Zašto je štrajkovalo 3.600 rudara u Srbiji?

Štrajk prekinut, zahtevi radnika prihvaćeni – epilog je četvorodnevne obustave rada u najvećem državnom rudarskom preduzeću na istoku Srbije.

Oko 3.600 radnika u devet rudnika kompleksa Resavica obustavilo je proizvodnju uglja 19. decembra.

Tražili su veće plate i da se izmiri dug najvećeg rudnika u kompleksu - Soko, kako bi dobio dozvolu za rad i ponovo počeo proizvodnju.

"Ocenjeno je da je u interesu i preduzeća i zaposlenih da se što pre obnovi redovan proces rada, uz dogovor o nastavku rešavanja problema u preduzeću", saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike 22. decembra.

Iako su zahtevi radnika ispunjeni, problemi u rudnicima ostaju. Preduzeće Resavica je među 20 najvećih gubitaša u Srbiji, a država ga godišnje subvencioniše sa 40 miliona evra.

Država se našla u raskolu između kupovine socijalnog mira u rudnicima i tranzicije preduzeća koje ne može da opstane – ukazao je profesor ekonomije na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu Petar Đukić.

"Oni (rudnici Resavica) nemaju nikakvu perspektivu, niti mogu da opstanu kao preduzeće. To se pokazalo. Opet će stvoriti dugove, pogotovo u uslovima energetske tranzicije", dodao je Đukić.

Srbija se obavezala da će do 2050. godine izbaciti ugalj iz upotrebe. To je zahtev Evropske unije, kako bi se smanjila emisija štetnih gasova koji zagađuju vazduh.

"A podzemna eksploatacija uglja, kao u Resavici, u Evropi je već decenijama prevaziđena zbog troškova i rizika", napomenuo je profesor Đukić.

Šta je Resavica?

Resavica je javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja.

Kompleks čine svi rudnici u Srbiji gde se ugalj kopa u podzemnim jamama – Vrška Čuka, Ibarski rudnici, Rembas, Bogovina, Soko, Jasenovac, Štavalj, Lubnica i Aleksinac.

Svi su na istoku i jugoistoku Srbije. Godišnje proizvedu preko 500 hiljada tona uglja, pre svega lignita, mrkog i kamenog uglja.

Ali, to su male količine u odnosu na površinske kopove uglja u Srbiji koji su daleko produktivniji – sa 35-40 miliona tona proizvedenog uglja godišnje.

Glavni kupac uglja iz Resavice je državna Elektroprivreda Srbije (EPS), koja ga koristi za proizvodnju struje u termoelektranama. Ugalj iz Resavice koristi se, prema podacima sa sajta EPS-a, samo u termoelektrani Morava.

"Štrajkom u Resavici nije bila ugrožena proizvodnja struje u Srbiji, elektro sistema u celini, jer mali deo sistema zavisi od termoelektrane Morava", napomenuo je profesor Đukić.

Morava, uz još jednu termoelektranu - Kolubara, godišnje proizvodi oko 1,2 gigavat časa stuje, što je oko tri posto godišnje proizvodnje EPS-a.

Ono što se ne proda EPS-u iz rudnika Resavica, oko trećina proizvodnje, plasira se na tržište.

Nagomilani dugovi

Iako je prošlu, 2021. godinu, završila sa zaradom od 22 miliona evra, Resavica ima nagomilane dugove. Ukupni dug Resavice je preko 216 miliona evra.

Opstanak preduzeća finansira država, subvencijama od oko 40 miliona evra godišnje.

"To je oko 11 hiljada evra po radniku. To su ogromne pare", ukazuje profesor Petar Đukić.

A prošle, 2021. godine, dotacije države su čak duplirane bez obrazloženja – na 72 miliona evra. Na to je upozorio Fiskalni savet Srbije, nezavisno telo koje kontroliše državne finansije.

I za 2023. godinu najavljene su subvencije Resavici, u vrednosti od 40 miliona evra.

Smanjenje broja zaposlenih, uz zatvaranje neprofitabilnih rudnika u sastavu Resavice, zadatak je za državu već godinama. To predviđa i akcioni plan Svetske banke.

To se, međutim, ne sprovodi, ukazuje profesor Petar Đukić.

"Već davno je trebalo neki od rudnika Resavice da budu zatvoreni. Još 2001. godine je početa priča o zatvaranju neefikasnih i gubitničkih rudnika za podzemnu eksploataciju uglja. Ali nečinjenje vlasti je produkovalo ovu kriznu situaciju. Zapuštenost je osnovni razlog, koja objašnjava trenutnu situaciju u Resavici", dodao je.

Ističe da je već dvadeset godina u Resavici ustaljena praksa "da država gasi požar".

Kolika je plata rudara?

Prosečna plata rudara u Resavici, prema podacima sindikata, iznosi oko 65.000 dinara (oko 550 evra).

To je manje od prosečne zarade u Srbiji, koja je u septembru 2022. godine prema zvaničnim podacima bila oko 630 evra.

Za rudare Resavice je njihova plata, kažu, "neprimereno mala".

"To je uglavnom preživljavanje. Ne može da bude dovoljno za normalan život i izdržavanje porodice – ljudi od toga moraju da plate račune, školuju decu. A sa platom je to gotovo nemoguće. Odriču se mnogo toga", naglasio je sindikalac i vođa štrajkačkog odbora Nebojša Milenković.

