Kremlj negira da je 700.000 Rusa pobeglo iz zemlje

Kremlj negira napise pojedinih domaćih medija da je zemlju napustilo 700 hiljada muškaraca nakon 21. septembra kada je naložena delimična mobilizacija.

Forbes Rusija je 4. oktobra izvestio da bi broj ljudi koji su napustili zemlju otkako je Putin naredio mobilizaciju mogao da bude čak 700.000, pozivajući se na izvor iz Kremlja.

"Nemam tačne brojke, ali su naravno daleko od onoga što se tvrdi", rekao je u četvrtak, 6. oktobra, portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Podaci o prodaji avionskih karata ukazuju na porast ljudi koji odlaze. Broj prodatih karata u jednom smeru iz Rusije porastao je za 27 odsto od 21. do 27. septembra u poređenju sa nedeljom ranije, prema podacima kompanije ForwardKeys iz Španije, koja analizira rezervacije.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu saopštio je da Rusija planira da angažuje 300.000 ljudi rekavši 4. oktobra da je do sada regrutovano više od 200.000 ljudi.

Gde Rusi beže?

Neki od odbeglih Rusa odlaze u Kazahstan, koji deli drugu najdužu kopnenu granicu na svetu sa Rusijom. Rusi mogu da uđu u ovu zemlju bez pasoša ili vize.

Kazahstanski ministar unutrašnjih poslova rekao je 3. oktobra da je više od 200.000 Rusa ušlo od 21. septembra, dok je oko 147.000 otišlo u istom periodu, iako njihova konačna destinacija nije jasna.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Gruzije, u koju Rusi takođe mogu da uđu bez vize, saopštilo je da je 68.887 Rusa stiglo od 21. do 29. septembra, dok je 45.624 otišlo.

Za obe zemlje, bilo je nejasno koliko je Rusa otputovalo u treće zemlje.

Španska kompanija je registrovala trocifreni rast rezervacija avioniskih karata u jednom smeru za nedelju završenu 27. septembra iz Rusije prema Tbilisiju, Almatiju, Istanbulu, Tel Avivu i Dubaiju.

Turska, popularna turistička destinacija za Ruse i druge, prijavila je porast dolazaka i letova iz Rusije otkako je objavljena mobilizacija.

Oko 3 miliona ulazaka iz Rusije u Tursku je registrovano od početka ove godine do kraja avgusta, što je 22 odsto više nego prošle godine, pokazuju zvanični podaci.

Pokušaj Rusa da se domognu Evrope

Evropska unija je takođe zabeležila porast broja dolazaka nakon Putinovog saopštenja. Oko 66.000 ruskih državljana ušlo je u zemlje evropskog bloka od 19. do 25. septembra, što je porast od 30 odsto u odnosu na prethodnu nedelju, pokazuju podaci agencije Fronteks koja je zadužena za čuvanje evropskih granica.

Taj broj je pao na 53.000 u sedmici počevši od 26. septembra, saopštio je Fronteks, navodeći strožu viznu politiku EU i ruske mere za sprečavanje odlaska vojno sposobnih muškaraca.

Većina Rusa koji ulaze u EU već su imali boravišne dozvole ili vize, a ostali dvojno državljanstvo, saopštava ova agencija.

Finska, koja ima granicu od 1.300 kilometara sa Rusijom, bila je glavno odredište. Prema podacima vlasti ove zemlje, broj ruskih turista koji stižu preko četiri južna granična prelaza udvostručio se nakon 21. septembra.

Od 21. septembra do 5. oktobra, 59.975 Rusa stiglo je u Finsku preko četiri kontrolna punkta, a mnogi su otišli u druge evropske zemlje, dok se 36.116 vratilo kući, navode finske vlasti.

Uzdržana reakcija evropskih zemalja

Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska od 19. septembra odbijaju ulazak Rusa koji imaju turističke vize izdate od strane bilo koje od članica šengenskog sistema. Finska je sledila taj primer od 30. septembra.

Norveška arktička granica sa Rusijom je poslednja direktna ruta u Evropu otvorena za ruske vlasnike šengenskih turističkih viza. Norveški ministar pravde rekao je 30. septembra da bi vlada mogla zabraniti dalje dolaske iz Rusije u kratkom roku ako bude potrebno.

Otkako je počela mobilizacija, nemačke ambasade u Jermeniji, Kazahstanu, Gruziji, Kazahstanu i Belorusiji zabeležile su porast aplikacija ruskih državljana koji žele da putuju u Nemačku i EU.

Portparol ministarstva unutrašnjih poslova rekao je Rojtersu da nemački ustav garantuje pravo na politički azil, ali je rekao da "zbog ovog ispitivanja od slučaja do slučaja i ozbiljno ograničenih mogućnosti putovanja iz Rusije u Nemačku, pretpostavljamo da postoji samo nekoliko slučajeva."

Francuski ministar je rekao da će zvanični Pariz takođe biti selektivan kome je dozvoljeno da ostane u zemlji, uzimajući u obzir lične okolnosti i bezbednosni rizik.

"Potrudićemo se da novinari disidenti, ljudi koji se bore protiv režima, umetnici i studenti i dalje mogu da dođu ovde", rekao je mlađi ministar za evropska pitanja Lorens Bun 5. oktobra.

Izvor: Reuters