Chollet u poseti Zapadnom Balkanu

Savetnik američkog Stejt departmenta Derek Chollet (Šole) razgovorima u Skoplju 11. januara počinje posetu Zapadnom Balkanu tokom koje će boraviti i u Prištini i Beogradu, sa ciljem da naglasi trajnu posvećenost SAD miru, stabilnosti i prosperitetu u regionu.

Kako je saopšteno iz Stejt departmenta, Chollet sa predstavnicima vlade Severne Makedonije razgovara o nizu pitanja, uključujući energetiku, ekonomiju i borbu protiv korupcije.

Američki zvaničnik potom odlazi u Prištinu, a 12. januara u posetu Beogradu.

Poseta Kosovu sa ciljem unapređenja dijaloga Prištine i Beograda

Chollet će se 11. januara na Kosovu sastati sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani, te sa premijerom Aljbinom (Albin) Kurtijem.

Kako je saopšteno iz Stejt departmenta, Chollet će sa zvaničnicima Kosova i Srbije razgovarati o evroatlantskim integracijama, uključujući i postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa dveju strana i međusobnom priznanju.

Kurti zatražio jači pritisak na Beograd s ciljem postizanja dogovora

Ambasada SAD: Nezavisnost Kosova je činjenica

Zapadna diplomatska 'ofanziva' na Srbiju

Politički analitičar Artan (Muhaxhiri) Muhadžiri u izjavi za RSE navodi da je poseta visokog američkog zvaničnika važna kada je u pitanju dinamika procesa dijaloga.

"Jasno je da će glavni zahtev Cholleta biti veća, energičnija, iskrenija, kvalitetnija posvećenost Vlade Kosova u procesu dijalogu, jer su čak i velike američke investicije na Balkanu usmerene ka postizanju konačnog sporazuma i pronalaženju rešenja za stvaranje nove istorijske pozornice", ocenjuje Muhadžiri.

Smatra da se i Srbija suočava sa velikim pritiscima SAD, ali i EU, ali da predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da se fokusira na "nesuglasice i odbijanje Kosova da ispuni američke zahteve".

Ipak, podvlači da je jasno da će Srbija morati da napravi velike kompromise ako ne želi da bude stigmatizovana da blokira proces dijaloga i ako želi da ima evropsku budućnost.

Šta je prethodilo poseti Cholleta?

Inače, poseta Cholleta Kosovu i Srbiji dolazi par nedelja nakon tenzija na severu Kosova, koje su rezultirale podizanjem barikada od strane lokalnih Srba zbog hapšenja njihovog sunarodnika Dejana Pantića, bivšeg policajca. U međuvremenu je Pantiću određen kućni pritvor a barikade uklonjene.

Uklanjanje barikada: Frustracija za jedne, sloboda za druge

Chollet je ranije rekao da je utrošeno vreme na diplomatske napore oko smanjivanja tenzija na terenu, te da Kosovo i Srbija treba da se fokusiraju na dijalog.

U tom kontekstu je pomenuo francusko-nemački plan, odnosno plan EU za unapređenje odnosa dveju strana i postizanju potpune normalizacije.

Taj plan je vlastima u Prištini i Beogradu predat krajem leta, a podržava ga Francuska, Nemačka i SAD.

RSE je 11. decembra pisao da se u tom planu ne pominje međusobno priznanje između Kosova i Srbije.

U tekstu tog plana, u koji je RSE imao uvid, navodi se da su strane svesne da su nepovredivost granica i teritorijalni integritet i suverenitet i zaštita nacionalnih manjina osnovni uslovi za mir. Takođe predviđa priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.

Novi plan o normalizaciji odnosa je na Kosovu prihvatio premijer Aljbin Kurti kao "dobru osnovu za dalje razgovore", dok su zvaničnici u Srbiji u nekoliko navrata izražavali rezerve.

Kurti je rekao i da je Srbija odbacila plan na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost održanom u oktobru prošle godine, pozivajući se na izjavu srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koji je naveo da Srbija neće moći da prihvati plan u kome se priznaje nezavisnost Kosova.

Dačić je 10. januara rekao da se pitanje Kosova može rešiti samo kompromisom, te dodao da za Srbiju postoje tri crvene linije – da mora da se sprovede sve sto je potpisano, da Srbija ne može da prizna nezavisnost Kosova i bezbednost Srba na Kosovu.

"Ako neće KFOR to da uradi, ako neće kosovska policija, onda nemojte da nas dovodite do toga da mora srpska policija i vojska da obezbeđuju bezbednost i mir na Kosovu. To je nešto što ne bismo želeli. Mi želimo mir i sprovođenje sporazuma", rekao je on.

Izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak je ranije rekao da bi 2023. godina mogla biti odlučujuća za postizanje sporazuma.

Kosovo i Srbija vode dijalog pod pokroviteljstvom EU od 2011. sa ciljem postizanja normalizacije odnosa. Dok zvanična Priština insistira da konačni sporazum sadrži međusobno priznanje, Beograd traži kompromisno rešenje.