Samit Arapske lige o podelama, nestašici hrane i palestinskom problemu
Arapski lideri nastoje u sredu, 2. novembra, drugog dana samita u Alžiru da pronađu zajednički jezik o nekoliko pitanja koja izazivaju podele u regionu. Njihove zemlje pogađa rastuća inflacija životni troškovi, nestašica hrane i energije i suša širom Bliskog istoka i Afrike.
Kraljevi, emiri, predsednici i premijeri razgovaraju o teškim pitanjima kao što je uspostavljanje diplomatskih veza između Izraela i četiri arapske zemlje u situaciji kada bivši izraelski premijer Benjamin Netanjahu i njegovi krajnje desničarski saveznici idu ka pobedi na izborima.
Jedna od tema je kriza u snabdevanju hranom i energijom koja je zaoštrena zbog ruske invazije na Ukrajinu, što ima razorne posledice po zemlje poput Egipta, Libana i Tunisa, koje se bore da uvezu dovoljno pšenice i goriva za potrebe svog stanovništva.
Krizu je produbila i najgora suša u nekoliko decenija koja je poharala delove Somalije, jedne od novijih članica Arapske lige, dovodeći neke delove ove zemlje na ivicu gladi.
Zbog smanjenja zaliha žitarica širi se glad u Jemenu, najsiromašnijoj zemlji arapskog sveta, posle osam godina građanskog rata. Prema procenama Ujedinjenih nacija, pola miliona jemenske dece je veoma pothranjeno, a više od dve trećine stanovništva je potrebna humanitarna pomoć.
Rat u Ukrajini je takođe doprineo problemima Jemena jer je iz ove istočnoevropske zemlje uvozio 40 odsto žitarica pre ruske invazije.
Izveštaji iz Turske u sredu da je Rusija pristala da se vrati sporazumu uz posredovanje Ankare i Ujedinjenih nacija, koji omogućava isporuku miliona tona ukrajinskog žita kroz Crno more, mogli bi pružiti izvesno olakšanje arapskim liderima, koji se suočavaju sa rastućim cenama hrane i njenim nestašicama.
Mnoge arapske zemlje gotovo isključivo zavise od ukrajinskog i ruskog izvoza pšenice i đubriva.
Samit Arapske lige takođe pruža priliku za Alžir — teritorijalno najvećoj afričkoj zemlji — da pokaže svoje liderstvo u arapskom svetu. Alžir je veliki proizvođač nafte i gasa i evropske nacije ga percipiraju kao ključnog snabdevača usred globalne energetske krize zbog rata u Ukrajini.
Alžir, zajedno sa drugim arapskim zemljama, i dalje se žestoko protivi nizu sporazuma o normalizaciji koje su Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Maroko potpisali sa Izraelom u protekle tri godine, što je podelilo ovu organizaciju na dva tabora. Sudan je takođe pristao da uspostavi veze sa Izraelom.
Alžirski predsednik Abdelmadžid Tebune obećao je u svom uvodnom govoru u utorak. 1. novembra, da će uložiti značajne napore na samitu u cilju reafirmacije podrške Palestincima u njihovom sukobu sa Izraelom dok se pažnja arapske i međunarodne zajednice pomera ka drugim sukobima i krizama.
"Naš glavni i prvi cilj, majka svih uzroka, palestinsko pitanje, biće u središtu naše brige i naš prioritet", rekao je Tebune. On je osudio Izrael zbog "nastavka okupacije" palestinskih teritorija i "širenja nelegalnih naselja".
Alžir je prošlog meseca bio domaćin razgovora u pokušaju da se okončaju palestinske političke podele između Fataha, koji vlada delovima okupirane Zapadne obale, i militantne grupe Hamas, koja kontroliše pojas Gaze.
Arapski samit dolazi u vreme pojačanih tenzija na Zapadnoj obali, gde je izraelska vojska sprovodila noćne racije u potrazi za palestinskim militantima. Desetine Palestinaca je ubijeno poslednjih meseci, uključujući naoružane napadače, tinejdžere koji su bacali kamenje i ljude koji nisu bili umešani u nasilje.
Prethodni samit 22-člane Arapske lige održan je 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa. Konačna deklaracija sa skupa u glavnom gradu Alžira, Alžiru, očekuje se kasnije u sredu.
Izvor: AP