Ekolozi u Srbiji tvrde da planovi o litijumu nisu 'zakopani'
Pitanje rudarenja litijuma u Srbiji ove jeseni ponovo su aktuelizovali političari, manje od godinu dana nakon što je formalno okončano, zbog čega organizacije za zaštitu životne sredine najavljuju nove akcije.
"Na proteste izlazimo prvog novembra ukoliko vlast do tada ne ispuni zahtev da Rio Tinto napusti Srbiju", izjavila je Marijana Petković, iz Udruženja građana "Ne damo Jadar", za Radio Slobodna Evropa (RSE).
"Ne damo Jadar" je nevladino udruženje meštana sela u dolini reke Jadar na zapadu Srbije čije aktivnosti su usmerene protiv rudnika litijuma i, kako se navodi na njihovoj internet prezentaciji, delovanja kompanije Rio Tinto.
Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), čiji je "Ne damo Jadar" deo, predao je 14. septembra Vladi Srbije listu zahteva, od kojih se prvi odnosi na tu multinacionalnu kompaniju.
"Zahtevamo da Rio Tinto odmah obustavi sve aktivnosti u Srbiji i da prestane da kupuje imanja u dolini Jadra. Dakle da momentalno napusti Srbiju", navodi se, između ostalog, u saopštenju SEOS-a koji je potpisalo 10 ekoloških udruženja.
SEOS je osnovan u oktobru 2021. kao civilna krovna organizacija udruženja okrenutih borbi protiv, kako je tada saopšteno, rudarstva opasnog po zemlju, vodu, vazduh i biodiverzitet.
Projektom "Jadar" Rio Tinta planirano je rudarenje litijuma na području reke Jadar kod Loznice na zapadu Srbije. Na tom mestu 120 kilometara od Beograda ova britansko-australijska kompanija pronašla je 2004. ležište novog minerala litijuma i bora, koji je po kraju u kom je otkriven nazvan jadarit. Eksploatacija je bila predviđena od 2026. po dobijanju potrebnih dozvola i izgradnji rudnika.
Plan ukinut u januaru
Kako su pripreme odmicale, 2021. usledili su višemesečni protesti ekoloških udruženja nakon kojih je Vlada Srbije 20. januara ukinula uredbu o prostornom planu područja posebne namene "Jada", do tada ključnog dokumenta za realizaciju eksploatacije i prerade litijuma.
Premijerka Ana Brnabić tom prilikom saopštila je da ugovora sa Rio Tintom nije bilo.
"Stavili smo tačku na Rio Tinto u Srbiji. Gotovo je", rekla je 20. januara premijerka Brnabić.
Rio Tinto potom je saopštio da poštuje odluku Vlade Srbije da poništi pomenutu uredbu.
"Kao kompanija koja je 18 godina prisutna u lokalnoj zajednici odgovorno ćemo održavati zemljište i objekte koji su u vlasništvu kompanije, i njima ćemo upravljati u najboljem interesu zajednice i životne sredine", navodi se, između ostalog, u reakciji 21. februara.
Prethodno je sredinom decembra 2021. godine, nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će biti doneta takva odluka, Skupština Loznice ukinula prostorni plan iz jula iste godine kojim je bila predviđena izgradnja rudnika litijuma.
Osam meseci od odluke izvršne vlasti, ekološki aktivisti ipak sumnjaju da Rio Tinto nastavlja da radi na pripremi proizvodnje litijuma u Srbiji.
"Vidimo po dešavanjima na terenu. Zato što otkupljuju parcele za put koji vodi do rudnika i vezuje se za brzu saobraćajnicu Loznica-Šabac", kaže Marijana Petković, iz Udruženja Ne Damo Jadar.
Ova organizacija građana krajem avgusta iznela je tvrdnje da u to vreme Rio Sava Eksplorejšn (Rio Sava Exploration) - ćerka firma Rio Tinta kupuje zemljište u Gornjim Nedeljicama.
U tom lozničkom selu bila je planirana izgradnja podzemnog rudnika jadarita u okviru projekta "Jadar" za koji je, kako se navodi na njegovom sajtu, Rio Tinto u julu 2021. opredelio 2,4 milijarde dolara.
