Prelivanje krize iz Bugarske na Severnu Makedoniju

Bugarski predsednik Rumun Radev ponovo može da vodi glavnu reč u zemlji, nakon što izbori nisu doneli ubedljivog pobednika za formiranje Vlade.

Politička nestabilnost u Bugarskoj će se sigurno nastaviti nakon poslednjih parlamentarnih izbora, četvrtih po redu u poslednjih 18 meseci. Naime, posle tesne pobede stranke GERB (Građani za evropski razvitak Bugarske), bivšeg premijera Bojka Borisova, trenutno nije jasno da li će uspeti da formira Vladu.

U dva navrata do sada kod makedonskog istočnog suseda imenovana privremena vlada. Članovi u svim dosadašnjim tehničkim vladama Bugarske bili su ljudi iz najužeg kruga bugarskog predsednika Rumena Radeva.

Koliko je Severna Makedonija bila tema u izborima?

Ono što je bilo drugačije u ovoj izbornoj kampanji u Bugarskoj je to što spor sa Severnom Makedonijom nije dominirao kao na svim prethodnim izborima, već je akcenat stavljen na ekonomsku krizu.

Takođe, dan pre glasanja, bugarski i makedonski predsednici Rumen Radev i Stevo Pendarovski sastali su se u Sofiji da razgovaraju o energetskoj krizi, a da nisu ni spomenuli spor između dve zemlje.

"To je pokazatelj da je antimakedonska kampanja u Bugarskoj malo utihnula i to otvara prostor za diskusiju o mnogim drugim važnim pitanjima kao što su energetika, suštinska pitanja. Dakle, umesto tih pitanja, do sada su dominirali istorijski narativi, koji teško da će moći da pomognu u poboljšanju odnosa dve zemlje", kaže bivši ambasador Ognen Maleski.

Šta predstoji?

On, međutim, ne isključuje mogućnost da se makedonsko pitanje vrati u fokus bugarskih partija i da se iskoristi za sticanje političkih poena.

Maleski dodaje da je i dalje važno da Severna Makedonija konačno dobije Vladu, kako bi obe zemlje mogle da završe svoje obaveze, što će deblokirati makedonske evropske integracije.

Očigledno je da će Borisov teško moći da formira Vladu, a to je samo po sebi kontraproduktivno za problem koji Makedonija ima sa Bugarskom i prouzrokovaće dalje odugovlačenje postupka, kaže diplomata Dragan Janjatov.

Prema rečima Janjatova, Bugarska je nakon potpisivanja Sporazuma o dobrosusedstvu i prijateljstvu Makedoniji nametnula dodatne obaveze i to je problem.

"Radevov poslednji nastup me nije mnogo ohrabrio. Već iz rukava izvlače nove džokere, koji nam ne idu u prilog, a makedonska strana se oko toga brani", kaže Janjatov.

Kako je rešen spor?

Makedonija i Bugarska su 2017. godine potpisale Sporazum o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji. Bugarska je tada blokirala početak pregovora EU sa Makedonijom, osporavajući jezik i istoriju.

Prevaziđen je francuskim predlogom kojim je deo bugarskih zahteva ušao u pregovarački okvir, nakon čega je 19. jula ove godine usledila prva međuvladina konferencija Makedonije sa EU. Da bi nastavila proces evropskih integracija, Makedonija treba da izvrši promene u Ustavu, odnosno da Bugare uključi u Preambulu.

Bugarska čeka ustavne amandmane

Bugarski predsednik Radev je posle nedeljnog glasanja na izborima podsetio da suštinski pregovori za članstvo Makedonije u EU prema pregovaračkom okviru nisu počeli, a počeće, kako naglašava, kada ta zemlja u svoj Ustav uvrsti Bugare.

