Deo predstavnika Albanca i Bošnjaka u Srbiji traži prava poput Srba na Kosovu
Reciprocitet prava za svoje zajednice u Srbiji sa pravima Srba na Kosovu. Takav zahtev uputili su pojedini politički predstavnici Albanaca i Bošnjaka, koji žive u Srbiji.
U tom cilju sastali su se 4. februara u Prištini sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem.
Razgovarali su o problemima sa kojima se suočavaju, ali i o predlogu EU za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, poznatom kao francusko-nemački plan.
Predstavnik albanske nacionalne zajednice sa juga Srbije Šaip (Shaip) Kamberi bio je jedan od učesnika tog sastanka. Kamberi je lider Partije za demokratsko delovanje u Bujanovcu i poslanik u Skupštini Srbije.
On je za RSE rekao da standardi koji budu uspostavljeni u dijalogu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova treba da budu standardi za sve manjine na Zapadnom Balkanu, a ne samo za jednu.
"Ne možemo sedeti skrštenih ruku i gledati kako se formiraju posebni standardi koji bi važili za neku 'nebesku' manjinu na severu Kosova", naveo je on.
U tri opštine na jugu Srbije Preševu, Bujanovcu i Medveđi živi većinsko albansko stanovništvo. Oni u Skupštini Srbije imaju jednog predstavnika.
Srbija i Kosovo vode dijalog, pod pokroviteljstvom Evropske unije, o normalizaciji odnosa. Taj proces treba da rezultira pravno obavezujućim sporazumom.
U međuvremenu je u dijalog uvršten francusko-nemački predlog za rešavanje spora između Srbije i Kosova, koji je postao predlog Evropske unije.
Njegov sadržaj nije javno objavljen, ali je dostavljen obema stranama.
Kamberi je 2. februara u Skupštini Srbije izjavio da je spreman da podrži svaki predlog koji vodi normalizaciji odnosa.
On je tada rekao da "ne zna detalje plana, ali da je dobra platforma za razgovore".
Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije što zvanični Beograd ne priznaje.
Šta je rečeno na sastanku u Prištini?
Na razgovoru u Prištini 4. februara su osim Šaipa Kamberija bili i predsednik Stranke demokratske akcije Sandžaka (SDA) Sulejman Ugljanin i dvoje poslanika u Skupštini Srbije iz ove stranke Enis Imamović i Selma Kučević.
SDA Sandžaka je jedan od političkih predstavnika bošnjačkog naroda u Srbiji.
Prema saopštenju iz Kurtijevog kabineta oni su naveli da su nezadovoljni položajem Bošnjaka i Albanaca uopšte, a posebno u opštinama Novi Pazar, Tutin i Sjenica u Sandžaku, kao i Preševo, Medveđa i Bujanovac u Preševskoj dolini.
"Različite zajednice treba tretirati bez razlike u okviru univerzalnih principa i u punom skladu sa standardima Evropske unije", naveo je Kurti.
Šta su zahtevi albanskih predstavnika u Srbiji?
Šaip Kamberi, predstavnik albanske zajednice u Skupštini Srbije, rekao je za RSE da je osnovni zahtev Albanaca da imaju jednak tretman u državi.
"Naša neadekvatna participacija u radu državnih institucija, slobodna upotreba nacionalnih simbola, jezika, pisma", naveo je.
Kao jedan od zahteva je naveo i probleme koji postoje u obrazovanju i posebno rešavanje pitanja nepriznavanja diploma.
"Petnaest generacija mladih Albanaca se suočavaju sa nepriznavanjem diploma i oni beže odavde", dodao je.
RSE je tražio odgovor od Ministarstva prosvete Srbije koliko je diploma stečenih na Kosovu priznato i da li se one priznaju samo za nastavak školovanje ili i za zapošljavanje. Do trenutka objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Kamberi je rekao da traže i sva manjinska prava koja EU i Savet Evrope u svojim standardima garantuju manjinama.
Šta su zahtevi bošnjačkih predstavnika?
Poslanik SDA Sandžaka Enis Imamović rekao je za RSE da žele da sva prava koja se garantuju ili daju Srbima na Kosovu ili Srbima u Bosni i Hercegovini, daju i Bošnjacima i Albancima i drugim manjinama u Srbiji.
