Različita tumačenja da li je imenovanje Rašića u skladu sa Ustavom Kosova

Imenovanje Nenada Rašića na mesto ministra za zajednice i povratak u Vladi Kosova izazvalo je brojne reakcije, a jedna od njih je da ono nije u skladu sa Ustavom Kosova.

Na to je prva ukazala Srpska lista 1. decembra, odmah nakon što je premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti saopštio da je Nenad Rašić, inače lider opozicione Progresivno demokratske stranke, novi ministar u njegovoj Vladi.

Ovo imenovanje je došlo nakon što je Goran Rakić, predsednik Srpske liste, podneo ostavku u okviru kolektivnog izlaska Srba sa severa iz kosovskih institucija zbog insistiranja Prištine da sprovede proces preregistracije vozila sa srpskih u kosovske tablice.

Ipak, tvrde da bez njihove saglasnosti, kosovski premijer nije smeo da imenuje Rašića umesto Rakića, te da će se tim povodom obratiti Ustavnom sudu Kosova.

U članu 96 Ustava Kosova stoji da ukoliko se za ministra ili zamenike imenuje osoba koja ne dolazi iz redova parlamentarne stranke, onda tako nešto treba da odobri većina poslanika zastupljena u Skupštini Kosova a koja predstavlja relevantnu zajednice.

To u praksi znači da Rašićevo imenovanje treba da potvrdi Srpska lista, koja u ovom trenutku ima devet od deset zagarantovanih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu.

Šta kažu stručnjaci?

Bivša predsednica Ustavnog suda Kosova Đuljeta Muškoljaj (Gjyljeta Mushkolaj) tumači da član Ustava na koji se poziva Srpska lista ne važi u ovom slučaju jer se radi o imenovanju nakon ostavke ministra a ne o prvom izboru.

U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da kosovski premijer ima ovlašćenja da smenjuje ministre a da o tome ne konsultuje Skupštinu.

"Sada smo usred mandata i dužnost premijera je da održi funkcionisanje vlade", rekla je ona i dodala da nijedan premijer ne može da sprovodi politiku Vlade ako ona ne funkcioniše kompaktno.

Kao dokaz svojim tvrdnjama pominje tačku četiri iz člana 94 u kome se navodi da premijer ima pravo da smenjuje članove Vlade, bez saglasnosti Skupštine.

Profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Mazljum Baraljiu (Mazlum Baraliu) nije precizirao da li je odluka kosovskog premijera o imenovanju Rašića za ministra ustavna, već je naveo da je Vlada pri formiranju ispoštovala ustavom zagarantovano pravo za nevećinske zajednice.

"To (pravo) su iskoristili nakon poslednjih izbora, dali su (poziciju ministra) svom kandidatu. Sada je podneo ostavku, odrekao se svog prava", kaže Baraljiu i ukazuje na ovlašćenja premijera koja proizilaze iz člana 94.

I zvaničnici u Vladi Kosova navode kako je prilikom formiranja Vlade ispoštovana procedura o imenovanju ministara iz redova nevećinskih zajednica.

Ima li drugačijeg tumačenja?

Ipak, Ustav Kosova stručnjaci ponovo različito tumače, pa tako Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu ocenjuje da je imenovanje Rašića na mesto ministra neustavno.

"Na Kosovu je izgrađena praksa na osnovu Ustava da se imenovanje ministara, koji nisu deo Parlamenta, formalno odobri od strane većine (u Skupštini) koja predstavlja određenu manjinsku zajednicu", rekao je on.

Zato veruje da je Ustav prekršen u slučaju imenovanja Rašića na poziciju ministra za zajednice i povratak, te podsetio i na reakciju međunarodnih partnera.

Portparol Evropske unije Peter Stano saopštio da kako preliminarno čitanje pokazuje da imenovanje Rašića ne ispunjava ustavne uslove, ali da je ipak na Ustavnom sudu Kosova da utvrdi.

U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da "Rašić ne predstavlja Srbe na Kosovu", a kosovskog premijera Aljbina Kurtija nazvao "terorističkim ološem" jer ga je imenovao.

Reagovala je i Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije uz navode da je Kurti "brutalno prekršio takozvani ustav".

Rašić: Srpska lista ne razume Ustav

S druge strane, novoimenovani ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić predlaže Srpskoj listi "da angažuje nekoga da im pročita i izanalizira Ustav pa da onda komentariše".

U izjavi za RSE navodi da će raditi na unapređenju životnih uslova za sve manjinske zajednice na Kosovu, a posebno na integraciji Srba u kosovske institucije.

"Na prvom mestu treba ojačati ulogu autentičnih Srba na Kosovu, njihov značaj u kosovskom sistemu, ekonomski razvoj, to će biti glavni izazovi i mi ćemo se fokusirati na te oblasti", rekao je Rašić.

Inače, Rašić je u poslednjih nekoliko godina delovao kao srpski opozicioni političar na Kosovu, ali je pre formiranja Srpske liste 2013. godine bio poslanik u Skupštini Kosova, kao i u Vladi.

Premijer Kosova Aljbin Kurti ga je 2020. godine imenovao i za direktora kancelarije za zajednice, ali je on brzo dao ostavku jer je protiv njega Specijalno tužilaštvo podiglo optužnicu.

U međuvremenu ga je Osnovni sud u Prištini oslobodio optužbi koje su mu se stavljale na teret a ticale su se "zloupotrebe službenog položaja i ovlašćenja".

Da li ranije bilo sličnih situacija?

Srpska lista je na vlasti od 2013. ali ovo nije prvi put da neki ministar iz redova te stranke bude zamenjen sa nekim iz druge političke opcije .

Bivši premijer Kosova Ramuš (Ramush) Haradinaj je februara 2019. godine razrešio Nenada Rikala iz Srpske liste sa pozicije ministra poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, te na njegovo mesto imenovao Dijanu Živić iz Samostalne liberalne stranke (SLS).

Ipak, u to vreme SLS je imao jedno poslaničko mesto u Skupštini Kosova, a Srpska lista je saopštila da će delovati kao opozicija iako je u Vladi imala još jednog ministra, Ivana Todosijevića, koji je vodio Administraciju lokalne samouprave.

Međutim, u aprilu 2019. je tadašnji premijer Haradinaj smenio i Todosijevića zbog negiranja zločina u Račku, a na njegovo mesto doveo Adrianu Hodžić, lokalnu funkcionerku iz Severne Mitrovice.

U međuvremenu su oktobra iste godine održani parlamentarni izbori na kojima je Srpska lista u kampanji insistirala da osvoji svih deset poslaničkih mesta, rezervisanih za srpsku zajednicu, što je i ostvarila.

Potom je na izborima 2021. Srpska lista optužena da vodi borbu i za glasove drugih manjinskih zajednica, odnosno da su njihove pristalice bile primoravane da glasaju za Adrianu Hodžić, koja bi predstavljala Bošnjake, i Gazmenda Salijevića iz romske zajednice.

Na tako nešto je ukazao upravo Nenad Rašić iz Progresivno demokratske stranke, ali te njegove tvrdnje nisu zvanično dokazane.

Ipak, RSE je tada preneo ispovest Bojana Markovića, koji je tvrdio da je izgubio posao samo zato što je odbio da glasa za Adrijanu Hodžić, kako mu je tražila Srpska lista.

Priredila: Sandra Cvetković