Rezerve vode u zoni rudnika
Aleksandar Jovanović, svojevremeno jedan od predvodnika ekoloških protesta i aktuelni predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije, navodi da je suština protivljenja projektu "Jadar" strah od zagađenja reka, vazduha i zemlje na nekoliko hiljada hektara.
"Besmisleno je više da pričamo da li je to štetno ili ne. Ispod jadarsko-drinskog prostora leži najveći basen pijaće vode iz kog može da se napoji 85 miliona ljudi. Oni koji biraju između čiste vode i iskopavanja litijuma trebalo bi da pogledaju kako to izgleda u svetu", naveo je Jovanović koji je opozicioni poslanik u državnom parlamentu.
Po dokumentu strategija upravljanja vodama u Srbiji do 2034. godine, neke od najvećih zaliha podzemnih voda upravo su na zapadu Srbije, gde se izdvajaju hidrološke celine u području Mačve, Srema i Posavo-Tamnave, te Bačke i Banata.
Početkom prošle godine svetski mediji objavili su da je Rio Tinto 24. maja 2020. uništio 46.000 godina stare pećine naroda Putu Kunti Kurama i Pinikura u Zapadnoj Australiji.
Kako je prenela australijska štampa, u Izveštaju istrage sprovedene na zahtev Parlamenta Australije navodi se da je u eksploziji koju je Rio Tinto izazvao kako bi proširio rudnik Brokman uništena kulturna baština Aboridžina u klisuri Jukan od neprocenjivog geološkog, kulturološkog i etnografskog značaja.
"Uloga Rio Tinta u ovoj tragediji je neoprostiva. Vodeći ljudi kompanije znali su vrednost onoga što uništavaju", piše, između ostalog, u izveštaju Parlamenta Australije.
Neke od stavki u istoriji poslovanja te firme od njenog osnivanja 1873. su grupna tužba stanovnika Papua Nove Gvineje, koja obuhvata i tvrdnje o bacanju otrovnog otpada u okolinu, posle koje je Rio Tinto 1989. zatvorio rudnik u toj zemlji, kao i zatvaranje rudnika u regiji Borneo u Indoneziji 2005. posle protivljenja lokalnog stanovništva koje je tvrdilo da nanosi ogromne štete prirodnom okruženju.
Nevladine organizacije širom sveta upozoravaju da je u proizvodnji litijuma, kako navode, dominantna "prljava tehnologija" koja je štetna za prirodnu okolinu.
Potražnja za litijumom poslednjih godina bila je u porastu, sa rastom proizvodnje električnih automobila koji koriste punjive litijum-jonske baterije. U januaru, kada je Vlada Srbije "raskrstila" sa projektom Jadar, agencija Blumberg (Bloomberg) prenela je da je cena tone litijum-karbonata u Kini, koja je najveći svetski proizvođač baterija, dostigla 47.000 dolara. To je bilo povećanje od šest puta u odnosu na januar 2021.
Prognoze su će da cena litijuma ostati visoka do iznalaženja načina za veću produkciju na globalnom nivou. Različite rudarske kompanije rade na razvoju inovativnih tehnologija kako bi ga efikasnije proizvodile, dok su za sada najčešća dva načina. U zavisnosti od mesta na kom se nalazi, do litijuma se dolazi solarnim isparavanjem iz velikih bazena sa slanom vodom ili ekstrakcijom rude.
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović, izjavila je 15. septembra da je greška što Srbija ne koristi litijum.
"Trebalo je sačekati studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Nećemo ništa da radimo, jer smo doneli odluku, ali je velika šteta da ne iskoristimo sirovinu bez koje nema zelene ekonomije", rekla je Mihajlović.
Mesec dana ranije o tome se oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Ispali smo jedini idioti na kugli zemaljskoj koji su se odrekli sopstvenog litijuma", izjavio je između ostalog Vučić u osvrtu na aktuelnu situaciju.
Zakon o zabrani na čekanju
Posle ovih izjava udruženje Kreni-Promeni u Beogradu je 20. septembra predalo zahtev Radio-televiziji Srbije (RTS) za organizovanje javne rasprave o građanskoj inicijativi da se zakonom trajno zabrani iskopavanje litijuma i bora koji je potpisima podržalo 38.000 građana. Taj zakonski predlog početkom avgusta ova organizacija predala je u Beogradu Skupštini Srbije ali do sada nije stigao na dnevni red parlamenta.