Zahtev radnika bila je viša cena radnog sata i veći topli obrok.

Sa državom je dogovoreno da se radni sat od 1. januara 2023. godine poveća za 12,5 odsto, a da se topli obrok podigne sa 200 dinara (1,7 evra) na 300 (2,5 evra) dnevno.

'Oprema od pre pedeset godina'

Kako izgleda jedan radni dan rudara? Radno vreme se provodi u jamama, 400-500 metara ispod zemlje.

"Dovoljno je samo što su tom zatvorenom prostoru, 400 metara ispod zemlje, pa je već muka. A to je i fizički težak posao. Uglavnom rade bez ikakvih mašina", opisuje Milenković.

Zato, naglašavaju štrajkači, pored povećanja zarada rudari godinama traže i novu opremu za rad.

"Naša je oprema na nivou od pre pedeset godina. Sve se radi ručno i ljudi nisu u mogućnosti da daju neku veću proizvodnju", opisao je Milenković stanje u rudnicima.

On ističe da bi se nabavkom opreme, povećala proizvodnja i produktivnost rudnika, pa bi se smanjila i potreba za državnim subvencijama.

Država je pristala i na zahtev štrajkača da se dug za rudnu rentu rudnika Soko plati u ratama i da se on ponovo pokrene.

"Dogovorena je dinamika kojom će se ispuniti preostali zahtevi za otvaranje rudnika Soko, kako bi proizvodnja mogla da se nastavi početkom naredne godine uz poštovanje svih zahteva u vezi sa bezbednošću zaposlenih, kao prvog preduslova", saopštilo je ministarstvo rudarstva i energetike.

Soko ne radi od 1. aprila ove godine.

Tada je u nesreći, nakon curenja metana, osam rudara poginulo, a 20 povređeno. Tužilaštvo je ispitivalo da li ima odgovornosti za smrt rudara. Tri meseca kasnije, nakon istrage, saopšteno je da nema osnova za krivično gonjenje za ovu nesreću.

Na pitanje šta se nakon nesreće uradilo na poboljšanju uslova rada – sindikalac Nebojša Milenković je odgovorio "ništa".

"Da bi došlo do poboljšanja uslova i bezbednosti, treba mnogo da se uloži i u opremu, da se modernizuje rad u jamama. Tako bi bilo manje rizika od povreda ili tragedija", istakao je.

Soko, prema rečima sindikalaca, jedan je od rudnika u sistemu sa najvećim rezervama uglja i proizvodnja bi mogla da podigne prihode preduzeća.

Odricanje od uglja

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je 2. decembra da je Srbija "nedvosmisleno odlučna" na putu da smanji fosilna goriva i da do 2050. godine ukine ugalj u proizvodnji struje.

Srbija čak 70 posto struje dobija iz termoelektrana, a srpske termoelektrane su među najvećim zagađivačima u Evropi.

Srbija se na ukidanje uglja obavezala potpisivanjem Sofijske deklaracije 2020. godine, zajedno sa ostalim državama Zapadnog Balkana.

"Da bi u tome uspeli, moramo da računamo i nadamo se da će Evropska unija nastaviti da nas podržava jer taj prelazak ima ogromne izdatke. Pričamo o oko 22 milijarde evra koje su neophodne da se ulože do 2050. godine", rekla je Đedović.

Ogromni troškovi, prema rečima ministarke, odnose se i na prekvalifikaciju zaposlenih u rudnicima uglja.

Resavica u minusu, dok cena uglja raste

Dok se rudari Resavice u Srbiji žale na male zarade, a preduzeće još jednu godinu završava sa nagomilanim minusom na računu, na svetskom tržištu uglja je drugačija situacija.

Energetska kriza dovela je do rekordnih profita rudnika u svetu.

"To što je trenutno u svetu visoka cena uglja, Resavici ništa ne znači dugoročno. Cena iskopanog uglja u Resavici je svojevremeno bila četiri puta veća u odnosu na tržišnu. Nema tu velike perspektive", podsetio je profesor Đukić.

Na pitanje da li bi u trenutnim uslovima visokih cena uglja, Resavica bila profitabilna da se bolje upravljalo preduzećem, Petar Đukić odgovara – "ne bi sigurno".

"Sa tim brojem zaposlenih, takvom nasleđenom rudarskom infrastrukturom i takvom pozicijom u današnjem energetskom svetu, teško bi neko od njih kupovao ugalj za izvoz", odlučan je profesor.

Skok cena energenata na svetskom tržištu, među kojima je i ugalj, prouzrokovale su postpandemijska kriza i ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Potražnja za ugljem u Evropi je porasla zbog prelaska sa gasa na ugalj. Dotok gasa u Evropu smanjen je zbog sankcija koje su uvedene Rusiji.

Kako bi osigurale struju i grejanje u vreme krize, zapadne države se vraćaju eksploataciji uglja uprkos zagađenju, a kraj 2022. godine svet će sa rekordnom potrošnjom – većom od osam milijardi tona.

U Godišnjem izveštaju Međunarodne agencije za energiju predviđa se da će potrošnja uglja ostati na tom nivou do 2025. godine, pošto pad korišćenja ovog energenta u razvijenim zemljama neutrališe kontinuirano snažna tražnja u azijskim ekonomijama u razvoju.