Balkanski lideri na samitu u Berlinu potpisali sporazume o bližoj integraciji

Lideri šest zemalja Zapadnog Balkana su potpisali 3. novembra na samitu u okviru Berlinskog procesa tri sporazuma - o međusobnom priznavanju ličnih karata, univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija između ovih zemalja.

Kako je ranije ocenjeno, reč je o potezima ka daljoj integraciji i stabilnosti regiona, u kojem ni nakon raspada Jugoslavije i ratova 1990-ih godina, ne prestaju tenzije, preneo je Reuters.

Nemački kancelar Olaf Scholz izjavio je na otvaranju samita da su sve države Zapadnog Balkana deo slobodne i demokratske Evrope i da je posao i Evropske unije (EU) i regiona da evropsku budućnost, koja im je obećana, pretvore u stvarnost.

Scholz je istakao da je ovaj sastanak prilika da se razgovara o mnogim izazovima sa kojima se Zapadni Balkan susreće.

Izrazio je uverenje da Berlinski proces može ne samo da oslobodi potencijale regiona, već i da ubrza njegov put ka EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen je navela da je EU obezbedila zapadnobalkanskim zemljama Paket energetske podrške u iznosu od milijardu eura, koji će pomoći "da oblikujemo našu zajedničku energetsku budućnost".

Von der Leyen je na Twitteru napisala da je EU ovde da "produbimo našu ekonomsku integraciju, počevši od energije".

Šta je još poručio domaćin samita?

Nemački kancelar Olaf Scholz je poručio da je neophodan napredak u dijalogu Srbije i Kosova, naročito u svetlu ruske agresije.

Govoreći na otvaranju Berlinskog samita, nemački kancelar je ocenio da aktuelna situacija zahteva hitno reagovanje zbog pretnji po bezbednost i slobode usled agresije Rusije.

"Zbog toga je vreme da se prevaziđu unutrašnji konflikti. Tako, na primer, proces normalizacije Srbije i Kosova mora napredovati", naglasio je Scholz.

Nedavno je u javnost izašla informacija o postojanju takozvanog francusko-nemačkog predloga, koji bi trebao da otvori put ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su potvrdili postojanje tog predloga.

Osvrćući se na sporazume koji će šest lidera regiona potpisati na kraju samita, Scholz je istakao da se radi o važnim koracima koji će, prema njegovim rečima, doprineti stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta koje je bitno za privredu i investicije, a omogućavaju i putovanje građana samo uz ličnu kartu.

"Čestitam da ste posle dve godine pregovaranja prihvatili te dogovore, koji vas približavaju standardima EU, a svi žele da sarađuju sa EU. Ovaj proces pokazuje rezultate, izgrađeni su putevi i pruge, olakšan je kontakt među zemalja regiona, i želimo dalje da proširimo tu saradnju", naglasio je Scholz.

Šta je Berlinski proces?

Berlinski proces je uspostavljen 2014. godine na inicijativu bivše nemačke kancelarke Angele Merkel.

Inicijativa služi kao platforma za saradnju na visokom nivou između visokih zvaničnih predstavnika takozvane zapadnobalkanske šestorke, koju čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija.

Fokus joj je stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta.

Proces uključuje i institucije EU, međunarodne finansijske institucije i civilno društvo u regionu.

Samiti su se održavali jednom godišnje za vreme vlade Angele Merkel.

Poslednji put samit u okviru Berlinskog procesa održan je hibridno, 2020. godine zbog epidemiološke situacije u vezi sa pandemijom COVID-a 19.

Prema najavi, naredni samit će biti organizovan u albanskoj prestonici Tirani.

Novembarski samit predstavlja i oživljavanje procesa od kako vladu u Berlinu vodi novi kancelar Scholz.