Tema litijuma, na koju je izvršna vlast po rečima premijerke Brnabić u januaru "stavila tačku", u javni diskurs vraćena je nekoliko meseci nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora 3. aprila.
Na njima je ponovo pobedila do tada vladajuća koalicija predvođena Srpskom naprednom strankom (SNS) čiji lider je predsednik države Aleksandar Vučić.
Savo Manojlović, iz organizacije Kreni-Promeni, smatra da vladajući političari pokušavaju da vrate posao sa litijumom.
"Njihove izjave su probni baloni u pokušaju da 'skuvaju' javno mnjenje. Jer oni znaju da je veći deo stanovništva protiv iskopavanja", rekao je Manojlović.
Da će biti referenduma o poslu Rio Tinta na eksploataciji litijuma u Srbiji najavio je šef države Vučić u julu 2021. ali se on do danas nije dogodio. Početkom avgusta te godine Istraživačko-izdavački centar Demostat objavio je da 29 odsto građana Rio Tintu ne bi dalo dozvolu za otvaranje rudnika, te da bi ga 59 odsto ispitanih uslovilo ispunjavanjem ekoloških standarda.
Rio Sava Exploration ranije je saopštila navela da su njeni istraživački radovi usklađeni sa najboljom svetskom praksom.
"Zasnovani su na razvoju i transferu modernih tehnologija u preradi jadarita u komercijalni proizvod, sa posebnim akcentom na zaštiti životne sredine", navela je ta firma u maju 2021.
Rio Sava tada je napomenula i da bi rudnik bio duboko podzemni, bez kiselog otpada.
U igri 56 milijardi dolara
Po elaboratu Ministarstva rudarstva i energetike Srbije, rezerve ruda litijuma i bora kod Loznice su 158 miliona tona i vredne su 56 milijardi dolara.
Po projektu "Jadar", od otvaranja rudnika 2026. pa u narednih 40 godina proizvelo bi se 2,3 miliona tona litijum-karbonata koji je jedna od ključnih komponenti za izradu vozila na električni pogon, baterija za mobilne telefone, prenosne računare i druge elektronske uređaje. Na osnovu istraživanja procenjeno je da bi iz tog izvora Srbija mogla da pokrije 12 odsto svetskih potreba za litijumom.
Na pitanja Radija Slobodna Evropa u vezi sa ovom temom do objavljivanja teksta nisu odgovorili Vlada Srbije, Ministarstvo rudarstva i energetike i kompanija Rio Tinto-Rio Sava eksplorejšn.
Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), osim odlaska Rio Tinta, zahteva povlačenje svih punomoćja koja su državna preduzeća i Vlada Srbije dali toj britansko-australijskoj kompaniji i drugim rudarskim korporacijama – "kao što je punomoćje Javnog Preduzeća Putevi Srbije da Rio Tinto može da radi projektnu dokumentaciju i otkupljuje parcele na trasi puta koji je uglavnom predviđen za potrebe potencijalnog rudnika".
Treći zahtev je povlačenje istražnih prava i dozvola za istraživanja koje je Ministarstvo rudarstva i energetike dalo na teritoriji Srbije, dok se ne utvrdi kako i na osnovu čega su izdate. Sledi zahtev SEOS-a za poništavanje svih kupoprodajnih ugovora kompanije Rio Tinto dolini u Jadra koji su sklopljeni posle povlačenja uredbe od 20. januara 2022.
Zahteva se da budu objavljeni svi ugovori i obaveze prema rudarskim kompanijama koje je država sklopila i preuzela, da bi se utvrdilo da li poštuju ekološke standarde tamo gde rudnici već postoje - u Boru, Majdanpeku i drugim rudarskim gradovima.
Bolivija lider u svetu
Po podacima Geološkog zavoda Sjedinjenih Američkih Država (United States Geological Survey USGS), resursi litijuma u svetu procenjuju se na oko 89 miliona tona.
USGS navodi da najveće zalihe tog minerala u Evropi ima Nemačka sa 2,7 miliona tona, zatim Češka (1,3), dok je na trećem mestu Srbija sa 1,2 miliona tona.
U svetskim okvirima prednjači Bolivija sa 21 milion tona, slede Argentina sa 19, Čile (9,8), SAD (9,1), Australija (7,3), Kina (5,1), Kongo (3), i Kanada sa 2,1 miliona tona litijuma.