do stalnih tenzija otkako su dve zemlje stekle nezavisnost pre više od tri decenije.