Ukrajina očekuje da se Srbija pridruži deklaraciji Krimske platforme
Ukrajinska ambasada u Beogradu izrazila je očekivanje da će se Srbija pridružiti zajedničkoj deklaraciji usvojenoj na Prvom parlamentarnom samitu Krimske platforme u kojoj se navodi da je Krim deo Ukrajine.
U deklaraciji usvojenoj na samitu u Zagrebu 25. oktobra navodi se da međunarodna zajednica neće priznati pokušaj Rusije da anektira ovo ukrajinsko poluostrvo.
Rusija je anektirala Krim 2014. godine, a u februaru 2022. pokrenula je invaziju na Ukrajinu.
Ambasada Ukrajine u Beogradu saopštila je da su učesnici samita Krimske platforme poručili da će se Ukrajini i dalje pružati politička, diplomatska, finansijska, humanitarna i vojna podrška da ponovo uspostavi svoj teritorijlani integritet sa pojačanim pritiskom na Rusiju.
Učesnici su osudili kršenja i zloupotrebe ljudskih prava na poluostrvu Krim, "naročito arbitrarno pritvaranje stanovnika, narušavanje jedinstva porodice, prisilno regrutovanje Ukrajinaca i krimskih Tatara u rusku vojsku i pretnje slobodi izražavanja i slobodi veroispovesti."
U deklaraciji je osuđen pokušaj Rusije i njenih saveznika da "manipulišu demokratskim mehanizmima, kao što su nedavni takozvani referendumi u regionima Ukrajine, u cilju falsifikovanja osnova za nelegitimnu težnju Rusije da pripoji teritorije koje je privremeno okupirala."
Moskva je krenula u aneksiju četiri delomično okupirane regije, nakon što su organizovali takozvane referendume. Ukrajina i saveznici osudili su glasanje kao nezakonito i prisilno.
Referendumi su održani su između 23. i 27. septembra u delovima regiona Zaporožja, Luganska, Donjecka i Hersona koji su pod vojnom okupacijom Moskve. Te okupirane teritorije čine oko 15 posto teritorije Ukrajine.
U saopštenju ukrajinske ambasade u Beogradu navodi se da su učesnici Prvog parlamentarnog samita Krimske platforme zauzeli stav da Rusija "mora da odgovara za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti."
Na samitu u Zagrebu su učestvovale 42 delegacije iz 32 države, dok su se zvaničnici 11 država obratili video porukom.
Učesnicima se video linkom obratio i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Srbija je u više rezolucija Ujedinjenih nacija podržala teritorijalni integritet Ukrajine. Među njima je i rezolucija koja osuđuje ruske nezakonite referendume u regionima unutar međunarodno priznatih granica Ukrajine.
Srbija međutim, odbija da se pridruži sankcijama koje su Rusiji uveli Evropska unija, Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje.
Hrvatske vlasti su saopštile da je Srbija pozvana na Prvi parlamentarni samit u Zagrebu, ali da se nije odazvala.
Pozivi za učešće su bili upućeni svim članicama EU, NATO-a i Saveta Evrope, kao i OEBS-u.
Na samitu su učestvovale 42 zemlje i 5 parlamentarnih skupština međunarodnih organizacija, od kojih je 39 bilo na nivou šefova parlamenata zemalja i šefova parlamentarnih skupština međunarodnih organizacija.
Krimska platforma je ukrajinska inicijativa za objedinjavanje međunarodnih napora za vraćanje Krima u sastav Ukrajine.
Prvi samit na nivou šefova država ili vlada održan je u avgustu 2021. u Kijevu, a naredni ove godine u avgustu, u virtuelnom formatu.