O povratku srpskih snaga na Kosovo odlučuje KFOR, ne Beograd

Dan nakon najava da se o tome razmišlja, nije poznato mnogo da li bi i na koji način Srbija mogla da organizuje eventualni povratak svojih bezbednosnih snaga na Kosovo.

Premijerka Ana Brnabić je u svojoj izjavi 9. decembra ponovila ono što je rečeno i dan ranije – da Srbija ima na to pravo, pozivajući se na Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN).

Vlasti u Beogradu su ovakvim najavama odgovorile na pojačano prisustvo kosovske policije na severu Kosova.

Do toga je došlo mesec dana nakon što su lokalni Srbi napustili kosovske institucije.

Zvanični Beograd se u izjavama poziva na Rezoluciju 1244 SB UN-a iz 1999. godine.

Na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) nadležnim ministarstvima – policije i odbrane, kao i Kancelariji za Kosovo Vlade Srbije, nije stigao odgovor.

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. koju Beograd ne priznaje. Međutim, Srbija sa Kosovom vodi dijalog o normalizaciji odnosa pod okriljem Evropske unije (EU).

Šta piše u Rezoluciji 1244?

Rezoluciju 1244 usvojio je 10. juna 1999. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Njome je odobreno međunarodno, vojno i civilno prisustvo u tadašnjoj SR Jugoslaviji, uspostavljanje Privremene administrativne Misije UN-a na Kosovu (UNMIK), a Kosovo stavljeno pod mandat UN.

U Rezoluciji 1244, na koju se Beograd poziva, stoji da će biti dozvoljeno dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja da se vrati i obavlja određene funkcije.

Zatim se taksativno navodi koje su to funkcije - veza sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom, čišćenje minskih polja, održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine i na glavnim graničnim prelazima.

Srpska policija i jugoslovenska vojska povukle su se sa Kosova u leto 1999. nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma čime je okončano NATO bombardovanje SR Jugoslavije.

Od tada je KFOR, mirovna vojna Misija NATO-a, raspoređen na Kosovu.

Nakon nove krize u odnosima dve zemlje, direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković na vanrednoj konferenciji za novinare nešto pre ponoći 8. decembra izjavio je da Srbija razmatra povratak svojih bezbednosnih snaga na Kosovo.

Tog dana kosovske vlasti su odlučile da upute snage kosovske policije na sever Kosova, gde većinski živi srpsko stanovništvo. Nakon odluke da napuste kosovske institucije, u tim snagama nema Srba.

I Petković se, kao i dan kasnije Brnabić, u svojoj izjavi pozvao na Rezoluciju 1244.

Izvršni direktor beogradskog nevladinog Saveta za strateške politike Nikola Lunić rekao je za RSE da ne može Beograd sam da odluči kada će poslati takve trupe i da li želi da ih pošalje.

On je naglasio da je ključno da li je Beogradu odobreno da ih pošalje, te da takva odluka ne može da se razmatra bez KFOR-a i UN-a.

"To je jedna populistička izjava koja je usmerena na unutrašnje političko mnenje, ali prilično opasna. Ona budi sve nacionalističke instinkte kod našeg naroda", rekao je Lunić povodom najave zvaničnog Beograda.

Iz Misije KFOR-a do trenutka objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor na upit RSE kako odgovaraju na najavu Beograda.

I Dušan Janjić iz beogradskog nevladinog Foruma za etničke odnose navodi za RSE da "nije zabranjeno" da neko nešto razmatra, ali da u ovom slučaju to nije poželjno.

"Jer može izazvati i već izaziva šire posledice - i kod naroda, to je širenje i direktno podsticanje straha od rata, a i posledice kod međunarodnih aktera koji se bave Zapadnim Balkanom", naveo je Janjić.

Reakcije iz Prištine

Predsednica Kosova Vjosa Osmani je najavu iz Beograda ocenila kao "otvorenu pretnju policijskom i vojnom agresijom Srbije".

Ona je u svojoj objavi na Fejsbuku 9. decembra dodala da to dokazuje da se "hegemonistički mentalitet u Srbiji nastavlja".

