Rusija smatra da će OPEC-ovo smanjenje proizvodnje nafte ‘stabilizovati tržišta’
Kremlj je saopštio u četvrtak, 6. oktobra, da je odluka zemalja članica proizvođača nafte (OPEC) da oštro smanje proizvodnju osmišljena da stabilizuje globalna tržišta ovog energenta, nakon što je Vašington naveo da je taj potez ustupak Moskvi.
"Odluke koje su donete imale su za cilj stabilizaciju tržišta nafte", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
On je dodao da je to dokaz da "neke zemlje shvataju apsurdnost" zahteva Vašingtona za ograničenjem cene ruske nafte.
Odluka 13-članog kartela OPEC-a na čelu sa Saudijskom Arabijom i grupom od 10 izvoznika na čelu sa Rusijom razbesnela je Sjedinjene Države, koje lobiraju da smanje cene goriva i izoluju Rusiju zbog njene agresije na Ukrajinu.
Bela kuća je nazvala ovu odluku "kratkovidom".
Saopšteno je da će američki predsednik Džo Bajden nastaviti da procenjuje da li da pusti na tržište dodatne strateške zalihe nafte radi snižavanja cena.
"Saudijska Arabija, UAE (Ujedinjeni Arapski Emirati) i Kuvajt će verovatno preuzeti najveći deo tereta rezova u proizvodnji", rekao je Tilak Doši, generalni direktor Doshi Consultinga, koji je ranije radio u Saudi Aramco.
"To je šamar Bajdenovoj administraciji od strane OPEC-a", rekao je on, dodajući da veze između Rusije i Saudijske Arabije izgledaju sve čvršće.
Evropska unija je takođe predložila uvođenje ograničenja cena ruske nafte u okviru novih sankcija zbog invazije na Ukrajinu.
Moskva je u sredu da bi ograničenje cene njene nafte imalo "poguban efekat" na globalna tržišta i upozorila da neće isporučivati naftu zemljama koje uvedu ovu meru.
U Beču su ministri iz 13-članog kartela OPEK-a i grupa od 10 izvoznika na čelu sa Rusijom dogovorili u srecu da od novembra smanje proizvodnju za dva miliona barela dnevno.
To je najveće smanjenje od vrhunca pandemije Covida 2020. i došlo je uprkos zabrinutosti da bi moglo dodatno podstaći inflaciju i naterati centralne banke da još više povećaju kamatne stope.
Cene nafte su poslednjih nedelja pale na nivoe pre rata u Ukrajini zbog zabrinutosti od globalnog usporavanja ekonomije, ali su poslednjih dana porasle zbog očekivanja smanjenja proizvodnje.
Glavni međunarodni naftni indeks, Brent, skočio je za 1,7 odsto dva procenta nakon odluke na 93,37 dolara po barelu.
Brent je u martu dostigao 139,13 dolara po barelu, što je najviše od 2008. godine, nakon što je rat u Ukrajini izazvao strahove od smanjenih isporuka ruske nafte.
Izvor: AFP i Reuters