Evropska politička zajednica postaje realnost
Lideri 44 zemlje evropskog kontinenta okupiće se 6. oktobra u Praškoj tvrđavi kako bi formalno pokrenuli Evropsku političku zajednicu (EPZ).
Radi se o političkoj platformi putem koje će se učesnici okupljati redovno kako bi raspravljali o pitanjima od zajedničkog interesa.
Ideju je u maju ove godine prvi put izneo francuski predsednik Emmanuel Macron.
Ubrzo nakon francuskog predsednika ovu incijativu je podržao i predsednik Evropskog saveta Charles Michel.
U godišnjem govoru o stanju u Uniji u septembru, predsednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen je takođe potvrdila svoju podršku ovoj inicijativi.
Samo nekoliko meseci od rođenja ideje, Evropska politička zajednica postaje realnost.
Visoki evropski zvaničnici podvlače da je inauguralni samit, "najveće evropsko okupljanje zadnjih nekoliko godina".
Platforma za dvogodišnje okupljanje
Evropska politička zajednica nije institucionalizovani organ koje bi imao sekretrijat ili svoje predstavnike.
Radi se više o platformi dijaloga gde bi, prema ideji, dolazilo do redovnih okupljanja na kojima bi učesnici raspravljaju o temama poput stabilnosti, kilimatskih promena ili energetici.
Rat u Ukrajini
Iako je domaćin skupa česko predsedavanje EU, briselski zvaničnici tvrde da Evropska unija nije organizator, već "facilitator" ove platforme.
Ideja je da se skupovi u okviru Zajednice organizuju dva puta godišnje, s time da bi svaki drugi susret bio održan u evropskoj državi koja nije članica EU.
London i moldavska prestonica Kišinjev su već ponudili da budu domaćini narednog skupa koji će biti održan 2023. godine.
Na kraju ovog samita biće objavljeno mesto narednog okupljanja.
Ravnopravno učešće svih lidera
Na inauguranom samitu će učestvovati 27 lidera iz država članica EU i 17 lidera država najstarijeg kontinenta, praktično sve zemlje Evrope osim Rusije i Belorusije.
Pročitajte i ovo:
Macron stavio Z. Balkan u prioritete francuskog predsedavanja EU
Sofijska deklaracija: EU pojačava angažman na Zapadnom Balkanu
Zašto je Macron (za sada) protiv proširenja EU?
Svi će imati ravnopravno učešće, uključujući i Kosovo, koje nisu priznale sve države, a čiji će lideri učestvovati skupu.
Visoki evropski zvaničnici su potvrdili da prilikom organizacije ovog samita nije bilo primedbi ostalih učesnika oko statusa Kosova na samitu.
Usaglašavanje Srbije sa sankcijama, neizbežna tema na samitu
Srbija će na skupu biti jedina država koja ima jasnu perspektivu članstva u EU, a koja nije uvela sankcije Rusiji.
Evropski zvaničnici uključeni u organizovanje samita su potvrdili da očekuju da i ovaj skup bude prilika gde će se od zvaničnog Beograda ponovo zatražiti usaglašavanje sa evropskom politikom sankcija protiv Rusije.
“Za neke od zemalja učesnika, usklađivanje Srbije je ključni nacionalni interes. Očekujemo da će biti poslane snažne poruke o usklađivanju i spoljnoj politici, a očekujemo i da Srbija objasni zašto to čini i zašto se tako ponaša”, rekao je novinarima jedan evropski zvaničnik.
Isti izvor je potvrdio takođe da će se i o mogućim posledicama po Srbiju zbog neuvođenja sankcija raspravljati na jednom od predstojećih susreta na nivou lidera EU.
Evropska politička zajednica nije zamena za proširenje
Evropski zvaničnici su u više navrata ponovili da se Evropska politička zajednica nikako ne može shvatiti kao zamena za proces proširenja.
Visoki zvaničnici EU tvrde da ova inicijativa ni na koji način nema nameru da zameni, čak ni u prelaznom periodu, proširenje EU, niti da se takmiči sa postojećim organizacijama, strukturama ili procesima, te nema za cilj stvaranje novih struktura ili procesa.
Za Evropsku uniju, Zajednica je više vrsta platforme, koja se smatra najvećom u Evropi, za političku koordinaciju za sve zemlje kontinenta.
Evropska politička zajednica će poslužiti kao platforma kroz koju će se jačati dijalog i saradnja u suočavanju sa izazovima i zajedničkim interesima ka jačanju bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta na evropskom kontinentu.