Ministar u kosovskoj vladi iz srpske zajednice Nenad Rašić izjavio je 9. decembra za list Danas da nije siguran da KFOR i pomišlja na opciju da odobri Srbiji slanje do 1.000 pripadnika bezbednosti.

Anton Ćuni (Quni), bivši ministar odbrane, koji je trenutno poslanik u Skupštini Kosova, smatra da ne postoji nijedan politički, pravni, moralni ili istorijski osnov koji bi išao u prilog angažovanju srpskih snaga na Kosovu.

"Nijedan srpski vojnik nema pravo da kroči na teritoriju Kosova. Oni su napustili Kosovo kao ratni zločinci i kao takve ćemo ih tretirati mi i međunarodna zajednica u svakom njihovom nastojanju (da se vrate na Kosovo)", rekao je Ćuni.

Poslanici u Skupštini Kosova su 9. decembra izrazili zabrinutost zbog situacije na severu, dok su opozicione partije zatražile od Vlade da bude odgovorna u akcijama koje preduzima.

Takođe su zatražili i da u potpunosti koordiniše svaku narednu akciju sa Sjedinjenim Državama.

Policija Kosova prethodno je pojačala prisustvo na severu Kosova, gde su poslednjih dana učestali incidenti.

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) izjavio je 8. decembra da je kosovska policija raspoređena na nekoliko lokacija u opštini Severna Mitrovica, jer je nakon incidenata poslednjih dana povećana nesigurnost.

Profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Agron Bajrami ocenio je za RSE da najave zvaničnog Beograda o eventualnom povratku bezbednosnih snaga znače i "političku pretnju".

"Sa ustavno pravnog aspekta, Kosovo ima potpuni teritorijalni integritet zagarantovan deklaracijom o nezavisnosti i Ustavom Kosova, što je potvrdio i Međunarodni sud pravde. Svaka provokacija Srbije oko eventualnog slanja srpskih trupa predstavlja pretnju", smatra Bajrami.

Međunarodni sud pravde je 2010. godine u savetodavnom mišljenju ocenio da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.

Nakon Rezolucije 1244 potpisana serija dokumenata

Dušan Janjić iz nevladinog Foruma za etničke odnose navodi da je proglašavanjem nezavisnosti Kosova 2008. godine, na Kosovu stvorena "nova realnost".

On podseća da je od tada potpisana "serija dokumenata" i sa Evropskom unijom i sa NATO, gde se "fiksira granica".

Prema njegovim rečima, propust Brisela je što je od 2011. godine, kada su pregovori Srbije i Kosova počeli, do danas "odbijao da na dnevni red dijaloga stavi i bezbednosni paket koji bi jasno definisao kanale saradnje u sektoru bezbednosti".

"Briselski sporazum kaže samo jednu stvar, koju Srbija počinje da krši, da se integrišu razne strukture bezbednosti u kosovski sistem. Nije bilo doslednosti od strane EU u praćenju primene", naveo je Janjić.

Briselskim sporazumom iz 2013. definisano je da će na Kosovu postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija, kao i da će sva policija na severu Kosova biti integrisana u okvir Kosovske policije.

Početkom novembra Srbi sa severa Kosova napustili su kosovske institucije, uključujući i policiju, zbog odluke Vlade Kosova da zameni registarske tablice koje izdaje Srbija kosovskim.

I Nikola Lunić iz beogradskog Saveta za strateške politike ocenjuje da bezbednosni sporazum nije ništa manje bitan od političkog.

"Bezbednosni sporazum između Beograda i Prištine mora postojati kao sastavni duo političkog sporazuma", naveo je Lunić.

Situacija na severu Kosova eskalirala je uoči 18. decembra za kada su kosovske vlasti zakazale lokalne izbore u četiri opštine - Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku gde živi većinski srpsko stanovništvo.

To je odgovor Vlade Aljbina (Albin) Kurtija na odluku Srba sa severa Kosova da napuste institucije.

Ovim izborima protivi se Srpska lista, vodeća partija kosovskih Srba koju podržava zvanični Beograd.

Saradnja na tekstu: Nevena Bogdanović