"To bi trebalo da bude jasno. Tada počinju pregovori o članstvu. Sva pitanja koja su odlagana dugi niz godina treba da budu rešena. Razgovor o zajedničkoj istoriji sa RSM je neizbežan. Očekujem da državnici u našoj prijateljskoj zemlji pokažu političku mudrost i izgrade evropsku budućnost RSM oslobođene ideologija prošlosti", rekao je Radev.

Predsednik Udruženja za spoljnu i međunarodnu politiku "Savet ambasadora" Muhamed Halili smatra da je najvažnije koliko je zemlja spremna da ispuni sve svoje obaveze prema EU. Izjava Radeva, prema njegovim rečima, korelira sa onim što zahteva EU, jer država ima obaveze po francuskom predlogu.

"Preuzeli smo obavezu da ćemo napraviti ustavne amandmane i što pre izvršimo ustavne amandmane, pre će doći do početka pravih pregovora između Severne Makedonije i EU. Ovde je sve jasno. Ovo nisu reči Radeva. To je obaveza koju je naša zemlja preuzela pred međunarodnom zajednicom prihvatanjem francuskog predloga", kaže Halili.

Zahtev Bugarske da se bugarska etnička zajednica uključi u makedonski ustav proizašao je iz tvrdnje bugarskih političara da u Makedoniji živi preko 100.000 Bugara i od njih se tražilo da imaju jednaka prava sa svim etničkim zajednicama koje su navedene u Preambuli.

Na parlamentarnim izborima Bugari su imali priliku da glasaju u sedam gradova u Makedoniji, odnosno Skoplju, Bitolju, Ohridu, Velesu, Kavadarcima, Prilepu i Strumici. Poslednji popis stanovništva u zemlji pokazao je da ovde živi 3.054 Bugara. Prema podacima bugarske izborne komisije, u Makedoniji je zvanično glasao ukupno 461 Bugarin. Najveći broj ili 172 ostvarilo je pravo glasa u Ambasadi Bugarske u Skoplju.

Reakcije na drugi bugarski kulturni centar

Nakon otvaranja prvog bugarskog kulturnog centra "Vančo Mihajlov" u Bitolju je za 7. oktobar najavljeno je otvaranje drugog kulturnog centra u Ohridu. Nosiće ime "Car Boris Treći", po bugarskom caru iz vremena Drugog svetskog rata, kada je Bugarska bila deo Osovine sa nacističkom Nemačkom i fašističkom Italijom. Jevrejska zajednica Makedonije takođe je najavila krivičnu prijavu protiv naziva ovog kulturnog centra i odgovorila da je zgrožena zbog "veličanja fašizma i širenja govora mržnje".

Bugari, kao i druge etničke zajednice u zemlji, imaju pravo da osnuju kulturni centar, smatra Halili. Ali način na koji će se to uspostaviti nije u domenu Bugara, već našeg pravnog sistema i činjenice da nemamo jasnu viziju koja imena se mogu koristiti.

"Sada analiziramo našu nesposobnost da unosimo izmene i dopune u vrlo jednostavan zakon kao zlu nameru drugih da osnuju svoje kulturne i druge institucije", dodao je Halili.

Ministar pravde Nikola Tupančeski rekao je u ponedeljak da će uskoro početi sa radom savetodavno telo za korišćenje imena istorijskih ličnosti u udruženjima, ne precizirajući da li je to pre otvaranja kluba u Ohridu.

"Mi kao država moramo da budemo spremni za buduće potencijalne provokacije", rekao je Tupančeski odgovarajući na novinarska pitanja na Pravnom fakultetu.

Otvaranje prvog bugarskog kulturnog kluba Vančo Mihailov u Bitolju, kome je prisustvovao bugarski državni vrh, naišlo je na reakcije i proteste u makedonskoj javnosti. Mihailov, rodom iz Štipa, bio je fašistički saradnik u Drugom svetskom ratu i tvrdio je da su Makedonci Bugari. Pevač Lambe Alabakovski podmetnuo je požar ispred vrata kluba, nakon čega je uhapšen i osuđen na šest meseci uslovne kazne.