Štajnmajer u Skoplju pozvao na usvajanje ustavnih amandmana
Usvajanje ustavnih amandmana i reafirmacija podrške Nemačke putu Severne Makedonije ka Evropskoj uniji (EU) ključna je poruka koju je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer (Walter Steinmeier) doneo Skoplju.
Ovo je prva poseta jednog nemačkog predsednika Severnoj Makedoniji posle 15 godina, ali Štajnmajer veruje da je došao u pravo vreme kada je zemlja napravila značajan napredak održavanjem prve međuvladine konferencije sa EU.
Ali je poručio da je potreban sledeći veliki korak.
"Vaša zemlja se nalazi pred važnom odlukom da li će, kroz predstojeću promenu Ustava, otvoriti put za otvaranje poglavlja u pojedinačnim oblastima kao što su ekonomska politika ili vladavina prava", rekao je Štajnmajer.
On je dodao da je svestan da je Severna Makedonija imala poteškoća na putu ka EU i da je poverenje ljudi u EU opterećeno Prespanskim sporazumom, kojim je rešen spor između Makedonije i Grčke oko imena i da je to impresivan primer da se dugogodišnje razlike mogu prevazići ako postoji politička volja sa obe strane.
Štajnmajer je takođe pozdravio, kako je rekao, pragmatičnu spremnost na kompromis radi jačanja dobrosusedskih odnosa sa Bugarskom i ukazao da je uveren da će se taj stav na kraju isplatiti.
Isto je ponovio i u svom govoru u Parlamentu.
"Moj zahtev je – ne gubite dugoročni cilj, koji je težnja već 17 godina, ulazak u EU. Siguran sam da je sledeći težak korak vredan toga za put ka Evropi“, rekao je Štajnmajer.
Ali za ustavne promene je potrebna dvotrećinska većina, pa se predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski obratio opoziciji.
On smatra da ako je tačno ono što izjavljuje opozicija, da nije sporan sadržaj predloga da se Bugari uvrste u Preambulu i ako zaista podržavaju evropske integracije, onda treba da glasaju za ustavne promene, jer sutra će biti na vlasti i to će zahtevati i od tadašnje opozicije.
"Zašto sada ne završimo s tim? Ako smo se pre 30 godina svi složili da imamo apsolutni konsenzus oko članstva u EU, nikada ranije nisam čuo drugačiji stav u NATO-u, govorim o najvećoj opozicionoj stranci, mislim da bi to trebalo da završimo za sat vremena. To je u interesu države i naroda. Nije bitno ko je na vlasti", rekao je Pendarovski.
Nemački predsednik Štajnmajer priznao je da je proces pristupanja Severne Makedonije opterećen posebnim uslovima, a u prošlosti je bio povezan sa mnogim istorijskim pitanjima.
"U stvari, kada govorimo o pristupanju EU, zapravo govorimo o sadašnjosti i zajedničkoj budućnosti u Evropi, pa bih samo savetovao da se akcenat stavi u tom pravcu, a ne na prošlost", dodao je Štajnmajer.
Pitanja vezana za istoriju, koja su do sada bila glavna prepreka pronalaženju rešenja zbog insistiranja Sofije da makedonski narod nije postojao do 1944. godine, razmatra zajednička multidisciplinarna komisija za istorijska i obrazovna pitanja, koja je osnovana 2018. godine.
Zahtev Bugarske da se bugarska etnička zajednica uključi u makedonski ustav proizašao je iz tvrdnje bugarskih političara da u Makedoniji živi preko 100 hiljada Bugara i zahtevalo se da imaju jednaka prava sa svim etničkim zajednicama koje su navedene u Preambuli.
U kontekstu dešavanja u regionu, šef nemačke države Štajnmajer je rekao da EU ima hitan interes za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.
"Srećan sam jer je nemačko-francuski predlog sada uspeo i prihvata se", rekao je Štajnmajer.
Prema njegovim rečima, to bi moglo da podstakne zainteresovane strane da nastave saradnju u ovoj oblasti.
Nemački predsednik Šajnmajer iz Skoplja sutra kreće u Tiranu sa istom porukom da Zapadni Balkan neće biti zaboravljen.