"Da se daju prava koja su garantovana Ustavom, da se da prilika nacionalnim manjinama da se integrišu u državu u kojoj žive, da oni budu nosioci suvereniteta kako Ustav garantuje. Mi danas ne osećamo to kada su u pitanju Bošnjaci", rekao je.
SDA Sandžaka ima dva poslanika u Skupštini Srbije. Ova partija je podržala francusko-nemački plan za Kosovo.
U opštinama Novi Pazar, Tutin i Sjenica, na jugozapadu Srbije živi većinsko bošnjačko stanovništvo.
Upitan da li zahtevaju organizovanje poput Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, Imamović je rekao da se protive da se opštinama daje etnički princip.
Imamović je dodao da Bošnjaci u svojim zahtevima insistiraju na obavezi Srbije da reši sve nerešene zločine koji su se desili nad Bošnjacima Sandžaka od 90-ih do 2000. godine.
U Štrpcima je 1993. ubijeno 20 putnika iz voza na pruzi Beograd – Bar, koji su bili uglavnom bošnjačke nacionalnosti a 1992. je ubijeno 17 građana bošnjačke nacionalnosti iz Sjeverina kod Priboja, na granici Srbije i Bosne i Hercegovine 1992.
Pročitajte: Četvoro optuženih u slučaju Štrpci u Beogradu osuđeno na 35 godina zatvora
Imamović je objašnjavajući sastanak, na kome su kao predstavnici bošnjačke partije bili u Prištini, rekao da razgovaraju sa svima koji su se "dokazali kao prijatelji bošnjačkog naroda".
"Ne vidim razloge zbog čega bi se predstavnici državnog vrha bunili, njima je svako traženje prava za Bošnjake neki vid destabilizacije", rekao je.
Šta kažu građani u Novom Pazaru i Preševu?
Amina Murić iz Novog Pazara upitana o inicijativi SDA Sandžaka rekla je za RSE da joj reči koje izgovaraju političari više nemaju težinu.
"Ali ako bih tu situaciju posmatrala nevezano za to ko je to izgovorio i šta je rekao, ja sam za to da se malo ozbiljnije razmotre prava Bošnjaka u Srbiji", navela je ona.
Upitana da li su joj ugrožena prava rekla je da joj se kako odrasta čini da jesu.
"Čini mi se da nama Bošnjacima treba malo veći uloženi trud u odnosu na ostale građane kako bismo dostigli isti nivo i rezultate", primetila je.
Amer Fehratović iz Novog Pazara kaže da njegova prava nisu ugrožena.
"Uvek postoje načini na koje ta prava mogu da se ostvare i imamo zakonska sredstva kako da dođemo do svojih prava", rekao je.
On je dodao da misli da Bošnjaci i nacionalne manjine možda nisu dovoljno informisani o svojim pravima.
Nedžad Beljulji, biznismen iz Preševa i vlasnik TV Spektri koja emituje program na albanskom jeziku, rekao je za RSE da bi lokalni političari trebalo da se bave lokalnim ekonomskim razvojem i dovođenjem investitora.
"Ovde nema radnih mesta, nema perspektive, mladi odlaze iz zemlje, a oni vode 'visoku politiku'", rekao je Beljulji.
Kladničanin: Problem zastupljenost manjina u državnim organima na lokalu
Fahrudin Kladničanin iz nevladine Akademske inicijative "Forum 10" iz Novog Pazara rekao je za RSE da se Bošnjaci u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici i Albanci u Preševu, Bujanovcu i Medveđi suočavaju sa istim problemima.
Kao jedan od gorućih problema navodi zastupljenost pripadnika bošnjačke ili albanske zajednice na poslovima u policiji, sudstvu, tužilaštvu, odnosno u državnim organima koji postoje na lokalu.
"Imate tako situaciju da u Pazaru u tužilaštvu, policiji, sudstvu radi 80 posto većinskog (srpskog) naroda u odnosu na većinu (bošnjačku) koja živi na tom području", rekao je Kladničanin.
On misli da je legitimno ukazivati na taj problem čije rešavanje zavisi od države.
Ali je dodao da su problemi Bošnjaka i Albanaca u Srbiji različiti od problema Srba na Kosovu jer su različite i političke i društvene okolnosti.
Kladničanin je takođe ocenio da je prirodno da na sastanke u Prištinu odlaze predstavnici Albanaca sa juga Srbije zbog političkih i specijalnih veza koje imaju.
