Delovi Ukrajine bez struje i vode zbog ruskih raketnih napada
Nekoliko regiona Ukrajine prijavilo je prekide u snabdevanju električnom energijom i vodom nakon što su ruski projektili ispaljeni na ciljeve širom zemlje, saopštile su vlasti u Kijevu.
Komanda Ratnog vazduhoplovstva Ukrajine javila je da su ukrajinske snage oborile 60 od 70 projektila koje je 5. decembra lansirala Rusija na infrastrukturu Ukrajine.
„Rusija je pokušala da gurne Ukrajinu u mrak i hladnoću ali je neprijatelj zakazao u svom planu. Naš energetski sistem funkcioniše", rekao je ukrajinski premijer Denis Šmigal.
Naveo je da su pojedini elektroenergetski objekti u Kijevskoj, Vinjičkoj i Odeskoj oblasti pogođeni ruskim projektilima. Dodao je da su u nekim regionima uvedena hitna isključenja radi stabilizacije sistema.
"Rusija je ispalila još jednu salvu projektila na našu kritičnu civilnu infrastrukturu pokušavajući da uskrati ljudima struju, vodu i grejanje tokom zime“, izjavio je ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da je u toku rad na ponovnom uspostavljanju snabdevanja strujom u oblastima koje su pogođene u ruskom napadu.
Napad dronovima na ruske aerodrome
Ranije 5. decembra, najmanje jedna velika eksplozija se desila u ruskoj vojnoj vazduoplovnoj bazi u regiji Saratov, udaljenoj oko 600 kilometara od Ukrajine, dok su ruski državni mediji izvestili o još jednoj eksploziji na aerodromu izvan Rjazana, jugoistočno od Moskve.
Ministarstvo odbrane Rusije naknadno je saopštilo da je Kijev pokušao da izvede napad dronovima na aerodrome Djagiljevo i Engels „kako bi iz stroja izbacio ruske avione velikog dometa“.
Moskva je saopštila da su ukrajinski dronovi u tom napadu oboreni protivvazduhoplovnim sistemima Rusije, te da su u njihovom padu poginula tri ruska vojnika, četiri povređena, i neznatno oštećena dva aviona.
Poslednjih sedmica vojni fokus Rusije bio je na raketiranju ukrajinske infrastrukture uz ofanzivu u Donjecku i gradu Bahmutu, granatiranje lokacija u Hersonu koji su ukrajinske snage oslobodile u novembru posle osam meseci ruske okupacije.
Putin vozio Krimskim mostom
Predsednik Rusije Vladimir Putin automobilom je 5. decembra prešao Krimski most, čija je desna traka otvorena za saobraćaj posle eksplozije na tom infrastukturnom objektu u oktobru, preneo je Rojters (Reuters).
Po izveštajima sa lica mesta, Putin se za volanom automobila provozao po mostu i razgovarao sa radnicima koji su ga popravljali.
U eksploziji kamiona na Krimskom mostu 8. oktobra poginule su tri osobe, kada su se zapalile i cisterne sa gorivom u voznoj kompoziciji koja je u tom trenutku prolazila.
Krimski most je drumsko-železnički objekat preko Kerčkog moreuza između Azovskog i Crnog mora, građen je od 2015. do 2018, kada je otvoren u maju.
Nakon eksplozije 8. oktobra 2022, delimično je za saobraćaj otvoren deset dana kasnije.
Rusija je 2014. godine anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim. Tada je 16. marta ruska vlada organizovala referendum o odvajanju Krima od Ukrajine, koji međunarodna zajednica nije priznala. Ruski predsednik Vladimir Putin 18. marta 2014. unilateralno je proglasio priključenje tog poluostrva Rusiji.