Vlada Kosova je u budžetu za 2022. prvi put predvidela i izdvajanja za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa na jugu Srbije u iznosu od dva miliona evra. U budžetu za 2023. za te opštine je izdvojeno 1,2 miliona evra.
Albanci sa juga Srbije su još sredinom 2018. usvojili deklaraciju kojom su zatražili od Beograda, Prištine i Brisela da se rešavanje statusa albanske nacionalne manjine u Srbiji uvrsti u konačni dokument briselskog dogovora između Beograda i Prištine.
Međutim, Fahrudin Kladničanin je primetio da predstavnici SDA Sandžaka odlaze na sastanke na Kosovo kad su turbulentne političke situacije u Srbiji, kao što je sada izjašnjavanje oko francusko-nemačkog plana.
"Čini mi se da je njihovo delovanje neuralgično i radikalno u ovakvim složenim pitanjima Prištine i Beograda. Mislim da se radi o jednom smišljenom, političkom procesu provociranja zvaničnog Beograda", ocenio je Kladničanin.
Prava nacionalnih manjina u Srbiji
U Srbiji su prava manjinskih zajednica regulisana Ustavom Srbije i Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, kao i drugim zakonima i propisima.
Njima se garantuju i štite individualna i kolektivna prava pripadnika nacionalnih manjina, pre svega u oblasti obrazovanja, službene upotrebe jezika, informisanja i kulture.
Predviđeno je da jezik i pismo nacionalnih manjina budu u ravnopravnoj službenoj upotrebi na teritoriji gde žive.
Prema zakonu država je u obavezi da u programima radija i televizije javnog servisa obezbedi da informativni, kulturni i obrazovni sadržaji budu na jeziku nacionalne manjine.
Predviđeno je i da pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji biraju nacionalne savete kako bi ostvarili prava na kulturnu autonomiju.
Na izborima za Skupštinu Srbije izborne liste nacionalnih manjina mogu da dobiju mandate i onda kada osvoje manje od 3 odsto glasova koliko iznosi izborni cenzus.
Srbija se takođe obavezala da će poštovati Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina.
Prava Srba na Kosovu garantovana Ustavom i zakonima
Pripadnici srpske zajednice na Kosovu imaju deset zagarantovanih mesta u Skupštini Kosova, jedno ministarsko mesto u Vladi i najmanje dva zamenika ministra.
Takođe, jedan potpredsednik Skupštine Kosova mora da bude iz redova srpske zajednice.
Srpski jezik je, zajedno sa albanskim, u službenoj upotrebi na celoj teritoriji Kosova.
Srpska zajednica ima svoj televizijski kanal u okviru javnog servisa RTK.
Nevećinske zajednice, uključujući srpsku, imaju pravo na obrazovanje na svom maternjem jeziku. Međutim, Srbi na Kosovu nastavu pohađaju po planu i programu Srbije na svim nivoima.
Na Kosovu postoji Zakon o Specijalno zaštićenim zonama a koji ima za cilj da osigura zaštitu srpskih pravoslavnih manastira, crkava i ostalih verskih objekata, kao i istorijsko kulturna mesta koja imaju poseban značaj sa zajednicu kosovskih Srba.
Tim Zakonom se, pored ostalog, u specijalno zaštićenim zonama zabranjuje industrijska izgradnja ili razvoj, izgradnja brana, elektrana, tranzitnih puteva i tako dalje.
Zakonom o civilnoj službi je predviđeno da unutar civilne službe u institucijama na centralnom nivou minimum deset odsto pozicija treba da bude rezervisano za nevećinske zajednice koje ispunjavaju kriterijume za zapošljavanje.
U prvom Briselskom sporazumu iz 2013. godine, prvih šest tačaka se odnosi na Zajednicu opština sa srpskom većinom, koja bi trebala da ima pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.
Na Kosovu postoji deset opština sa srpskom većinom, šest su južno od Ibra – Gračanica, Štrpce, Ranilug, Parteš, Klokot i Novo Brdo – dok se četiri teritorijalno povezane na severu – Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok.
Predviđeno je i da ta Zajednica ima predsednika, potpredsednika, Skupštinu i Veće.
Ustavni sud Kosova je utvrdio da 23 tačke Ustava nisu u skladu sa principima za formiranje Zajednice koji su dogovoreni 2015. godine, ali je zaključeno da oni mogu biti usaglašeni statutom Zajednice ili nekim podzakonskim katom.
Saradnja na tekstu: Amela Bajrović, Branko Vučković i Sandra Cvetković